АЛИБЕГ
Еу лӕгӕн адтӕй ӕртӕ фурти. Уони хӕццӕ ба ин адтӕй устур бӕхӕргъӕуттӕ ӕма галӕргъӕуттӕ.
Еу кӕми адтӕй, уоми ӕндӕр ӕртӕ ӕрвади, уӕйгутӕ, фӕллӕбурдтонцӕ ӕма фӕттардтонцӕ и хъали фонс. Ӕ дууӕ хестӕр фурти уой ку фегъустонцӕ, уӕд сӕ фӕсте фӕдеси рауадӕнцæ. И ӕртӕ уӕйуги ма уони дӕр райстонцӕ ма сӕ бӕхгӕс ӕма галгӕс искодтонцӕ. Алибег ба ма сувӕллон адтӕй ӕма биццеути хæццæ гъазта.
Еу хатт Алибег еу ӕндар биццеуи гъолтӕ раскъафта. Е дӕр никкудтӕй ӕма ин загъта:
- Кӕд уотӕ хуарз лӕг дӕ, уӕдта де рваддӕлтӕ кӕми ӕнцӕ, уой ку нӕ зонис!
Алибег ӕрцудӕй сӕ хӕдзарӕмӕ ӕма фӕрсуй сӕ мади:
- Мӕ дууӕ ӕрвади кӕми ӕнцӕ?
Ӕ мадӕ ба ин загъта:
- На бӕхӕргъау ӕма галӕргъауи хӕццӕ хасти фӕцӕнцæ.
Уӕд Алибег загъта:
- Мадта мӕнӕн ӕнӕ уонæй фæццӕрӕн нӕбал ес, - 'ма рандæ ‘й æма ӕрласта бӕхӕргъауӕй еу байраг ӕма ӕртӕ далиси. Хӕссун сӕ райдӕдта. Анзи фӕсте ба еу далис равгарста, ӕ уӕраг ин басаста 'ма нӕма исӕмир ӕй. Ка ма ӕризадӕй, уони ӕ бӕхи хуаллагӕй нӕуӕгӕй хӕссун райдӕдта. Дуккаг анзи бабӕй си еу равгарста, ӕ уӕраг ин басаста 'ма и ӕстӕг ӕнхӕст нӕма исӕмир æй. И далис ӕма и байраг ма ӕртиккаг анз исхаста, уӕдта инней дӕр нивгарста, ӕ уӕраги ӕстӕг ин фӕууидта ӕма еугур ӕнхуӕцгӕ сойнӕ иссӕй ӕма загъта Алибег:
- Гъенур мӕ цӕун афонӕ ӕрцудӕй, мӕ бӕх дӕр цӕттӕ 'й, - зæгъгæ, ‘ма ибӕл саргъ бангон кодта, раибӕл бадтӕй ‘ма дзоруй ӕ мадӕ ӕма ӕ фидӕмӕ:
- Мӕ бӕхи рагъи куд федаун?
Етӕ ба ин загътонцӕ:
- Уалдзигон сугъди кӕрдӕгбӕл ӕртӕх куд федауй, ду дӕр дӕ бӕхи рагъи уотӕ федауис.
Алибег ниццудӕй ӕма ранӕхстӕр ӕй е ‘рваддӕлти агорунмӕ. Ци фӕццудӕй, Хуцау зонуй, уӕдта сӕ еу устур коми иссердта бӕхгӕс ӕма галгӕсӕй. Кӕрӕдзей ӕрфӕсмардтонцӕ ‘ма ин сӕ хестӕр хецауи хӕдзарӕ ниййамудтонцӕ. Алибег бацудӕй уой хӕдзарӕмӕ 'ма дин уоми ба, ӕ конд ӕ уиндӕн нӕ, уӕхӕн уосӕ бадуй. Дӕ бон хуарз, нана, зӕгъгӕ, имӕ исдзурдта Алибег.
- Уӕ, нанай хортӕй бафсӕдай; медӕгмӕ рауай, цӕуӕггон лӕгӕстонггӕнагӕ ‘й, ести рахуӕрӕ!
Алибег бацудӕй хӕдзарӕмӕ. И уосӕ дӕр ин ӕ раз райдзаг кодта, ба ин хуӕрун кодта, уӕдта ин загъта:
- Нур ба дӕхе бафснайӕ: мӕ сӕри хецау бонӕ арви къабӕзти ӕртӕ зелӕни кӕнуй ӕма дӕ бахуӕрдзӕнӕй.
Алибег рацудӕй хеди размӕ: ӕ бӕхӕн уоми къагъд ракодта ӕма ‘й уоми раримахста. Еу гал равгарста, уомӕй гӕрзитӕ ракодта ӕма уонӕй ӕхе хедигъоси цӕгиндзитӕбӕл исбаста ӕма кӕсуй. Уотӕ ба еу уӕйуг сау бӕхбӕл бадтай, дууӕ сау лацини ӕ дууӕ усхъебӕл, уотемӕй ӕрцудӕй, ма дуйне ӕ тарӕй саугӕнгӕ цӕуй. И хедмӕ ӕрбахъӕрттӕй ӕма ‘й ӕ бӕх фӕстӕмӕ кӕсгон хумӕ 'ндӕргъцӕ райста. Е дӕр ӕй ӕрцӕфтӕ кодта:
- Куйтӕ дӕ бахуӕрӕд, кӕд цӕмӕй тӕрсис, уӕд! Мӕнӕн ӕзнаг ку некӕми ес; еунӕг Алибег ӕй, ӕма ма уомӕн ба нерӕн ӕ мади ӕхсир ӕ донгонтӕй ку келуй!
Цидӕр адтӕй, и бӕх хедбӕл ӕрбацудӕй ӕма Алибег дзоруй уӕйугмӕ:
- Тоггинӕй тогагоргӕй игъаугидӕр нӕ ес, нур ба мӕ цӕвӕ, хестӕр дӕ Хуцау искодта!
Е дæр æй фехста ӕма ‘й раевгъудта. Уӕдта ибӕл Алибег дӕр ӕ сагъӕдахъ исуагъта ӕма ‘й фӕттумбул кодта. Ис имӕ хизтӕй, ӕ церхъӕй ин ӕ сӕр ӕркодта; ӕ тонаутӕ ин ӕ бӕхбӕл бафснайдта 'ма уотемӕй ӕрбацудӕй уӕйуги тургъӕмӕ. Медӕгмӕ бадзурдта и уосӕмӕ, дӕ сӕри хецау балци рандай ‘ма дин хунӕн гурдзиаг фӕткъу ӕрӕрвиста, зӕгъгæ, 'ма ин ӕ размӕ ӕ лӕги сӕр базилдта.
Цӕун байдӕдта бабӕй ‘ма иннӕ уӕйуги размӕ бахъӕрттӕй. Ӕхе бафснайдта. Уотӕ ба дуйне ниссурх ӕй, уӕхӕн уӕйуг и хедбӕл ӕрбацӕуй. Хедбӕл куд ӕрбацӕйцудӕй, уотӕ ин ӕ дууӕ усхъебӕл дууӕ уорс хоййи ӕ билтӕ фӕстӕмӕ хуайун райдӕдтонцӕ; ӕ бӕх ниххурруттитӕ кодта ӕма ‘й фӕстӕмӕ райста:
- Куйтӕ дӕ бахуӕрӕд, кӕд Алибег дӕ рази нӕ бадуй, уӕд, зӕгъгӕ, ӕма ‘й ӕрцӕфтӕ кодта.
Алибег дӕр имӕ хеди бунӕй фелвӕстӕй, ӕхсти барӕ ин равардта, уӕдта ‘й бафснайдта.
Ци рацудӕй, уӕдта дуйне ниррохс ӕй. Алибег дӕр кӕсуй, ӕма ӕрбацӕуй сӕнтуорс бӕхбӕл уорс уӕйуг, ӕ дууӕ усхъебӕл дууӕ уорс бӕлӕуи, ӕ разӕй ба ӕ уорс егӕрттӕ гъазгӕ цӕунцӕ. Хедмӕ ӕрбахъӕрттӕй ‘ма ин и бӕлӕутӕ ӕ билтӕ фӕстӕмӕ хуайунцӕ, уӕдта ӕ бӕх ниххурруттитӕ кодта ӕма ‘й фӕстӕмӕ райста. Е дӕр ӕй ниццӕфтӕ кодта:
- Куйтӕ дӕ бахуӕрӕнтӕ, кӕд Алибег дӕ рази нӕ бадуй, 'ма уомӕй нӕ фӕттарстӕ, уӕд.
Алибег дӕр имӕ хеди бунӕй фелвӕстӕй, ӕхсти барӕ ин равардта, уӕдта ‘й бафснайдта.
Уой фӕсте ба Алибег ӕ дууӕ ӕрвадей хӕццӕ рагъӕр кодтонцӕ сӕ бӕхӕргъау ӕма сӕ галӕргъӕуттӕбӕл. Ци фӕццудӕнцӕ, уӕдта ӕризӕр ӕй ӕма ӕрбунат кодтонцӕ еу будури. Алибег фӕллад куд нæ дтайдӕ ‘ма загъта е ‘рваддӕлтӕн:
-Сумах бал гъӕуай кӕнтӕ, ӕз ба рахуссон!
Етӕ ба ин загътонцӕ:
- Дӕ кард нӕмӕ уадзӕ ‘ма хуссӕ, мацӕмӕй тӕрсӕ!
Е дар син ӕй равардта 'ма рахустӕй. Уӕд ӕрваддӕлтӕн Хуцау сӕ зӕрди фуди фӕндӕ бауагъта: Алибегбӕл рамаруни фӕндӕ искодтонцӕ, сӕ къох ба имӕ на тастӕй, 'ма ин ӕ кард уосонги дуарбӕл исбастонцӕ, ӕ ком уой ӕрдӕмӕ, уотемӕй, ӕма фӕффӕдес кодтонцӕ:
- Уӕ, Алибег! Нӕ фонс нин фӕттардӕуй!
Алибег дӕр хуссигъӕлдзгутӕй рагӕпп кодта ӕма ин ӕ кард ӕ дууӕ уӕраги рахаун кодта. Никкудтӕй, нидздзиназта мӕгур Алибег:
- Уӕ хӕццӕ мӕ хӕссетӕ, зӕгъгӕ, дзоруй е ‘рваддӕлтӕмӕ ‘ма имӕ фӕстӕмӕ дӕр нӕбал фӕккастӕнцӕ. Алибег уосонги байзадӕй ‘ма судӕй мӕлӕтмӕ ӕрцудӕй. Ӕ сӕрти ци маргъ ратӕхидӕ ма ӕ цорти ци сирд рацӕуидӕ, уой еци фӕрсӕй фехсидӕ, ра’й маридӕ, ӕ цуппӕртӕбӕл имӕ фӕббуридӕ ӕма ‘й еци хомӕй бахуӕридӕ, уотемӕй цардӕй.
Еу хатт кӕсуй ‘ма и гъӕди еу хъӕрӕу уӕйуг бӕлӕстӕ исласидӕ ‘ма сӕ фӕйнердӕмӕ ӕнтъухтитӕ кӕнуй, уотемӕй ӕрхъӕрттӕй Алибегмӕ.
- Ци дӕ, ци дессаг дӕ, зӕгъгӕ, бафарста Алибег.
Е ба ин загъта:
- Ме ‘рваддӕлти кӕстӕр адтӕн ‘ма си лӕгигъӕдгундӕр адтӕн ‘ма мин мӕ цӕститӕ искъахтонцӕ 'ма нур ба уотемӕй хӕтун.
- Мадта мах ӕмбалтӕн исбӕздзинан, - загъта ин Алибег; мӕнӕн ба ме ‘рваддӕлтӕ мӕ уӕргутӕ ӕркодтонцӕ ӕма мин цӕуӕн нӕбал ес.
Исӕмбал ӕнцӕ уӕйуг ӕма Алибег. Уӕйуг Алибеги ӕ усхъи райсидӕ ‘ма уотемӕй цауæнæй сӕхе хастонцӕ, изӕрӕй ба сӕхемӕ ӕрцӕуиуонцӕ.
Ци сӕбӕл рацудӕй, уӕдта ма сӕбӕл еу цонгой, е ‘рвадтӕлтӕ ӕ цонг кӕмӕн ӕркодтонцӕ, еу уӕхӕн бафтудӕй. Цӕрунтӕ син раеудагъ ей, 'ма сӕ зӕрди уосӕ корун ӕрӕфтудӕй. Алибег хъӕрӕубӕл рабадтӕй, хъӕрӕу ба цонгоййи думӕггагбӕл хуӕстӕй, уотемӕй еу хани зӕнхӕмӕ ӕрбацудӕнцӕ. Еци хан ба ӕ кизгӕ лӕгмӕ ӕрвиста 'ма имӕ адтӕй устур ӕмбурд. И къуар ӕмбурдмӕ бацудӕнцӕ ма ка кастӕй, е уонӕмӕ кастӕй, уосгор ӕнцӕ, зӕгъгӕ, сæ ку ӕрзудтонцӕ, уӕдта - бунтондӕр. Хани кизгӕ дӕр дессагмӕ кӕсунмӕ рацудӕй. Етӕ ба гъасти кӕронмӕ балӕудтӕнцӕ ‘ма, - хани кизгӕ куд разилдӕй, уотӕ имӕ Алибег фӕллӕбурдта ӕма ‘й хъӕрӕуи усхъӕмӕ ӕрбаскъафта. Фӕййагайдтонцӕ. Адӕм дӕр сӕмӕ еу сахат фӕккастӕнцӕ, цума ци кӕндзӕнӕнцӕ, зæгъгӕ.
Ку сӕ ӕрзудтонцӕ, оххай, фӕ ‘й хӕссунцӕ, нур, зӕгъгæ, уӕдта фӕффӕдес ӕнцӕ ӕма уони рази бадтӕнцӕ?! Ниййаууон ӕнцӕ. Сӕ бунатмӕ ӕрцудӕнцӕ. Уоми и кизги ка — енцег, ка - хуӕрӕ, ка - мадӕ искодта 'ма уотемӕй цӕрун райдӕдтонца. Кӕми — цонгой, кӕми ба хъӕрӕу бунатгӕс байзаидӕ. Алибег ба кӕми - сӕ еуебӕл, кӕми — се 'ннебӕл цауӕни рандӕуидӕ, изӕрӕй ба саги марди хӕццӕ ӕриздӕхидӕ. Уотемӕй сӕ енцег хуӕрӕ саги хъанз ӕма саги уӕлдарӕй хастонцӕ. Ци фӕццардӕнцӕ, уӕдта и кизгӕ фудхуз кӕнун райдӕдта. И къуар дӕр ӕй бафӕрсиуонцӕ:
- Цӕбӕл уотӕ фудхуз кӕнис? Дӕ хӕдзарӕ дӕ зӕрди ӕфтуйуй?
‘Ма син неци бӕрӕг загъта. Уомӕ ба еу цъифхуар уосӕ ӕрцӕуидӕ ‘ма ин ӕ тог е скъелтӕй исцъиридӕ. Хӕдзаргӕс ба фулдӕр и хъӕрӕу уидӕ ӕма ‘й цӕмӕй уидта, фал ин е стуф ба балӕдӕридӕ ма загъта Алибегӕн еци хабар. Уӕд ӕй Алибег гъӕуай кӕнун райдӕдта ‘ма имӕ и уосӕ ӕрцудӕй, идард ислӕудтæй ‘ма дзоруй:
- Ка уӕмӕ ес?
Кизга ба ин загъта:
- Неке.
- Ра мин соми кӕнӕ де ‘нсувӕртӕй, куд уӕмӕ неке ес, уобӕл.
Кизгӕн дӕр фӕдзӕхст адтӕй, ‘ма загъта:
- Хъӕрӕу цӕра, неке нӕмӕ ес! Цонгой цӕра, неке нӕмӕ ес! Алибег цӕра, неке нӕмӕ ес!
И уосӕ ӕрбацудӕй ма кизгӕн е скъелтӕй ӕ тог куд сцъирдта, уотӕ ‘й ӕрахӕста Алибег ‘ма ин загъта:
- Гъе, нур дин ӕнӕ рамарун нӕбал ес, куд адтан, уотӕ нӕ ку нæ фестун кӕнай, уæд!
Уосӕ ба загъта:
- Мадта уӕхе мӕ хъури рауадзиайтӕ, ‘ма куд адтайтӕ, уотӕ исуодзинайтӕ. Алибег дӕр фиццагдӕр хъӕрӕуи рауагъта и уоси хъури, ӕма ‘й еу сахатти фӕсте ба ци адтӕй, уомӕй ӕй хуӕздӕрӕй исласта. Цонгой дӕр - уотӕ.
Се 'нккӕтей фӕсте ба Алибег дӕр ӕхе рауагъта и уоси гъӕлӕси. Нур ибӕл и уӕйгутӕ ба хуӕцунцӕ, ку нин фӕлледза ‘ма нин нӕ ервӕзунгӕнӕги ку бахуӕра, зæгъгæ. И уосӕ дӕр ӕй нæ гӕлста 'ма нӕ гӕлста. Алибег дӕр ӕй раздӕр куд нӕ тарстайдӕ 'ма ӕ хӕццӕ хиринкъа ниххаста. Нур исӕнхӕст дӕн, загъгæ, уӕдта уосӕн ӕ зӕрди ауиндзӕнтӕ исуагъта. Рай мардтонцӕ и уоси, уӕдта загътонцӕ:
- Цӕй, нур ба а кизги еске ӕхецӕн уосӕн хонӕд.
Алибег загъта:
- Хъӕрӕу хестӕр ӕй ӕма уомӕн аккаг ӕй.
Етӕ ба загътонцӕ:
- На, ду нӕ кӕстӕр дӕ 'ма дӕуӕн аккаг ӕй. Уӕдта Алибег загъта:
- Мадта ин хуӕрӕ кӕми разагътан, уоми ‘й ӕ фиди хӕдзарӕмӕ бахъӕртун кӕнӕн, - ‘ма ‘й ӕрбахастонцӕ и ханмӕ. Хан дӕр куд нӕ ниццийнӕ адтайдӕ ӕ кизги иссергӕй, ‘ма син устур лӕвӕрттӕ ракодта. Уотемӕй алке ӕ хӕдзарӕмӕ ӕрбацудӕй. Алибег сӕхемӕ ку ӕрцудӕй, уӕд ибӕл адӕм ӕмбурдтӕ кӕнун райдӕдтонцӕ. Е дӕр син ӕрдзурдта е ‘рваддӕлти гъуддӕгтӕ, уӕдта сагъӕдахъ ӕрбайста ‘ма загъта:
Кӕд, ке зӕгъун, е ӕцӕг адтӕй, уӕд а сагъӕдахъи фат уӕлӕмӕ еунӕгай цæуй, фӕстӕмӕ ба дууемӕй ӕриздӕхӕд 'ма мӕ дууӕ ӕрвадей сӕрти астӕуи ниххӕссӕд, кенӕ ба фӕстӕмӕ дӕр еунӕгӕй ӕриздӕхӕд ‘ма мӕн сӕр ниффадӕд!
Фат рандӕ ‘й, дууемӕй ба ӕриздахтӕй ‘ма Алибеги ӕнсувӕрти рамардта ‘ма ‘й адӕмтӕ базудтонцӕ Алибеги рӕстдзийнадӕ.
Махческа, 5 окт., 1903 анзи. Ӕ радзорӕг бӕрӕг нӕ ‘й.
Гарданти Михали къохфинститӕй ист.
«Гарданти Михал. Уадзимистӕ.» Дзӕуӕгигъӕу, Ир. 2007 анз, 169-173 ф.
