УОДЕСӔГ
Цардӕнцӕ лӕг ӕма уосӕ. Сӕ дууӕ дӕр седзӕртӕй сгъомбӕл ӕнцӕ. Нӕ баййафтонцӕ ниййергути рӕвдуд. Нур сӕ хъисмӕт кӕми исеу кодтонцӕ, уоми сӕ цард ӕрвистонцӕ лимӕнӕй, кӕрӕдзей уарзгӕй. Уотемӕй сӕбӕл евгъудӕнцӕ мӕйтӕ, ӕнзтӕ.
Сӕ кари бацудӕнцӕ, фалӕ син сувӕллон не гурдӕй ӕма сӕ сӕ рӕсугъд цард нӕбал тавта.
Еу бон лӕг сог ӕрласта. Ӕ цӕлхити къӕс-къӕс хӕдзарӕмӕ байгъустӕй ӕма ймӕ силгоймаг рауадӕй:
- Цо медӕмӕ, дӕ хъӕппӕлтӕ дӕбӕл ку ниссалдӕнцӕ... Уӕрдун ӕма галтӕ ӕз рагъуд кӕндзӕнӕн, — дзоруй имӕ е.
Лӕг сах каст никкодта, уӕдта райгъустӕй ӕ дзуапп:
- Гъуд сӕ мӕхуӕдӕг дӕр бӕргӕ ракӕндзӕнӕн, фал мӕмӕ дӕхе бӕсти еу биццеу ку фервистайсӕ, уӕд хуӕздӕр н' адтайдӕ?
- Уосӕ сӕрбонсбӕл хуӕцгӕ райзадӕй, ӕ цӕстисугтӕ 'ркалдӕнцӕ ӕма еци зӕрдхъурмӕй загъта:
- Хуцауи нихмӕ тухӕй неци гӕнӕн ес, ӕндӕра мӕн дӕр бӕргӕ фӕндуй. Мадта ма ци сдзурдтайдӕ?
Еци бонӕй ардӕмӕ берӕ рӕстӕгутӕ рацудӕй, берӕ дӕнттӕ фӕууадӕй бӕрзӕндтӕй ниллӕгутӕмӕ, фал зӕрдибунӕй ци сувӕллӕнттӕ фӕххизтонцӕ, уони ба нӕ фӕууидтонцӕ.
Ӕрӕгиау ба Хуцау ниггӕла-уӕла кодта, ӕма ӕрӕгиау хуарз кӕбӕл ӕрцудӕй, уонӕн ӕмбал разиндтӕнцӕ. Райгурдӕй син фурт. Хортӕ-мӕйтӕ кодтонцӕ ниййергутӕ. Сӕ цийнӕй зӕнхӕ лиу-лиу кодта. Биццеубӕл исӕвардтонцӕ ном Ӕрӕгиау.
- Нӕ игурдӕн уосӕ коргӕ уодзӕнӕй ӕма ескумӕ ку ракӕсинӕ, кӕд ести мулк искӕнинӕ, - загъта еухатт и лӕг ӕ уосӕн.
- Ду алкӕддӕр лӕдӕргӕ унаффитӕ кодтай. Ӕз хӕдзари гъуддӕгтӕ ниллӕг не 'руадздзӕнӕн, ду ба сӕумӕй дӕ нади кой ракӕнӕ, - исарази ӕй е дӕр.
Цӕйбарца фӕццудӕй, ка ‘й зонуй, уӕдта хъӕбӕр бафӕлладӕй ӕма еу дони билӕбӕл ӕруолӕфтӕй. Кӕсуй, ӕма дин уӕртӕ ӕрбацӕуй еу уорс рехӕгун лӕг. Бӕлццон бонхуарз загъта ӕма ӕ цори ӕрбадтӕй. Дзубандитӕ раеудагъ ӕнцӕ сӕ астӕу.
- Еумӕ ку срӕфтад кӕнианӕ, уотӕ мӕ фӕндуй, кӕд дæ сӕрмӕ хӕссис, уӕд, - загъта закъӕгун лӕг.
- Е ба куд? Ӕз устуйрадӕ некӕд кодтон, адӕми хӕццӕ архайдтон лимӕнӕй цӕрунбӕл, фал нур ба мӕ хурдзин исбӕркад ӕй ӕма...
- Исбӕркад ӕй ке загътай, е дӕр дин дӕ лӕгигъӕдӕ бӕрӕг кӕнуй. Бӕлццон ӕ хурдзин фегон кодта, дессаги фингӕ райаразта ӕма сӕ дууӕ дӕр уӕрас къумӕлӕй зӕрдиуаг кувдтитӕ фӕккодтонцӕ.
- Тухсгæ мæ кӕнӕ, Хуцау дӕ фарс ӕй ӕма дӕ гъуддӕгтӕ дӕхе фӕндон уодзӕнæнцӕ, - фӕстагмӕ загъта закъӕгун.
- Нӕ фиди хай, Хуцауи кой мин цӕмӕн искодтай?
- Ду куст агорӕг цӕуис, цӕмӕй дӕ фурти исхӕссай, уӕдта ин ӕмбал ӕрхонай, уой туххӕй.
Лӕг сагъӕсти бацудӕй: «Ӕз аци лӕги хӕццӕ ку некӕд фембалдтӕн, ку неци ин загътон, уӕд мин мӕ унаффитӕ цӕмӕй базудта? Ӕвӕдзи мӕ сайтани хай ӕй?..
- Ӕз да сайтани хай нӕ дӕн, фал дӕн Уодесӕг, - загъта бабӕй зӕронд. Лӕг, уой фегъосгӕй, ӕхе лӕгъуз лӕдӕрун байдӕдта. Уодесӕг ин ӕ тас балӕдӕрдтай:
- Ӕз ами ӕвеппайди нӕ фӕззиндтӕн, фал дӕ размӕ рацудтӕн фенхус кӕнунмӕ, - дзоруй е. - Адӕймаг раст ку нӕ хӕсса цард, давгӕ ку кæна, æ цӕстæ ку некӕмӕн неци уарза, гъолон ӕвзаг ку хӕсса, уӕд уомӕн ӕ мӕлӕт фӕрраздӕр кӕнун. Гъенур дӕуӕн ба дӕ царди кӕрон ӕрхъӕрттӕй, фал адӕмуарзон ке дӕ, дӕ цæстӕ дӕ дзиллӕн хуарз ке зӕгъуй, уой туххӕй ба дин дӕ цард даргъдӕр кӕнун ӕма дӕ кӕдмӕ фӕндуй?
- Берӕ мӕ нӕбал гъӕуй, ӕрмӕстдӕр ма мӕ мӕ сувӕллонӕн уосӕ ӕрхӕссун бауадзӕ...
...Уой фӕсте ба дууемӕй дӕр раистадӕнцӕ ӕма еумӕ ранӕхстӕр ӕнцӕ. - Ӕз дӕу рарветдзӕнӕн уӕхемӕ берӕ мулки хӕццӕ, ӕрмӕст байгъосӕ лӕмбунӕг, загъта Уодесӕг, еу гъӕумӕ ку бахъӕрттӕнцӕ, уӕд. Ескӕмӕ сӕйгӕ ку уа, уӕд ду кумӕ бацӕуай, уоми ӕз дӕр дӕ хӕццӕ уодзӕнӕн. Мӕн неке уиндзӕнӕй, ӕма кӕд сӕйгӕн ӕ къӕхтӕмӕ бабадон, уӕд нӕма мӕлуй, ӕма зӕгъӕ: «Фӕй ервӕзун кӕндзӕнӕн». Кӕд ӕ сӕри цори бабадон, уӕдта ин сӕйгӕн ӕнӕмӕлгӕ нӕййес ӕма зӕгъисӕ, раздӕр ӕй ку фегъустайнӕ, нур ба ин мӕ къохи хуасӕ нӕбал ес, зӕгъгӕ. Дӕ дӕсний кой райгъусдзӕй ӕма дин лӕвӕрттӕ кӕндзӕнӕнца.
Лӕгӕн Уодесӕг куд ниффӕдзахста, уотӕ бакодта ӕма цубур рӕстӕгмӕ устур мулкити хӕццӕ ӕриздахтӕй сӕхемӕ, мадта куд адтайдӕ.
Ци ма рацудӕй, ка ‘й зонуй, уӕдта лӕгмӕ Уодесӕг фӕззиндтӕй:
- Де 'нгъуд раги фӕцӕй, - загъта е, — фал ма ми ракурдтай ӕма дин дӕ курдиадӕ исӕнхӕст кодтон. Нур хуссӕни дӕхе рауадзӕ, ӕз ба дӕ сӕрмӕ бабадон...
- Ду раст дӕ, фал уотӕ берӕ ке уарзун, еци биццеуӕн ма сувӕллон ку фӕууидтайна, - ӕрӕгиау ма исфӕразта зӕгъун.
- Фӕууӕд уотӕ, исарази æй æ хӕццӕ Уодесӕг ӕма ӕрбайсавдӕй. Анзмӕ æрӕгиауӕн фурт райгурдӕй. Лӕг игурди худта Зӕрдифиу. Мадӕмӕ ‘й хуӕруйнаг дарунмӕ радтидӕ, ӕндӕра ‘й ӕхсӕвӕ дӕр ӕма бонæ дæр æ гъӕбесӕй нӕ уагъта: «Бӕдоли сувӕллон уотӕ адгин ӕй, уой ба аргъӕутти дӕр некӕд фегъустон», — гъуди кодта и лӕг.
Цӕйбӕрцæ бабӕй рацудæй, ка ‘й зонуй, уӕдта нӕуӕгӕй Уодесӕг ӕ цори ӕрлӕудтӕй:
- Ести рӕуагӕ ма кӕнис? - бафарста ӕй е.
Лӕг ӕ уӕраги сӕртӕбӕл ӕрхаудтӕй, ӕ ходӕ Уодесӕги къӕхтӕбӕл ниввардта ӕма дзоруй:
- Мӕ цӕсгон нӕбал хуӕцуй, фал ма мин мӕ фурти минкъиййӕн ести хуарз фӕууинун бауадзӕ.
Иуазӕг е 'нгулдзӕй бавзиста ӕма зӕгъуй:
- Хуарз, уадзун ма дӕ æрӕгиауи фуртӕн киндзӕ ӕрхонун дӕр, - ӕма ӕрбайсавдӕй.
Цудӕнцӕ ӕнзтӕ. Ка - игурдӕй, ка ба - мардӕй. Лӕг хъӕбӕр ӕрзӕронд æй. Е 'нгӕрттӕй еунӕг дӕр ӕгас нӕбал адтӕй, ӕ царди ӕмбал дӕр раги рацох ӕй. Лӕг цӕун нӕбал фӕразта, гъосӕй, цӕстӕй дӕр фӕккиудтӕй. Ӕрӕгиау ӕ фуртӕн киндзӕ ӕрхудта, уоми дӕр ма куд нӕ фӕццийнӕ кодтайдӕ.
Хуссӕнӕй истун нӕбал фӕразта ӕнӕ раргъувгӕй, фал ӕй дууӕ киндзи хуарз рӕвдудтонцӕ, куд фӕззӕгъунцӕ, сӕ уӕлнихтæй дардтонцӕ.
Еу бон ин æ хъӕппӕлтӕ туххӕйти ӕййивд куд фӕцӕнцӕ, уотӕ имӕ Уодесӕг ӕрбахъӕрттӕй. Иннетӕ ‘й на уидтонцӕ ӕма ‘й фӕрсуй:
- Ести ма зӕгъдзӕнӕ нур ба?
Лӕги мӕлун на фӕндӕ адтӕй, фалӕ корун дӕр ӕфсӕрми кодта, ӕма уӕд Уодесӕг ӕ сӕри цори рабадтӕй. Лӕг ӕ баз раскъафта ӕма 'й хуссӕни иннӕ фарс февардта. Уодесӕг райзадӕй ӕ къӕхтӕмӕ. Е дӕр бабӕй сабургай бацудӕй ӕма ӕ сӕри размӕ ӕрбадтӕй. Лӕг дӕр бабӕй ӕ баз иннердигӕй февардта.
Киндзитӕ ин кӕсунцӕ ӕ миутӕмӕ, кӕрӕдземӕ бакӕсиуонцӕ - гъуддагӕн неци лӕдӕрдтӕнцӕ, фал дес кӕнунцӕ зӕронди цурд ӕзмӕлдбӕл.
Уодесӕг берӕ фӕккастӕй лӕгмӕ, уӕдта рабостӕ кодта, ӕхе меднимӕр загъта, берӕ мӕ фӕййагордзӕнӕ, зӕгъгӕ, ӕма ӕрбайсавдӕй, мадта ӕндӕр куд адтайдӕ?!
Цудӕй рӕстӕг. Берӕ хортӕ ӕма мӕйтӕ искастӕй ӕма ранигъулдӕй еци бонæй аци бонмӕ. Киндзитӕ дӕр гъуд кӕнуйнӕгтӕ иссӕнцӕ. Зӕронд лӕгмӕ некебал зилдæй. Цӕрун ӕ бон рагӕй дӕр нӕбал адтӕй, фал мӕлун дӕр нӕ фӕразта ӕма алли бон дæр æ хъури цъарӕ ивазта, цӕмӕй имӕ Уодесӕг фӕззиндтайдӕ, уобӕл, фалӕ кӕми...
- Эх, адӕймаг ӕ хуӕрзгӕнӕги куд ӕрӕгиау балӕдӕруй, — дзурдта ма е. Уотемӕй ма абони дӕр хуссӕни ӕвдулуй ӕнӕ фӕккӕсӕгӕй. Адӕмӕй дӕр нӕбал ӕй ӕма мӕрдтӕмӕ дӕр нæ хъӕртуй.
«Олисати Мухарбек. «Сагъӕстӕ». Радзурдтӕ, æцӕг хабӕрттӕ, тауӕрæхътӕ, дессагтæ. Дзӕуӕгигъӕу, «Рухс», 2005». 111-114 ф.
