Дигорский язык
Видео
ЖЗЛ
Искусство
Достопримечательности
Поэзия
Фольклор

ЕЛУХ

ЕЛУХ

ЕЛУХ

ЕЛУХ

Еу хани зӕнхӕбӕл цардӕй хуарз зундгин цауӕйнон лӕг, Елух зӕгъгӕ, ӕ ном. Ханмӕ ести дзӕбӕхдзийнадӕ ку адтайдӕ, уæд æй æнӕ Елух нӕ бахуардтайдӕ. Уӕдта Елухи кӕбӕл нӕ бафарстайдӕ, уӕхӕн гъуддаг дӕр на кодта и хан. Еу хатт кӕми адтӕй, уоми ба Елух цауӕни рандӕ й 'ма еу сау гъӕди астӕу саг рамардта. Ӕ бӕх ӕ дзаумати хӕццӕ уӕлбилӕ ниууагъта, ӕхуӕдаг ба коммӕ ниццудӕй ма и саги кой кодта. Уотӕ рӕхги ба имӕ и тегъӕй еу бӕхгин ӕрдзурдта: «Уӕ, берӕ дин Хуцау радта!»
Елух дӕр имӕ дзоруй:
- Еумӕ нин ӕй Хуцау равардта, рахӕстӕг уо!
- На, нæ мӕ евдӕлуй, фал а дзауматӕ ба нури уӕнгӕ дӕу адтӕнцӕ, абонӕй фӕстӕмӕ ба мӕн куд уонцӕ, уотӕ!
- Хуцауи хатир фӕууинӕ, ма мӕ рамарӕ, цӕрдуодӕй мӕ сӕрӕвгарстӕй мæ фӕццӕрун кӕнӕ, мӕ лӕгъуз дӕбӕл нӕ ес, мӕ дзӕбӕх дӕр - загъдау!
- Нæ, уобӕл ба дӕ нӕбал фӕрсун, - загъта и бӕхгин, Елухи дзауматӕ рамбурд кодта 'ма ниффардӕг ӕй. Елухӕн дӕр ма ци гӕнӕн адтӕй, ӕрцудӕй æ хæдзарӕмӕ. Адӕм ба 'й куд нӕ базудтайуонцӕ æма дзорун райдӕдтонцӕ:
- Елухи дзауматӕ байстӕ ‘й.
Ханмӕ дӕр байгъустӕй ма е дӕр Елухи дӕлазӕг кӕнун райдӕдта. Ци фӕццардӕй еци ӕфхуӕрдӕй, уӕдта Елух бӕх исхаста 'ма ранӕхстӕр æй æ дзауматӕ агорунмӕ 'ма еу хани зӕнхӕмӕ бацудӕй. И хани гъӕумӕ ба ‘й устур дони бацӕун гъудӕй. Дон ба адтӕй ивулд ‘ма имӕ адӕм балтӕй кастӕнцӕ. Елух ӕ бӕх донмӕ фӕййаразта, ниццӕфтӕ ‘й кодта 'ма и бӕх и дон фадгӕ бацудӕй. Елух донӕн е 'ннӕ билӕй куд исхизтӕй, уотӕ донмӕ еу уосӕ ӕрцудӕй ма имӕ дзоруй:
- Хуарз бӕхгин, кенӕ дӕмӕ устур маст ес, кенӕ расуг дӕ, кенӕ ба - ӕндӕр аци донбӕл цъеу ку нӕ ӕрбатӕхдзӕй, уӕд ибӕл куд ӕрбацудтӕ? Елух ба ин загъта:
- Ба мӕ зудтай, мӕ мади хай, устур маст мӕмӕ ке ес, уой, ӕндӕра ӕрра дæр на дӕн, расуг дӕр - загъдау!
- Уанӕбӕрӕг ба дӕмӕ ци маст ес? Зӕгъай мин ӕй, кӕдимайди дин мӕ бон ести исуидӕ.
Е ба ин загъта:
- Цауӕни адтӕн ‘ма мин мӕ дзауматӕ, саги мард куд ӕфснайдтон, уотемӕй раскъавдӕ ‘й ‘ма уони агорун ‘ма мин ду ба уонӕн ци зондзӕнӕ?
- Мадта цо, махмӕ фусун ӕркӕнӕ, уӕдта дӕмӕ кӕд ести лӕгигъӕдӕ уа ‘ма мӕнӕн дӕр уасхӕ радтай, дӕ арми ку бафтуйонцӕ, уӕд мӕ ами нӕбал ниууадздзӕнӕ, уӕд дин уони ба ӕз байамондзӕнӕн.
Елух дӕр уасхӕ равардта ‘ма ин сӕ уӕдта и уосӕ дӕр байамудта:
- Да дзауматӕ дин нæ хан ӕрбахаста, ма дӕ арми нецӕмӕй бафтуйдзӕнӕнцӕ, фал имӕ ӕхсӕви бадзорӕ ӕма ‘й дӕ фӕсте расайӕ ‘ма ин уотемӕй дӕ бон ку неци исуа, уӕд ин мадзал не ссердзӕнӕ. Ахсӕви ба ‘й кумӕдӕр хонай, нецӕбӕл дӕ бафӕрсдзӕнӕй, се ‘гъдау нӕ амонуй.
Хуарз мадта, - загъта ма Елух, и уосӕ ин ци хӕдзарӕ ниййамудта, уордӕмӕ бацудӕй ‘ма уоми ӕрфусун кодта. Ӕхсӕвӕ ба ин и уосӕ куд загъта, уотӕ бадзурдта ханмӕ. Хан дӕр имӕ ракастӕй ‘ма ин Елух загъта:
- Рауай мӕ хӕццӕ.
Ханӕн ма ци гӕнӕн адтӕй, ‘ма ӕ дуси дамбаца баримахста, уотемӕй цӕун райдӕдтонцӕ. И гъæуæй дзӕвгарӕ ку рахецӕн ӕнцӕ, уӕдта Елухӕн ӕ дуси цуппӕртегъон лӕдзӕги хъуӕл адтӕй, 'ма уомӕй ханӕн ӕ бӕрзӕй ниццавта ‘ма и хан уоми ракурес ӕй. Елух дӕр имӕ февналдта ‘ма ин ӕ къӕхтӕ ма ӕ къохтӕ ӕрбабаста, уотемӕй и хани ӕ бӕхбӕл багӕлста, идадзӕй ӕй райста ӕма ‘й еци медӕхсӕвӕ ӕ хӕдзарӕмӕ исхаста.
Нур еци ханӕн ба е 'нсувӕр, Елух ци хани къохи адтӕй, уой сиахс адтӕй ма ӕ уосӕ ӕ цӕгатмӕ хундӕги бадуни адтӕй. Афӕймӕ хӕстӕг ибӕл рацудӕй, уӕдта и уосӕ ӕ хӕдзарӕмӕ цудӕй ‘ма имӕ и ханӕй дуйней адӕм ӕрцудӕй хонӕг. Исон нӕхстӕр кӕндзӕнӕн, зӕгъгæ, уӕдта и уосӕ хани хӕстӕгутӕ ‘ма лимӕнтӕбӕл зилдӕй. Ӕрӕгиау ба, Елух дӕр мӕ фиди лимӕн ку адтӕй, зæгъгæ, 'ма уой дӕр бабӕрӕг кӕнон, зӕгъгæ, ин Хуцау æ зӕрди ӕрифтудта. Ӕр имӕ цудӕй, фӕдздзубандитӕ кодтонцӕ, уӕдта цӕугæ ку кодта, уӕдта ин загъта:
- Нур ба, мӕ хуӕри хай, ци лӕвар дӕ фӕндуй, уой мин зӕгъӕ ‘ма цъухӕй ци хуарз исаггаг кӕнай, уой дин иссердзӕнӕн. Кенӕ ба нӕхстӕр ку кӕнай, уӕд мӕнбӕл ӕрбацо ‘ма дин, ӕгас дзиллӕй ке хӕссис, уой ӕмуӕз ралӕвар кӕндзӕнӕн.
- Уанӕбӕрӕг ци лӕвар уодзӕнӕй, нӕ хецаути сӕр ка нивгарста, уой мин косӕгӕн ку нæ дӕтдзӕнӕ, кенӕ ба мин нӕ хецауи ку нӕ ӕрбахӕсдзӕнӕ!
И уосӕ гурусхӕгӕнгӕ рандӕ ‘й, ци лӕвар мин кӕндзӕнӕй Елух, зӕгъгӕ. Хан ӕ кизги цӕмӕннӕ исефтонг кодтайдӕ, ӕ хӕццӕ адӕмтӕ дӕр цӕмӕннæ рабадтайдӕ дууердӕгӕй дӕр ‘ма уотемӕй ранӕхстӕр ӕй и уосӕ. Елух ӕ надбӕл адтай ма имӕ баздахтӕй. Е дӕр ин ӕ теу раласта медӕггонæй ‘ма ин загъта:
- Мӕнӕ дин е ба мӕнӕй лӕвар, мӕ хуӕри хай. Гъаст ма ракӕнӕ! А мин мӕ дзауматӕ раскъафта, ӕз ба ин ӕхе ӕрхастон, нур ба ‘й дӕуӕн лӕвар кӕнун.
Адӕм имӕ ӕркастӕнцӕ ‘ма дин е ба хани уоси теу. Ӕ сӕригъун е усхъитӕмӕ ӕрхъӕрттӕй. Елух ин ӕ сӕр радасун кодта, ис ӕй аразта бӕхӕй, кардӕй, топпӕй ма дууадӕс бӕхгиней хӕццӕ ӕ фӕсте ранӕхстӕр æй æма ‘й æ хæдзарӕмӕ нихъхъӕртун кодта. Уоми ба Елух ӕма и хан хӕлар разагътонцӕ ‘ма кӕрӕдземӕй арфӕй раздахтӕнцӕ. Елух дӕр, хани ин ци уосӕ банимугъта, уой рахудта ма ӕхе хани хӕццӕ бабӕй фиццаги хузӕн ӕмхуӕрд, ӕмниуӕзтӕ ӕма ӕмвӕндӕй цӕрун райдӕдтонцӕ.
Уони ци нæ фӕууидтан, ӕндӕр нез, ӕндӕр рун нӕбӕл Хуцау ма ‘руадзӕд!

Кертибийти Кертибий дзурдтӕй финст. Мӕхческæ, 20 окт., 1903 анз.
Гарданти Михали къохфинститӕй ист.
«Гарданти Михал. Уадзимистӕ» Дзӕуӕгигъӕу, Ир, 2007 анз, 179-181 ф.

Возврат к списку