Дигорский язык
Видео
ЖЗЛ
Искусство
Достопримечательности
Поэзия
Фольклор

ӔРТӔ ‘НГАРИ

ӔРТӔ ‘НГАРИ

ӔРТӔ ‘НГАРИ

ӔРТӔ ‘НГАРИ

Еу гъӕуи адтӕй ӕртӕ ‘нгари, лӕхъуӕн-лӕгтӕ; еумӕ сирӕзтӕнцӕ ӕма сæ фуруарзонӕй кӕрӕдзебӕл бухст дӕр нӕ фӕразтонцӕ. Битдзеутӕй еумӕ гъазтонцӕ, ку исирӕзтӕнцӕ, уӕддӕр еумӕ хаттӕнцӕ.
Хуарз ракӕнунмӕ уӕд, лӕгъуз ракӕнунмӕ уӕд - сӕ еу иннемӕй хуӕздӕр адтӕй. Еу кӕми адтӕй, уоми сӕ еу иннебӕл гъӕунги фембалдӕй, ӕма сфӕндӕ кодтонцӕ се ‘ртиккаг лимӕни бабӕрӕг кӕнун. Сцудӕнцӕ ин ӕ хӕдзарӕмӕ ‘ма ймӕ багъӕр кодтонцӕ. Сӕ гъӕрмӕ рауадӕй ӕ уосӕ 'ма син загъта:
- Уӕ лимӕн ами нӕй, гъӕдӕмӕ рандӕй, фал ӕ хӕдзарӕ ба ами ‘й, ‘ма рацотӕ медӕгмӕ.
Басӕхудта хæдзарӕмӕ ‘ма сӕ хуарз фӕййидта. Бахуардтонцӕ, баниуазтонцӕ, райарфӕ кодтонцӕ 'ма рандӕнцӕ сӕ хӕдзӕрттӕмӕ. Уалӕнгӕ сӕ лимӕн дӕр гъӕдӕй ӕрцудӕй ‘ма ин ӕ уосӕ загъта:
- Дӕ лимӕнтӕ дӕбӕл нӕбал бухстӕнцӕ 'ма дӕ агурдтонцӕ; ӕз сӕ медӕгмӕ бакодтон 'ма сӕ, мӕ бон куд адтӕй, уотӕ фӕййидтон.
Лӕг ниххудтӕй ма загъта:
- Æз мӕ лимӕнти зонун: сабур бадунӕй бауæгæ ‘нца 'ма лӕгъуз ракӕнун сӕ зӕрдӕбӕл ӕрифтудӕй. Зӕгъӕ, ами ку бадтӕнцӕ, уӕд ци 'рдӕмӕ фулдӕр кастӕнца?
- Фулдӕр тохонамӕ кастӕнцӕ, - зæгъгæ, загъта уосӕ, цума ӕфсӕрми кодтонцӕ, уотӕ.
Лӕг ниххудтӕй ‘ма загъта:
- Ӕз зонун мӕ лимӕнти ‘ма етӕ дзӕгъӕлкаст тохонамӕ нӕ кӕндзӕнӕнцæ; ӕресӕ цӕхгун фарс уордигӕй ма ‘й кири баримӕхсӕ, кенӕдта ‘й, исон ку ‘рбон уа, уӕд нӕбал иссердзӕнӕ.
Уосӕ фарс ӕриста ‘май кири нихгӕдта. Ӕрӕхсӕвӕ ‘й, 'ма лӕг ӕма уосӕ ниххустӕнцӕ. Дууӕ лимӕни к ‘адтӕнцæ, етӕ ӕдӕуагӕ сфӕндӕ кодтонцӕ и цӕхгун фарс радавун 'ма си сӕхсӕвӕр кӕнун.
Бахизтонцӕ, цалӕнмӕ сӕ лимӕн бафунӕй ӕй, уӕдта сцудӕнцæ 'ма сӕ еу схизтӕй тохонамӕ, - уоми агорун байдӕдта цӕхгун фарс. Ку нӕ ‘й ссирдта, уӕд ӕ зӕрдӕ фæггурусхӕй, байримахстонцӕ, зӕгъгӕ. Ӕрлӕстӕй тохонайӕй хӕдзарӕмӕ ма талинги туххӕй иссирдта лӕг ӕма уоси сӕ хуссӕни. Сабургай сӕмӕ бабурдӕй, ӕхе ӕркъолӕ кодта 'ма сосӕггай и уосӕн ӕ гъоси дзоруй:
- Ци фӕккодтай нӕ фарс, байримахстай, ӕви байронх дӕ?
Уосӕ хуссигъӕлдзӕгӕй кӕми базудтайдӕ, ӕ лӕг ӕй фӕрсуй, ӕви нӕ, ма дзоруй:
- Нӕ байронх дӕн; байримахстон кири, ‘май нихгӕдтон.
Е дӕр бабæй æй фӕрсуй:
- Дӕгъӕлтӕ ба кӕми 'нцӕ, кӕми сӕ банимахстай?
- Уӕртӕ къелабӕл, - зӕгъгӕ, ‘ймӕ дзоруй уосӕ. Къӕрних сабургай бацудӕй къеламӕ, райста дӕгъӕлтӕ 'ма кирӕй цӕхгун фарс сласта: слӕстӕй бабӕй фӕстӕмӕ тохонай, ‘ма е 'мбали хӕццӕ сабургай рафардӕг ӕнцӕ. Къӕрних ку фендӕ ‘й, уӕд хӕдзари хецауи дӕр Хуцау фегъал кодта 'ма ӕ уоси схуайуй:
- Кӕми ‘й нӕ фарс, байримахстай? - зæгъгæ.
Уосӕ рамӕстгун ӕй 'ма ‘йбӕл фӕгъгъӕр кодта:
- Ниммӕуадзӕ хуссун. Нуртӕккӕ дин ку загътон, байримахстон, зӕгъгӕ. Лӕг фаггурусхӕ ‘й 'ма рагӕпп кодта ӕ хуссӕнӕй, бауадӕй кирӕмӕ, ‘ма си ци ссирдтайдӕ?

Нийфинстонцӕ Туккати Солӕман ӕма В. Миллер. Ӕ радзорӕг бӕрӕг нӕй.
«Дигорские сказания, по записям дигорцев И.Т. Собиева, К.С. Гарданова и С.А. Туккаева с переводом и примечаниями Всев. Миллера. Труды по востоковедению, издаваемые Лазаревским институтом Восточных языков, выпуск XI. Москва, 1902», 47-48 ф.

Возврат к списку