Дигорский язык
Видео
ЖЗЛ
Искусство
Достопримечательности
Поэзия
Фольклор

Тоги ӕгъдӕуттӕ

Тоги ӕгъдӕуттӕ

Тоги ӕгъдӕуттӕ

ЗӔРОНД ДЗИЛЛОН ЦАРДИ ÆГЪДӔУТТÆ

Фиддӕлти дзурдӕй ка байзадӕй, еци гъуддаг хуарз ӕй ӕма кӕнуйнаг ӕй, иннӕ ба лӕгъуз ӕй ӕма нӕ гъӕуй, зӕгъгӕ, уотемӕй адӕм хуарзи туххӕй кӕнгӕ ке 'рцудӕнцӕ, лӕгъузи туххӕй ба уадзгæ ке никкодтонцӕ, етӕ, еци менеугутӕ хуннунцӕ ӕгъдӕуттӕ. Лӕг ӕ уоди хъаурӕй ке равдеса, е ба дин менеуӕг.
Ци минкъий бонтӕ мӕбӕл рацудӕй, уоми ӕрхадтӕн нӕ Дигори ӕд - хонх, ӕд - будур. Алли гъӕубӕсти дӕр, алли адӕймагӕй дӕр, фӕнди зӕронд уӕд, фӕнди нӕуӕг, игъустон еци еу дзурд: ӕй - гиди, нӕ зӕронд фиддӕлти ӕгъдӕуттӕ ку нӕ фесӕфиуонцӕ, зӕгъгӕ. Еци дзурд мӕ зӕрди уӕззау уаргъӕн ниххаудтӕй ӕма зӕрӕндти фӕрци ӕрӕмбурд кодтон аци ӕгъдӕуттӕ. Уотӕ маке бангъӕлӕд, Дигори ӕгъдӕуттӕ анӕй ӕндӕр нӕ 'нцӕ... Нӕ, етӕ берӕ 'нцӕ, ӕнӕбӕрцӕ берӕ... Фал еци ӕведуйгӕ сауӕдонӕй ӕз хуӕст фӕдтӕн еу къуар ӕртӕхебӕл. Еци царди ӕртӕхтӕ, ӕз ӕнгъалдтон, уодзӕнӕнцӕ зӕрдуорамӕн зӕрӕндтӕн: нӕбал тӕрсдзӕнӕнцӕ се 'гъдауӕн фесӕфунӕй, феронхӕй, фӕсевӕдӕн ба царди рохс — уой туххӕн, ӕма ӕй бакӕсдзӕнӕнцӕ, Дигорӕ нури уӕнгӕ ци 'гъдӕуттӕбӕл цӕргӕ ӕрцудӕй, уони. Ӕнгъӕл кӕсун - аци ӕрмӕг уодзӕнӕй зӕрӕндтӕн дарӕг фурт, фӕсевӕдӕн ба исхӕссӕг фидӕ, ниййерӕг ӕма разамонӕг мадӕ.

Тоги ӕгъдӕуттӕ

1. Еу лӕг инней ку рамаруй, уӕд дууӕ муггаги тоггин исунцӕ.
2. Тог тогӕй не 'хснадӕуй. Гъӕдгин сойнаг дзӕбӕх, лигъз кӕнуй, ӕма уомӕ гӕсгӕ ба дууӕ муггагей астӕу ӕрцӕуа гъӕуама тоги цитӕй федауцӕ.
3. Тоги цитӕбӕл ӕмбӕлуй хуӕрдӕ ӕма ниуӕзтӕ марди туххӕй марӕги хӕдзарӕй.
4. Еци хуӕрдӕ ӕма ниуӕзтӕ еу бадтӕн тӕрхони лӕгтӕ цалемӕн исаккаг кӕнонцӕ, уал лӕгемӕй хуӕрунцӕ ӕнкъардæй, ӕнӕ хуцауарфӕ кӕрӕдземӕ бадзоргӕй растниуӕзтӕй.
5. Еци фингӕн ниуӕзтӕ ӕмбӕлуй 2-3 дугъосуги бӕгӕни, 5-8 нӕл фустӕ, фӕрзеу, дзол ӕма арахъ ка гъӕуа е, ӕма еу фиддаг - хӕсгӕ гал.
6. Фингхуартӕ ӕхсӕвӕ-бонмӕ хуӕрдӕй, ниуӕзтӕй ке нӕ фӕууонцӕ, уонӕмӕ нӕуӕгӕй синхбӕсти ӕримбурд кӕнунцӕ ӕма уонӕн рохсаг зӕгъун кӕнунцӕ марди туххӕй.
7. Тогӕн байзадӕй фиддӕлтӕй тоги бонцау хумӕ, кенӕ ба ӕд саргъ, ӕд идонӕ бӕх, хист. Нури рӕстӕги ба 300-500 соми ӕхца, обайи ӕнӕуой.
8. Дууӕ муггаги федаунбӕл ку исонцӕ, уӕд гъӕуама марӕг ӕд хӕстӕгутӕ ӕма тӕрхони лӕгтӕ бацӕуа ӕ тоггинти тургъӕмӕ, уоми ба е' нгӕрттӕ, ӕ хӕстӕгутӕ гъӕуама мардӕгъдау бакӕнонцӕ уой хӕццæ.
9. Марӕгӕн ӕмбӕлуй, ке рамардта, уой мадӕн фурт зӕгъун, мадӕ ин ку нӕ уа, уӕдта ӕ уосӕн хуӕрӕ зӕгъун.
10. Уой фӕсте ба тӕрхони лӕгтӕ гъӕуама ӕрбакӕнонцӕ тогагорти ӕд арингхуарӕг, марӕгмӕ.
11. Еци адӕм зилд ралӕуунцӕ марӕги тургъи, цъухӕй ратӕфирфӕс кӕнунцӕ дууердигӕй дӕр кӕрӕдземӕн, уӕдта марӕг фиццаг, уой фӕсте ба 'нсувӕртӕ райсунцӕ фӕйнӕ кусийни бӕгӕни ӕма ӕрцӕунцӕ сӕ тогагорти хестӕртӕмӕ.
Ӕркӕсуйнаг: Тогагортӕ гъӕуама рӕнгъӕ ралӕууонцӕ хестӕргай, ӕма сӕмӕ тоггинтӕ дӕр цӕуонцӕ, марӕг сӕ разӕй, уотемӕй хестӕргай.
12. Марӕг ниуазӕн радта ӕ рахес къохӕй, кӕмӕ ӕмбӕла, уомӕ. Е ба ‘й райсӕд ӕ галеуӕй ӕма ӕй раййевӕд ӕ рахесмӕ, исахуадӕт ӕй ӕма 'й радтӕд еци къохӕй. Марӕг ба ‘й райсӕд ӕ галеуӕй.
Ӕркӕсуйнаг: Еци зилдӕй зелунцӕ иннемӕ дӕр.
13. Минӕвӕрттӕ ӕма тӕрхони лӕгтӕ кӕстӕреуӕг кӕнунцӕ ниуазӕни бахасти.
14. Ниуазӕнтӕ уотемӕй ку рацӕуонцӕ ӕма ку рахъӕртонцӕ кӕрӕй-кӕронмӕ тоггинтӕй тогагорти ӕхсӕн, уӕд зӕрӕндтӕ радзорунцӕ дууӕ муггагемӕн ӕнӕ фидбилиз цардбӕл.
15. Ӕмбӕлуй ести радзорун тоггинтӕн дӕр ӕма тогагортӕн дӕр, сӕ цъух ку кӕрда, уӕд.
16. Уой фӕсте ба адӕм ӕд тогагортӕ бацӕунцӕ тоггини хӕдзарӕмӕ, ӕма исбадунцӕ тоги фингӕбӕл.
17. Еци адӕмӕн радтунцӕ ци хуаллаг уа, уони, ӕркӕнонцӕ гъӕуама еу ӕвӕрд.
18. Фингӕбӕл гагидаутӕ, хуцауарфӕй цӕрӕнбонтӕ не 'мбӕуй.
19. Фидтӕ хуӕрунцӕ ӕнкъардӕй, уӕлмӕрдхуӕрнӕг, кенӕ ба мӕрдӕхсӕвӕри хузӕн.
20. Фестун, хе райсун, бахуссун тоги финги сӕргъи не 'мбӕлуй.

Гарданти Михал
Журал «Ирæф» 1991 (№1)

Возврат к списку