БЕТРОЗТИ ДЗАДТО
Бетрозти Дзадто еу хатт фӕххаста дууӕ дзӕбодурдзар мӕхӕлей дзаг инсуйнаг Мӕцутӕмӕ, куройнӕмӕ. Уоми Мӕцути кодтонцӕ Сослани кувд.
Адӕн ку ӕрӕмбурд ӕнцӕ, уӕдта Дзадтомӕ рарвистонцӕ, исӕйкӕнтӕ нӕ кувдмӕ, зӕгъгӕ. Иссудӕй ‘ма се ‘хсӕн исбадтӕй. Исфӕндӕ йбӕл кодтонцӕ, хуӕрдӕ, ниуӕзтӕй ӕй маха исуӕлдай кӕнӕн. Хуӕрдӕ 'ма йбӕл ниуӕзтӕй калун байдӕдтонцӕ. Кунӕг дӕр ин неци искодтайуонцӕ кувди фиццаг бадгутӕ. Е дӕр рандӕй ӕ куройнӕмӕ. Ӕ фӕсте ин фӕлгӕсгутӕ рарвистонцӕ: ци бацӕй, байбӕрӕг кӕнтӕ. Е ниццудӕй ӕма куройни дзугур фиййӕй хеггонд инсади фиййагӕ ӕ гъӕлӕси калдта: «Ӕйтт, нари тӕпбитӕй ӕз неци фӕддӕн, нӕхе къӕфгæ ку нӕ уа». Фӕлгӕсгутӕ ӕвастгомау фездахтӕнцӕ фӕстӕмӕ. ‘Ма дзорунцæ, нӕ фӕллойнӕ ку фесафтан, нӕ хуӕрдӕ, нӕ ниуӕзтӕ, зæгъгӕ. Дӕлӕ ӕхе пурсонтӕ дӕр ма ку бахуардта, куройни дзугур фиййӕй, фиййагæй æ гъӕлӕсмӕ калуй. Бабабӕй фӕндӕ кодтонцӕ е ссудмӕ: мах ба май бавзарӕн ӕ тухӕбӕл. Ӕ уаргъ мӕхӕлтӕ раргъувта, сӕ рӕзти исцудӕй. Ма ймӕ дзорунцӕ: - Корӕн ди, ма дӕ уаргъ ӕрӕвӕрӕ 'ма мӕнӕ аци дорбӕл исӕвзарӕ. Дзоруй сӕмӕ: «Нари хъал фӕсевӕд, рамӕуагътӕ, е ба мӕ над цубур кӕна.»
- Корӕн ди, 'ма йбӕл исӕвзарӕ.
- ‘Ма сӕмӕ дзоруй: «Ай, мӕнӕ лӕхъуӕнтӕ, фудирай фӕууайтӕ. Мӕ уаргъ ма мин ци есун кæнтӕ.»
Етæ æй æ гъӕбесмӕ хӕрдмӕ есун кодтонцӕ, е ба ймӕ равналдта ма ‘й нинтъухта, ӕ рагъи - уаргъ, уотемӕй. Дор кумӕ рантъухта, уордӕмӕ авд ампъези ракодта. Ампъезтӕбӕл ин бӕрӕггӕнӕнтӕ никкодтонцӕ ампъезӕй ампъези ӕхсӕн. И ӕвзарӕн абони дӕр ма ӕгас ӕй.
Райарфӕ кодта син 'ма рандӕй; ку фӕууордӕг ӕй, уӕдта сӕмӕ дзоруй фӕстӕмӕ:
- Гъей, лӕхъуӕнтӕ, арси лӕпп-лӕпп искӕнон ӕви берӕгъи синк-синкк а хӕрди?
- Берӕгъи синк-синккӕй неци фӕцан, фал арси лӕпп-лӕпп.
- Гъемадта кӕсетӕ, ирайгӕ рауотӕ.
Ӕ уаргъ е рагъи, уотемӕй цӕлхъе-мӕлхъейӕй лӕпп-лӕппӕй фӕууӕлбилӕ ‘й Къусуби хонсари. Билӕй ба сӕмӕ дзоруй:
- Куд зӕгъетӕ? Мӕ уаргъ хӕссун фӕразун, хӕрди цӕун мӕ бон ӕй? Дзорунцӕ ймӕ:
- Цо, цо, фудирай фӕууо! Дӕ тухӕ ‘ма дин дӕ нифс базудтан.
Гъе, уотемӕйти хаста ӕ бийнонтæ 'ма цардӕй ӕхецӕн.
Еума хатт кӕми адтӕй, уоми ба Донгон уӕлхедти хумӕ кодта. Уотемӕй ба ймӕ еу лӕг найӕнбӕл бахизтӕй. Тухӕ агор хаттӕй, ‘ма ин æй байамундӕй. Исимӕхъӕрттӕй 'ма ймӕ дзоруй:
- Байрайай, хуймон.
- Хуарзӕй байрайай, - е дӕр ин райарфӕ кодта. Фӕрсуй ӕй фӕндаггон:
- Ами Бетрозти Дзадто кӕми цӕруй?
Дзадто дзубури къохбӕл фӕххуӕстӕй ‘ма ин райамудта, ӕд галтӕ сӕ фездухта: «Уалӕ еци мӕсуги цори цӕруй.»
Уотӕ рӕхги ба рӕфтад ӕрхъӕрттӕй, ӕ уосӕ ин ӕрхаста дууадӕс хеггонди кӕрдзини ‘ма къумӕли фӕтӕйнонӕ. Исбадтӕнцӕ дууемӕй иуазӕги хӕтдзӕ рӕфтад кӕнунмӕ. Бахуардтонцӕ, уӕдта Дзадто исефтигъта ӕ галтӕ. Е дӕр иснӕхстӕр ӕй гъӕуӕрдӕмӕ.
Дзадто дзоруй ӕ фӕсте: «Хуарз иуазӕг, е дӕр мӕнӕй минкъий хъаурӕгундӕр ӕй, ӕндӕр ба нӕй. Уоми гъӕу ес: гъӕуи ӕхсӕн тухӕ ӕвзаруни бӕсти мӕн хæццæ бал дӕ тухӕ бавзарӕ. Мӕнӕй дӕ бӕрӕг ку базонай, уӕдта цо.» Ӕрӕздахтӕй имӕ фӕстӕмӕ. Ӕрхуӕстӕнцӕ гъӕбесӕй.
Дзоруй имӕ Дзадто:
- Тегъӕ, иуазӕг дӕ, фиццаг барӕ дӕу ӕй.
Нийтигъта конд хуми. Дзадтой зӕнги нaргутӕмӕ ранихсун кодта. Дуккаг кезу уомӕ дӕр ӕрхъӕрттӕй, ‘ма ‘й ниттигъта Дзадто конд хуми уӕраги сӕртӕмӕ. Уотемӕй ин ӕ уонӕ зӕнхӕбӕл ниццавта, ӕ реутӕбӕл ин уӕраги сӕртӕй ранцадӕй тог ӕ гъӕлӕсӕй искалдӕй. Ӕ фӕрскъитӕ ин басаста. Лӕгӕн фезмӕлӕн нӕбал адтӕй. Галтӕ цонӕгъбӕл исефтигъта. Исӕйласта Дзадто ӕ хӕдзарӕмӕ. Кой кӕнун ӕй райдӕдта. Исдзӕбӕх ӕй хуӕцӕг, май исаразта ӕ къахӕй ӕ къохмӕ. Загъта ин:
- Ду мин ардӕгӕй ӕндӕмӕ фӕууо зонгӕ ӕнгарӕ.
‘Ма ин Дзадто загъта:
- Гъенур фӕндараст фӕууо, фал тухӕ агор ба макӕдбал рацо макумӕ. Тухӕй тухуастдӕртӕ ма берӕ ес, уӕдта лӕгӕй лӕгдӕртӕ дӕр, уӕдта бӕхӕй бӕхдӕртӕ дӕр. Уотемӕй цард хаста Дзадто.
Райдзурдта Бетрозти Емӕза, 16 февраль, 1941 анз, Лезгор.
ЦИГСӔИ-й архив, фольк. № 46, 3 п., 27-30 ф.
ХЪАРДАНИ ТАУӔРӔХЪ
Хъардан абӕрӕг адтӕй; цардӕй, Хӕнӕзи тегъӕбӕл ци мӕсуг ес, уоми. Еу кӕми адтӕй, уоми Хъардан Хӕнӕзи рӕзти ӕрцудӕй.
Раст уоци рӕстӕги еу уосӕ ӕ биццеуи Хъарданӕй тӕрсун кодта ‘ма 'й ӕндӕмӕ радардта:
- Гъа, Хъардан, биццеу дин! - зæгъгӕ.
Хъардан дӕр и биццеуи ӕцӕгӕй раскъафта. Уӕдӕй ардӕмӕ тауӕрӕхъ- ӕмбесонд байзадӕй: «Гъа, Хъардан, биццеу дин», - зӕгъгӕ.
Райдзурдта Хъарданти Гаде, 105-анздзуд, 27 июль, 1940 анз, Задӕлескӕ. Нийфинста Хъазбегти Хъазбег. ЦИГСӔИ-й архив, фольк. №110, 88 п. 210 ф.
