Дигорский язык
Видео
ЖЗЛ
Искусство
Достопримечательности
Поэзия
Фольклор

ДИГОРОН УОДИГЪӔДӔ НӔ УАДЗӔНДЗУРДТИ

ДИГОРОН УОДИГЪӔДӔ НӔ УАДЗӔНДЗУРДТИ

ДИГОРОН УОДИГЪӔДӔ НӔ УАДЗӔНДЗУРДТИ

ДИГОРОН УОДИГЪӔДӔ НӔ УАДЗӔНДЗУРДТИ

Куд фольклори иннӕ хузти, уотӕ ӕмбесӕндти ӕма циргъ зунд уадзӕндзурдти дӕр ӕвдист ӕрцӕунцӕ, адӕмихатт сӕдӕгай ӕности ӕ царди медӕги ци фӕззелӕнтӕ ӕма гъуддӕгутӕбӕл сӕмбӕлунцӕ, етӕ еугурӕй дӕр. Ӕмбесӕндтӕ ӕма уадзӕндзурдти ӕнхӕстӕй ӕвдист ӕрцӕунцӕ этнографион ӕцӕгдзийнӕдтӕ, сауӕнгӕ косӕн дзаумӕттӕй райдайӕ ӕма уӕледарӕси уӕнгӕ, сӕ фалӕмбулаййи уавӕрӕй зӕгъӕ ӕма евгъуд царди цаутӕ, зундгонд адӕймӕгутӕ ӕма дини уинундзийнадӕ ӕма уотӕ идарддӕр.
Иннердигӕй ба, алцӕбӕл дӕр хъӕртагӕ ӕмбесӕндтӕ ӕма уадзӕндзурдтӕ ӕрмӕст комкоммӕ гъуддӕгутӕбӕл дзорӕг нӕ фӕуунцӕ. Сӕ еци символикон барӕнтӕмӕ гӕсгӕ уони радех кӕнун ӕмбӕлуй хецӕн этикон хузтӕбӕл. Ирон адӕмон ӕмбесӕндтӕ сӕ фӕлгонцадӕмӕ гӕсгӕ ӕнцӕ берӕвӕрсуг ӕма ахедӕггун.
Дзагурти Губади ци дигорон ӕмбесӕндти киунугӕ рауагъта, уони радех кӕнун ӕмбӕлуй мӕнӕ ауӕхӕн хузтӕбӕл.
1. Цард - мӕлӕт.
2. Нӕлгоймаг – силгоймаг.
3. Ниййергутӕ – сувӕллӕнттӕ.
4. Царди ӕгъдӕуттӕ.
Фиццаг хаййи цард ӕма мӕлӕти туххӕн дзубанди кӕми цӕуй, уоми ирдӕй ӕвдист цӕуй ирон адӕми рахаст Хуцаумӕ, уомӕн ӕма куд адӕймагӕн ӕ цард, уотӕ ӕ мӕлӕт дӕр сӕ ӕууӕндунзийнадӕмӕ гӕсгӕ лӕвӕрд цӕунцӕ ӕрмӕстдӕр Хуцауæй. Цидӕриддӕр бавзаруй адӕймаг ӕ царди, етӕ, дан, ин æрвист, лӕвӕрд ӕнцӕ Уӕллагӕй, ӕма имӕ куд фулдӕр ковай, куд хуӕздӕр ӕнхӕст кӕнай уой номи хӕццӕ баст гъуддӕгтӕ, уотӕ ӕнцондӕр цард кӕндзӕнӕ.
"Æнӕ Хуцау цӕрӕн нӕййес".
"Дӕ лӕгигъӕди разӕй дӕ конд равдесӕ, амонд ба Хуцауи гъуддаг ӕй".
"Хуцауӕн ӕ хуарзӕй куд боз ан, ӕ лӕгъузӕй дӕр ин уотӕ боз гъæуй".
Хуцаубӕл ӕууӕндундзийнадӕ гъӕуама алли адӕймаги медоуди дӕр уа, уомӕн ӕма ӕ алли ракъахдзӕф дӕр Хуцауæй аразгӕ ӕй. Ирон адӕмӕн Хуцау ӕй уӕларвон кӕдзос скондадӕ, бӕрзондибадӕг, алли гъуддаг дӕр ӕ бон саразун кӕмӕн æй, æ тухӕ берӕ кӕмӕн ӕй, фӕййанхос кӕнун, бафхуӕрун ке бон ӕй, уӕхӕн скондадӕ. Адӕймаги мӕлӕт дӕр Хуцауи номи хӕццӕ уомӕн бӕттунцæ.
"Адзалӕй раздӕр лӕг нӕ мӕлуй".
"Хуцау ӕй ӕхемӕ райста".
Динбӕлӕууӕндундзийнади хӕццӕ баст ӕнцӕ мӕрдти бӕсти ӕгъдӕуттӕ дӕр. Мӕрдти бӕсти царди туххӕн дӕр берӕ ӕмбесӕндтӕ ес ирон адӕммӕ.
Ирон адӕм федарӕй ӕууӕндунцӕ, сӕ мӕрдтӕ сӕ еци дуйнейӕй ке гъӕуай кӕнунцӕ, ке син агъаз кӕнунцӕ, уобӕл. Уомӕ гӕсгӕ ба ӕнхӕст кӕнунцӕ марди ӕгъдӕуттӕ, аразунцæ анзӕмдӕргъци хиститӕ, бӕрӕг бӕлвурд афӕнтти.
Уогӕ ирон адӕми царди айдагъ мардӕвӕруни ӕма уой хӕццӕ баст ӕгъдӕуттӕ нӕ ӕмдзо кӕнунцӕ адӕймагӕн ӕ хеццӕ. Сермагонд рахастзийнӕдтӕ ес нӕлгоймаг ӕма силгоймаги ӕхсӕн дӕр.
Уӕлдай карздӕр цӕстӕнгас дард цӕуй нӕлгоймаги хедардмӕ. Æцӕг лӕгбӕл нимад цӕуй рӕстзӕрдӕ, гъудигӕнӕг, домагӕ ӕма Уазал тог адӕймаг. Лӕг гъӕуама ӕ миутӕбӕл ӕма дзурдтӕбӕл дзуапп дӕдта. Лӕг хӕдзари хецау ӕй, унаффӕгӕнӕг ӕма бийнонти дарæг.
"Лӕг ӕ ходи дардӕй бӕрӕг ӕй".
"Нӕртон лӕгау еудзурдон æй".
"Ку хуæцай, уӕд нарти хузӕн - хори нигулдмӕ".
Силгоймагӕн ба ӕ сӕйрагдӕр минеуӕгбӕл нимад цӕуй ӕ уæздандзийнадӕ. Ирон ӕмбесӕндти ӕма уадзӕндзурдти силгоймаг нæ цори фулдӕр ӕристуй куд цардӕмбал, куд уосӕ, уотæ. Æма кӕд ӕгъдаумӕ гӕсгӕ нӕлгоймаг ӕй хӕдзари хестӕрбӕл нимад, уӕддӕр æнӕуой царди ба силгоймаг аразуй хӕдзари гъуддӕгтӕ.
"Хӕдзари уосӕ - хӕдзари хор ӕй".
Уӕлдай кадгиндӕрбӕл нимад цӕунцӕ кустуарзагӕ, иуазӕгуарзагӕ ӕма ӕвзигъд силгоймӕгтӕ.
"Хуарз силгоймаг - хӕдзари изӕд ӕй"
"Силгоймаг е 'фсарӕй федауй".
"Лӕг иуазӕг, уосӕ ба - бундор".
Æмбесӕндти бӕрӕг бӕлвурдӕй ӕвдист цӕунцӕ бийнонти 'хсӕн рахастдзийнӕдтӕ. Банисан кӕнун ӕмбӕлуй, хестӕртӕй кӕстӕрти 'хсӕн ци бастдзийнӕдтӕ ес, уони хӕццӕ баст ӕмбесӕндтӕ дӕр.
"Нартӕй нарт игуруй".
"Синдзӕбӕл кӕрдту нӕ зайуй".
"Сæгъæй фус не гуруй".
Кӕстӕрти гъомбӕлкӕнуни гъуддаги ба ниййергутӕ архайунцӕ, цӕмӕй сабийтӕ хестӕрти нимайонцӕ, ӕгъдаубӕл хуӕст уонцæ, уӕздан сӕхе даронцӕ, цӕмӕй нӕлгоймаг лӕги бунати уа, силгоймаг ба силгоймаги бунати. Хуарз хӕдзарӕй рацӕуӕг адӕймаг гъӕуама зона ӕхе ӕхсӕнади дарун, ӕнхӕст кӕна ӕгъдӕуттӕ.
Берӕ ӕмбесӕндтӕ ӕма циргъзунд уадзӕндзурдтӕ ес киндзӕ ӕма сиахси туххӕн дӕр. Ема кӕд хӕдзари бийнонтӕбӕл нимад фӕуунцӕ, уӕддӕр ахӕсгӕ ба кӕнунцӕ дуккаг бунат, хецонау ӕнцӕ.
"Сиахс адгин ӕй"
"Киндзӕй куд ӕфсӕрми кӕнай, уотӕ ди ӕфсӕрми кӕндзӕй".
"Ӕндеггӕй ми еске мӕла - ма мӕ сиахс, медӕггӕй ми мӕла - ма мæ киндзӕ".
Æнæуой ба хуарз бийнонтӕбӕл нимад цӕунцӕ, кӕрӕдземӕн аргъ ка кӕнуй, ӕмзӕрдӕ, ӕмзундӕй ка цӕруй, етӕ.
"Бийнонтӕ кӕрӕдзей ку уарзонцӕ, Хуцау дӕр сӕ уӕд уарзуй".
Бийнонтӕн хуӕрзхӕстӕг разиннуй синхон дӕр.
"Хуарз синхон ӕрвадӕй дӕр хуӕздӕр ӕй". "Синхони мӕрдти дӕр фарст ес".
Устур ӕргом здӕхт цӕуй ӕмбесӕндти иуазӕгмӕ дӕр.
"Иуазаӕг Хуцауи иуазӕг ӕй".
"Иуазӕг хестӕр ӕй".
"Синхони мӕрдти дӕр фарст ес".
Цубур дзурдӕй ирон ӕмбесӕндтӕ лӕмбунӕг ку равзарай, уӕд си рахатӕн ес еу сӕйраг минеуӕг: сӕ еугурдӕр дзорӕг æнцæ адӕми цардбӕл, се'хсӕн рахастдзийнӕдтӕбӕл. Еумӕ райсгӕй ба ӕнцӕ еци еухузон алли адӕмихӕттитӕмӕ дӕр. Æермӕстдӕр хецӕн кӕнунцӕ бунӕттон уавӕртӕмӕ ӕма сӕ Динбӕл ӕууӕндундзийнадӕмӕ гӕсгӕ.

См.: Ирæф №4, 1995 анз.

Возврат к списку