Дигорский язык
Видео
ЖЗЛ
Искусство
Достопримечательности
Поэзия
Фольклор

ХАНТИ ФАТУМАЙ ТАУРӔХЪ

ХАНТИ ФАТУМАЙ ТАУРӔХЪ

ХАНТИ ФАТУМАЙ ТАУРӔХЪ

ХАНТИ ФАТУМАЙ ТАУРӔХЪ

Ханти Фатума хуарз уосӕ адтӕй. Ӕхецӕн ба адтӕй авд лӕхъуӕни хъӕбӕр лӕгигъӕдгунтӕ. Уӕлӕбӕл син нӕбал адтӕй, кӕцӕй ма фӕффонс кодтайуонцӕ ейӕ, фал уӕдта сӕ зӕрди ӕрӕфтудӕй, фӕццӕуӕн ӕма Донбеттирти фонс ратӕрӕн. Баздахтӕнцӕ, 'ма денгизи бунмӕ рандӕ ӕнцӕ. Денгизи бунӕй ба Донбеттирти фонс ӕрбатардтонцӕ. Етӕ дӕр авд ӕнсувӕри адтӕнцӕ, ма рафӕдес ӕнцӕ, 'ма сӕ рамардтонцӕ. Уонӕн байзадӕй еунӕг хуӕрӕ - Тӕнӕг Губец хундтӕй ӕ ном. Е баздахтӕй ӕма ӕ авд ӕнсувӕремӕн авд анзи сау бадардта. Ӕвдӕймаг анз ку 'рхъӕрттӕй, уӕд ӕ мадӕ Фатумайӕн загъта: - «Корун ди, мӕ мадӕ, ӕма мӕ сау есун, фал мӕ саутӕ уотемӕй не сессӕнӕн, ӕна, мӕ авд ӕнсувӕри кӕми фесавдӕнцӕ, ӕнӕ уой фӕууингӕ. ‘Ма кӕд мӕ авд ӕнсувӕремӕн ма ескӕми бӕхи зӕронд байзадӕй, уӕд мин уой байамонӕ, ӕз ба фӕццӕуон». Ӕ мадӕ, Фатума, ин загъта: «Кизгӕ, ма кӕнӕ! Ӕвзонг ма дӕ. Дæ хъумуз дӕ билтӕбӕл кӕлуй, ӕма силӕстӕгӕн ӕ хелӕ куд даргъ ӕй, ӕ зунд уотӕ нæй. Мӕ биццеутӕ куд фесавдӕнцӕ, уотӕ фесӕфдзӕнӕ ду дӕр, ‘ма, ма кӕнӕ, макумӕ цо!»
- Мӕ мадӕ, саутӕ не сессӕнӕн, цалдӕнги мин ме 'рваддӕлтӕй еу бӕх, еу топп, еу кард кӕд байзадӕй, уӕд мин уони радтай ма уони бабӕрӕг кӕнон, уӕдмӕ.
- Де сӕвди над, кизгӕ, дӕ зӕрди ӕрӕфтудӕй, 'ма дин гӕнӕн нӕбал ес. Нур ба син дӕлӕ искъӕти дууӕ ӕфсорхъи ес. Фагуси сӕ гъости уӕнгӕ нимбудӕнцӕ. Хуӕргӕ кӕнунцӕ, ӕндӕр гъудгӕнӕг сӕ нӕбал ес. Уӕртӕ син ӕргъӕу кири ба ес дзаумаутӕ. Кирӕмӕ ба хатиагау ку нӕ исдзорай, уӕд ин къумай дӕгъӕлӕй байгонгӕнӕн нӕййес, 'ма сӕ райсӕ. Етӕ дӕу ӕнцӕ.
Ниццудæй ӕма бӕхтӕ раласта. Денгизмӕ сӕ никкодта, ма сӕ хуарз никкӕдзос кодта, сӕ дзиндзӕ ‘рдомӕ сӕ байгон кодта. Кард, топп райста, ‘ма ракурдта ӕ мадӕй, цӕмӕй ин, ӕ фидӕн хуӕздӕр зонгӕ ка адтӕй, уой байамона. Е ба ин загъта, дӕ фидӕ хӕтӕг лӕг адтӕй, ӕма Тамбийти Тамбиййӕй хуӕздӕр лӕг на равзурста.
Ӕхе лӕги арӕзт искодта. Ӕ дзигкотӕ истухта ма сӕ ходи буни никкодта. Уотемӕй цӕунтӕ райдӕдта, 'ма ибӕл и будури ба еу лӕгти къуар исӕмбалдӕй. Райарфӕ кодтонцӕ кӕрӕдземӕн, уӕдта сӕ бафарста: «Тамбийти Тамбий кӕми цӕруй?» - И лӕгтӕ кӕрӕдземӕ бакастӕнцӕ, уӕдта сӕ еу загъта: «Тамбийти Тамбий ӕз дӕн, 'ма дӕ ци фӕндуй?»
- Мадта фусунмӕ дӕумӕ цӕун.
- Ӕз мадта мӕ балци хестӕр нӕбал кӕнун, - ‘ма ӕ хӕдзарӕмӕ фӕстӕмӕ раздахтӕй Тамбийти Тамбий.
- Фусунмӕ дӕмӕ ӕрцудтӕн, фал мин къамбец ӕхсӕвӕрӕн ку нӕ уа, гал мин рӕфтадӕн ку нӕ уа, гъог мин – сехуарӕн, уӕд дӕмӕ уотемӕй нӕ фусун кӕнун.
Никкастӕй Тамбийти Тамбий, ӕма ӕ косгутӕн загъта: «Цотӕ, ма къамбецтӕй устурдӕр мабал ниууагътӕ, нарддӕр мабал ниууагътӕ! Ӕрӕйтӕретӕ, ‘ма ‘й равгӕрдетӕ».
Ци къамбецӕй загъта, уой ӕстӕмӕй астмӕ исхаста. Къамбец нивгӕрдун кодта ӕхсӕвӕ, ‘ма ин æй æ размӕ ӕрӕвӕрун кодта ӕхсӕвӕрӕн. Ӕрӕгиау ба имӕ ӕ косгутӕ барвиста, уайгӕуайтӕ, мӕ тӕнӕг иуазӕг ӕ къамбецӕн ци кӕнуй. Баимӕцудӕнцӕ 'ма и къамбеци истгутӕ листӕхсинӕ кӕнуй, инней ба бахуардта.
Уотемæй æй аст ӕхсӕви ӕма аст бони исхаста. Уӕдта ин загъта: «Тамбийти Тамбий, мӕ фиди уарзон, ӕз дӕу хуасӕн байагурдтон мӕхецӕн. Ме ‘нсувӕртӕ фесавдӕнцӕ 'ма уони агорунмӕ цӕун, 'ма мӕ хӕццӕ ӕмбалӕн рацо».
- Бӕх мин нӕййе.
- Мӕнӕ ме 'фсорхътӕй еуебӕл рабадӕ.
- Мӕ хуарз иуазӕг, цӕугӕ кӕнун, фал хуӕруйнагӕн ци кӕндзинан?
Е ба ин загъта: «Мӕнӕн хуӕрӕн нӕбал ес, ӕстӕмӕй астмӕ мӕ нецибал гъæуй. Дӕхецӕн ци хӕссис, уой ба рахӕссӕ.»
Ранӕхстӕр ӕнцӕ дууӕ ӕфсорхъебӕл ‘ма цӕунтӕ райдӕдтонцӕ ма бахъӕрттӕнцӕ Сау денгизи билӕмӕ. Уоми ба ин Тамбий загъта: «О, мӕ тӕнӕг иуазӕг, нур де ‘фсорхъи гъуддаг куд уодзӕнӕй?» - Е ба ин загъта: «Ӕ дууӕ гъосемӕ ин кӕсӕ, 'ма цалдӕн етӕ зиннонцӕ, уӕдмӕ ин неци уодзӕнӕй.»
Уотемӕй цӕунтӕ райдӕдтонцӕ, цӕунтӕ ‘ма фӕууордӕг ӕнцӕ и сор зӕнхӕмӕ. Уорс денгизмӕ сау зӕнхӕбӕл бахӕстӕг ӕнцӕ, уӕдта ин загъта: «Тамбийти Тамбий, гъе нур мӕ баууӕндун кӕнӕ, абони хуцаубон, иннӕ абонмӕ куд некумӕ рандӕ уодзӕнӕ! Ами мӕ хезӕ. Ӕз ба цӕун денгизи бунмӕ». - И лӕги уоми ниууагъта, ӕхуӕдӕг ба рандӕй денгизи бунмӕ ӕ бӕхбӕл. И бӕх ин загъта, - мӕ бадӕг, нур цӕугӕ кумӕ кӕни, ци ес дӕ зӕрди?
- Ме 'нсувӕртӕ фесавдӕнцӕ ‘ма уони агорун.
- Де 'нсувӕртӕ мӕнӕ ами фесавдӕнцӕ. А ӕй Донбеттирти зӕнхӕ. Ду уони фонс тӕрунмӕ цӕуис, фал уонӕн ес гӕстӕ: еу гӕс - ӕфсӕнцъух хъӕрццигъа.
Е ку ратӕха, уӕд ӕ базурти гъӕрӕй сау гъӕдӕбӕл хехтӕ нӕбал байзайдзӕнӕй. Уомӕн ӕ гъӕлӕси ку нӕ фӕккӕнай топп, уӕд ин мӕлӕт нӕййес. Дуккаг гӕс - ӕфсӕнцъух берӕгъ. Уомӕн ба ӕ тӕрнихи ес ӕртӕ уорс ӕрдой. Уони ку нӕ фергъӕвай, уӕд нӕ ранихъуӕрдзӕнӕй. Ӕртиккаг гӕс ба ӕй мӕхе ӕммаддӕлон - ӕфсӕнцъух урс. Урси хӕццӕ ба истохдзӕнӕн ӕз. Уой туххӕй ба мӕ фиццаг ӕнӕдон санси истолӕ, уӕдта ӕзмеси, уӕдта хури. Ӕз ин ӕ цар хуӕрдзӕнӕн, е ба - хурӕ. Ӕз ин - ӕ фид, е ба - змесӕ...
Фиццагдӕр имӕ цӕргӕс ратахтӕй. Е дӕр имӕ топп исуагъта, ‘ма ӕ тӕккӕ гъӕлӕси фæцӕй, ‘ма ӕрхаудтӕй. Ӕ сӕр ин ӕркодта, ‘ма ‘й ӕ дзиппи ниццавта. Дуккаг хатт имӕ берӕгъ ӕрцудӕй. Уомӕн дӕр æ хъес-хъесӕй зӕнхӕ сӕлдӕскъудтӕ кодта. Уомӕн дӕр ӕ тӕрнихи ӕртӕ уорс ӕрдоемӕ нигъгъавта, ‘ма ‘й рамардта. Ӕ гъос ӕркодта уомӕн дӕр, ма ‘й æ дзиппи ниввардта.
Ӕртиккаг имӕ и ӕфсӕнцъух урс рацудӕй, ‘ма и бадӕг ка ‘й, е е скъелӕй зӕнхмӕ ниццавта 'ма ӕ саргъ ӕма ӕхуӕдӕг зӕнхи се 'мбӕрцӕ ниххаудтӕнцӕ, æ бӕх ба тохун райдӕдта. Цалинмӕ ин е ӕ тугулдор хуардта, уӕдмӕ и урси е ба ӕ фӕлмӕнвидмӕ фегон кодта. Урс ин загъта: «Хуцау ди ма исбоз уӕд, ду цидӕр дӕ, фал бӕхӕргъау сосӕгкӕй ма фӕттӕрӕ!»
И кизгӕ рауæлæ ‘й. Урсбӕл саргъ февардта, ‘май авд хатти уӕларвмӕ фехста, авд хатти ба 'й дӕлзӕнхӕмӕ ниххаста. Кизгӕ ӕзмӕлгӕ дӕр нӕ фӕккодта. Уӕдта ин урс загъта, бӕхӕргъау сосӕгкӕй ма фӕттӕрӕ, фал Добеттиртӕмӕ аци бон кувд ес, 'ма ӕй уонӕн базонун кӕнӕ.
Ӕхе бӕхбӕл саргъ исӕвардта, ‘ма Донбеттирти кувдмӕ рацудӕй. Етӕ гъӕугувд кодтонцӕ, 'ма уоми фӕффестӕг ӕй. Медӕгмӕ ‘й бакодтонцӕ. Хестӕрти дӕллӕй, кӕстӕрти уӕллӕй бӕрӕг астӕуккагӕй исбадтӕй. Хестӕрти фингӕ рамбурд кодта, 'ма сӕ рахуардта. Кӕстӕрти фингӕ дӕллӕй исӕмбурд кодта ‘ма сӕ рахуардта. Ӕхуӕдӕг ба рауæлæй, ‘ма хестӕрти размӕ цӕргӕси сӕр багӕлста, хестӕрти рази сӕр ку нӕййес, уӕд сӕ сор фӕйнӕгутӕбӕл ци ӕрдзӕф кӕнун кӕнетӕ, зæгъгӕ. «Кӕстӕртӕ, хестӕртӕ уин гъос ку нӕ равардтонцӕ», - ‘ма син берӕгъи гъос сӕ размӕ багӕлста. Ӕхуӕдӕг ба бӕхбӕл фӕббадтӕй, ма бӕхрӕгъау ӕ разӕй ратардта.
Сорунтӕ ‘й байдӕдтонцӕ, ‘ма сӕ фӕстӕмӕ ӕхста 'ма си ӕхсӕзей рамардта. Ӕвдӕймаг ба сӕ кӕстӕр адтӕй 'ма уой хӕццӕ фӕгъгъӕбесӕй ӕнцӕ, ‘ма и кизгӕн ӕ уӕргутӕ тасун райдӕдтонцӕ. Уӕд и кизгӕ фӕгъгъӕр кодта: «Тамбийти Тамбий, мӕ уӕргутӕ тасун райдӕдтонцӕ, 'ма ами кӕд дæ!» - Тамбий ӕруадӕй, ‘ма Донбеттирти лӕги ӕркъуӕхтӕ кодта. И кизгӕ саргъи бунӕй къос фелваста, ‘ма ин ӕ тогӕй авд къоси баниуазта, ӕхуӕдӕг ба загъта: «Гъе нур ӕз мӕлгӕ кӕнун, ма ци бакодтон, уони ниффинсӕ ма мин сӕ мӕ рони бацӕвӕ. Мӕхе ба мин мӕ бӕхбӕл ӕнгом ниббӕдтӕ. Иннӕ ӕфсорхъ дӕр мин мӕ фарсмӕ ниббӕдтӕ, ма сӕ нӕхемӕ рауадзӕ, дӕуӕн тӕрун нӕ бакомдзӕнӕнцӕ. А бӕхӕргъау ба дӕуӕн хаир фӕууӕнтӕ дӕ берӕ хъиамӕттӕмӕ. Нӕ рамардайнӕ, а тогӕй авд ку нӕ баниуазтайнӕ, уӕд, фал мӕхе бауорамун мӕ бон нӕ бацӕй. Ду дӕр мӕ на балӕдӕрдтӕ, ‘ма тоги ниуӕзтӕй мӕлун.»
Тамбийти Тамбий баздхтӕй ‘ма ‘й æ бæхбӕл ӕнгон ниббаста. Ӕхуӕдӕгка æ бӕхӕргъауи хӕццӕ сӕхе 'рдӕмӕ рараст ӕй, фал ин бӕхтӕ нӕ ракундтонцӕ. Уӕдта са сӕхе ‘рдӕмӕ рауагъта, ‘ма ӕмбесӕхсӕви Ханти Фатумай тургъи ниууастонцӕ.
Фатума ракастӕй. Адӕнмӕ фӕдздзурдта, ‘ма кизги ӕрихалдтонцӕ. Ӕ рони ин гӕгъӕди иссердтонцӕ, 'ма Фатума загъта: «Мӕ кизгӕ абони киндзи цӕуй, мӕ авд лӕхъуӕни ба уоститӕ хонунцӕ!» - Адӕми ӕрӕмбурд кодта ‘ма син ӕстӕмӕй астмӕ уӕлмӕрдхуӕрнӕг фӕккодта.

95-анздзуд Гобети Беппа Дзанхоти фурти дзурдтæй ӕй Сурх-Дигори 18-аг августи 1955 анзи ниффинста Цагъати А. ж. «Ирӕф»-и.

Возврат к списку