БИНДЗИТÆ КУД РАНТӔСТÆНЦÆ ДИГОРИ...
Биндзитӕн сӕ райгурӕн Капкай ӕй, Дигорӕмӕ ба ӕрбафтудӕнцӕ Кӕсӕгӕй. Капкайи рахес ӕрдӕгӕй ес хонх, Ахмӕти хонх. Еци хонхи цори раги цардӕй еу хуцауиуарзон пахампар. Еу хатт ку адтӕй, уæд ибӕл Хуцауи зӕрдӕ фӕххудтӕй ӕма ймӕ рарвиста уорс золкъитӕ, ӕма ин етӕ ӕ бауӕр бахуардтонцӕ. Кӕд хъӕбӕр хъиамӕт кодта, уӕддӕр Хуцауæй гъаст нӕ кодта; фал ка рахауидӕ, уой дӕр ӕ къохӕй исесидӕ ӕма бабӕй ӕй банихасидӕ бауӕрбӕл. Уой ку фӕййидта Хуцау, уӕд ӕй бафарста:
- Цӕмӕн сӕ нихаси бабӕй фӕстӕмӕ?
Пахампар ин загъта:
- Хуцау, ду мӕ сфӕлдистай, дӕ бӕрагӕ дӕн, ӕма, ци дӕ фӕндуй, уой мин кæнæ.
Уой ку фегъуста Хуцау, уӕд ин ӕртӕрегъӕд кодта ӕма загъта золкъитӕн:
- Цӕй, базургин исуотӕ ӕма тӕхетӕ, лӕгӕн хъиамӕти бӕсти агъаз куд кӕнайтӕ, уотӕ.
'Ма цæгæй уой фӕсте кӕлмитӕбӕл базуртӕ ӕрзадӕй ӕма Ахмӕти хонхмӕ фӕттахтӕнцӕ.
Еу сӕрдӕ еци хонхи цори рафецауӕн кодта еу сирдмар; фӕккастӕй хонхмӕ ӕма уинуй: цидӕр биндзитӕ хонхи цъасӕй ратӕхӕ-батӕхӕ кӕнунцӕ.
- Дессаг, циуавӕр ӕнцӕ етӕ? - загъта сирдмар, хӕстӕгдӕрӕй сӕ фӕййинун ӕй бӕрга фӕндадтӕй, фал бӕрзонд адтӕнцӕ ӕма ин гӕнӕн ку надтӕй, уӕд ӕрбахудта еу кадгин лӕг, ӕма дуййемæй сæ гъӕуай кӕнун байдӕдтонцӕ ӕгас дууӕ мӕйи. На-нӕуадӕр, сарми ку неци бафтудтӕй, уӕдта скодтонцӕ даргъ асийнӕ ‘ма уотемӕй схизтӕнцӕ биндзитӕмӕ. Ку никкастӕнцӕ, уӕд дин ниййидтонцӕ муди гъостӕ ‘ма фӕллӕбурдтонцӕ фӕйнӕ гъосемӕ, не 'нгъӕл уогӕй уой, 'ма син биндзитӕ ести кӕндзӕнӕнцӕ; фал сӕ биндзитӕ цӕфтӕ кӕнун ку байдӕдтонцӕ, уӕд етӕ фӕггӕлстонцӕ сӕ муди гъостӕ ‘ма, кӕбӕлти ӕргӕппитӕ кодтонцӕ, уой дӕр нӕбал базудтонцӕ. Зӕнхи ба, ку ‘рхизтӕнцӕ, уӕд ӕркастӕнцӕ сӕ къохтӕм ма ниййингин ӕнцӕ мудӕй. Къохтӕ ку растардтонцӕ, уӕд сӕмӕ уотӕ адгин фӕккастӕй ма дуйне ниддесӕнцӕ. Бӕргӕ ма сӕ фӕндадтӕй схезун, фал нӕбал бандиудтонцӕ биндзитӕй ‘ма рандӕнцæ, кӕрӕдземӕн ниссомигӕнгӕй, куд некӕмӕн зӕгъдзӕнӕнцӕ, ци ссирдтонцӕ, уой.
Зумӕг фӕййевгъудӕй ‘ма, уалдзӕг ку ӕрцудӕй, уӕд сирдмартӕ фиццаг анзӕй дзӕвгарӕ ӕрӕгӕмӕдӕр ӕрцудӕнцӕ бабӕй еци хонхи цормӕ. Еци хатт цъасӕ тъунсгӕ идзаг исцӕй. Уӕлӕмӕ дӕр ма кастӕнцӕ муди гъостӕмӕ, ма хори тӕвдӕй и муд к ‘адтæй, ейӕ зӕнхӕмӕ тагъдӕй. Уой ку фӕййидтонцӕ сирдмартӕ, уӕд нӕуӕгӕй бабӕй схезунвӕндӕ скодтонцӕ, ӕма, уа-нӕуа, уӕддӕр сӕ куд ӕресонцӕ, уотӕ. Фиццаг ӕристъигътонцӕ балий царӕ ӕма си сӕмбу скодтонцӕ. Уой фӕсте ба сӕ сӕртӕ ӕрбатухтонцӕ баслухътӕй ӕма сӕ сӕмбуй хæццæ схизтӕнцӕ мудибиндзитӕмӕ, ӕрсӕмбурд кодтонцӕ сӕмбумӕ, се ‘лдар сæ хӕццӕ (ӕнӕ се ‘лдар фӕллигъдайуонцӕ) ӕма сӕ ӕрхастонцӕ гъӕумӕ; еу минги син муд дӕр райстонцӕ сӕ хӕццӕ. Гъӕуи ба сӕ исарст бӕтманмӕ никъкъуӕрдтонцӕ. Бӕтмани биндзитӕ сӕхецӕн ралӕсӕн цасӕ скодтонца ‘ма, цид, косӕгбиндзитӕ уордӕгӕй минги сахат ратӕхиуонцӕ сӕхецӕн зумӕгмӕ муд ӕмбурд кӕнунмӕ, фал ӕнхуӕц ӕвдесӕн ба нӕ кодтонца сӕ нæуӕг хӕдзарӕбӕл.
Уалдзӕг ку 'рцудӕй, уӕд и бӕтман рацудӕй, ‘ма нӕуӕг цуди дӕр хецӕн бӕтмани никъкъуӕрдтонцӕ; уотемӕй бадууӕ ӕнцӕ. Фиццаг бӕтмӕнттӕ, дан, етæ адтӕнцæ, зӕгъгæ, зӕгъунцӕ муддартӕ. Уӕдӕй ардӕмӕ дигорон лӕг цитгин кӕнуй мудбиндзитӕ 'ма ковуй сӕ фӕлвӕра Аниголӕн.
Анигол ка æй, уой бӕлвурдӕй неке зонуй. Еуӕй-еуетӕ зӕгъунцӕ, уӕларвон хуӕрзгӕнӕг, дан, ӕй; ка бабӕй Анигол - фиццаг сӕ ци сирдмар иссирдта, е, дан, ӕй; ес уӕхӕнттӕ, уотӕ ка зӕгъуй, Анигол, дан, адтӕй, базургин золкъитӕ ке рагъæй фӕттахтӕнцӕ, еци пахампар. Ка фӕндуй, уӕд, фал муддартӕ ин ӕ зӕрдихудтӕй хъӕбӕр тӕрсунцӕ ‘ма алли анз, мудтӕ будурмӕ ку фӕлласунцӕ, уӕд ин кувд кӕнунцӕ. Къуар муддари, еумӕ ка ласа уӕхӕнттӕ, нард фус балхӕнунцӕ, ний ӕвгӕрдунцӕ, 'ма цæмæй мудзад фӕууонцӕ, уой туххӕй баковунцӕ. Аци тауӕрӕхъ ӕнӕ мӕнгӕ кей, уобӕл зӕронд муддартӕ соми кӕнунцӕ ма Дигори муддарӕн ходуйнаг дӕр ӕй уой нӕ зонун; фал аци дзубандийӕй ӕндӕр ба дигорон лӕг биндзити туххӕй неци зонуй, кæд ӕ хуӕздӕр хӕдзардар фонс ӕнцӕ, уӕддӕр.
См.: «Всеволод Миллер, «Осетинские этюды», часть 1. Ученые записки, имп. Моск. университета, вып. І. Москва, 1881 г»., 94-96 ф.
