ФИДТÆЛТИ ЗАРТӔ
ТӔРИОН ТУЛАБЕГ
Донифарсӕн дӕр ӕма Дигорӕн дӕр сӕ тухӕ сӕхемӕ адтӕй. Ӕлдар нӕма хаттӕй. Донифарс ӕма Дигорӕ ба ӕнцад адтӕнцӕ. Еци рӕстӕги Фарсӕй дууӕ лӕги гъӕдӕмӕ цудӕй. Надбӕл уонӕн сӕ рази фӕцӕй цирагъи къудурон. Лӕгтæй сæ еу ӕ фӕрӕт фелваста къудурон ӕрцӕвунмӕ. Къудурон ба имӕ фетхалдта:
- Ма мӕ ниццӕвӕ; ӕзнаг дӕмӕ ка ес, уой дуармӕ мӕ фӕххӕссӕ ӕма мӕ уоми ниввӕрӕ!
Къудурон ӕрхастонцӕ ӕма 'й Цибити дуармӕ ӕривардтонцӕ. Уоми ба и къудурон Уойнони Цалх фестадӕй и хусгӕ бийнонтӕ ниццагъта, уӕдта исдзурдта:
Ескӕми ма си ести ес?
- Хъаиртӕмӕ сӕ ностӕ!
Уойнони Цалх иуонуг фестадӕй ӕма Къумбултӕмӕ уой марунмӕ цудӕй. Къумбулти имӕ Хуцауи Зӕнгӕ рацудӕй ӕма 'й Мӕстгоммӕ фехста. Мӕстгом уомӕй фехалдӕй. И ностӕ ӕнӕ зиан, ӕнӕ фидбилиз фӕййервазтӕй. Уой фӕсте ба ин Хуцауи Зӕнгӕ ӕ фунӕй фӕткъу равардта.
Уобӕл и ностӕ бауӕззау ӕй. Игурди Хуцау ӕскъуӕнхст лæг фӕккодта. Тулабег ӕнхӕст лӕг иссӕй.
Игурд райгурдӕй. Арви дуар байгон ӕй. Гагуон къубус ӕ бунтӕй нирризтӕй. Кобегкати устур Айдар гъолгун урундухъӕй рахаудтӕй ӕма загъта: "Не 'фсийнӕ, ракӕсай ӕндегкӕй цидӕр дессаг ӕрцудӕй!". Е ба ракастӕй ӕма загъта: "Нæ хецау! Фӕснӕли сӕрти арви дуар байгон æй, Хуцау ӕй бӕстӕн хуарзӕн фӕккӕнӕд!"
- Тӕрион Тулабегмӕ бадзоретӕ, Дзанайти губур Дзанаййи дӕр ӕрбахонетӕ!
Ӕримбурд ӕнцӕ Гагуатӕ, сагъӕс кӕнунцӕ:
- Ка уодзӕнӕй еци игурд, ка 'й иссердзӕнӕй?
Сӕхуӕдтӕ ба Хуцауӕй корунцӕ:
- Хуцау, Донифарсӕй ӕй ду фӕккӕнӕ. Фарси ку нӕ уа, уӕдта 'й Цӕргӕсатӕй уӕддӕр фӕккӕнӕ: хӕруесаг галау уӕззау ӕма лӕхлӕбӕз ӕнцæ ӕма нин етӕ ба неци кӕндзӕнӕнцӕ. Уонӕй рахезгӕй бай Абисалтӕй, Хуцау, фӕккӕнӕ: даргъӕхсарӕ ӕма цубуркъох ӕнцӕ. Уонӕй рахезгӕй ба 'й, Хуцау, Туйгъантӕй ду фӕккӕнӕ: фӕлмӕнзӕрдӕ, къохбӕлгӕнгӕ, нӕл фуси муггаг, адӕмуарзон, фӕрзеумӕ цӕуагӕ адӕми мугкаг ӕнцӕ; неци зиан нин исуодзӕнӕнцӕ етӕ дӕр.
Хъубадтӕй ӕй, Хуцау ма фӕккӕнӕ: бӕмпӕгӕвзаг ӕма синдзӕзӕрдӕ ӕнцӕ!
Кобегкати устур Айдар Донифарси ӕрзилдӕй ма игурд некӕми разиндтӕй. Устур Дигорӕмӕ дӕр рарвистонцӕ Гагуатӕ, ӕма уоми дӕр уой хузӕн. Дигори хӕццӕ ба ӕзнаг адтӕнцӕ.
Дигорӕмӕ нин ка фӕццӕудзӕнӕй, ка уодзӕнӕй, ӕ бӕрӕг нин ка иссердзӕнӕй, Тӕрион Тулабег ку нӕ уа, уӕд ка уодзæнӕй?
Тулабег ӕхе фецейгомау бааразта: ӕркъетӕ, гебена 'ма къӕсмустӕ, уотемӕй Нари бунмӕ Мӕцутӕмӕ рамедӕг ӕй. Уоми ба ибӕл хӕргутӕбӕл къаматтаг согдзаутӕ заргӕ ӕрцудӕй. Тулабег согдзауги рафарста:
- Ци 'й а, ци заретӕ, сӕумон ахъуз уин уӕ реу ку хуайуй, изӕйрон ирдгӕ ба уин уӕ цӕститӕ ку къахуй, уӕд уӕ цийнӕ цӕбӕл ӕй? Етӕ ба ин загътонцӕ:
- Хъубадти Тазӕретӕн игурд райгурдӕй, къулух Дохцихъо, уой ба Нигколтӕмӕ енцег хӕссунца, Дзайнухътӕ ба ин ибӕл къуӕре бӕласӕ кӕнунцӕ. Уоми хуӕрдӕ, ниуӕзтӕ уодзӕнӕй, ӕмбӕлгӕ 'й кӕндзинан 'ма уобал цийнӕ кæнӕн.
Нигколти Бабой уосӕ ба Тӕриатӕн сӕ хуӕрифурт адтӕй. Уомӕ гӕсгӕ Тулабег уонӕмӕ бацудӕй. Бабо сӕ тургъи дугъосгутӕ аразуй: - Гъӕ, дӕ фиди фӕллойнӕ дин хӕлар уа, е ке зӕрди ӕрӕфтудӕй. Гъӕ, не берӕгъи хай, нӕ мӕрдтӕ мӕ сагъӕси нæ 'нцӕ, фал Хъубадти Тазӕретӕн лӕхъуӕн райгурдӕй, уой, Хуцау ку зӕгъа, тӕккӕ исон енцег хӕссӕн.
- Хуарз, е дӕр хуарз ӕй! Ӕ цъӕх ин фӕууидтайтӕ, фал ин ӕ бор ба ма фӕууинетӕ!
Ӕ байвӕд Тулабег уордӕгӕй Фӕснӕлмӕ фӕццудӕй. Тазӕрети уатмӕ исмедӕг ӕй. Сувӕллонӕн ӕ рӕвдауӕги расайдта, авдæнæй æй фелваста ӕма 'й цъӕхахстгӕнгӕ Донифарсмӕ исхаста, уоми ба 'й Налдитӕмӕ равардта. И биццеубӕл Донифарси марунвӕндӕ искодтонцӕ. Налдитӕ уӕд и сувӕллон Нигколтӕмӕ фӕххастонцӕ, сӕхе биццеу ба авдӕни бабастонцӕ. Донифарс дӕр Дохцихъой рӕуаги Налдити сувӕллон рамардтонцӕ. Ӕрӕгиау ба Донифарс сӕ рӕдуд базудтонцӕ, Налдитӕмӕ исмӕстгун ӕнцӕ.
- Атӕ ба сӕхе фидхуар ку 'нцӕ, зæгъгӕ, ӕма сӕ еугур муггагӕй ниццагътонцӕ. Тазӕрет уой ку фегъуста, уӕд загъта:
- Хуцау, игурди уӕхӕн фӕккӕнӕ, Донифарси къубус куд басӕтта, Хъанухъти ӕфсӕн дуарӕй ба ӕ бӕхӕн цуппар цӕфхати куд искӕна! Дзайнухъти къуӕре бӕласӕ исцӕттӕ 'й. Ӕгас Дигорӕ сӕмӕ ӕмбурд адтӕнцæ, исон косӕрттӕ кӕндзинан, зæгъгӕ. Гинкъос исаразтонцӕ (родзингæ) али хуарз ӕма дзӕбӕхӕй, ӕ буни ба ин тумбул фингӕ хуарз идзагӕй. Уой фалӕмбулай кафтонцӕ уӕдта еу, гинкъосмӕ лӕбурдтонца, кай ӕртонабӕл сӕхе ӕвзурстонцӕ, 'ма син уацамонгӕ ниббастонца. Тӕрион Тулабег ӕ цубур гебенай уӕргъгун хӕрӕги хӕццӕ уоми февзурстӕй. Тулабег фӕсдуар ислӕудтӕй, гӕлиаттаг цирагъдари хузӕн. Хъал адӕмтӕ 'й рагӕлдзиуонцӕ, ракафӕ, зӕгъгӕ; е дӕр ӕхе исӕнӕзонгӕ кодта. Гурумухъ кӕфтитӕ син ракӕнидӕ - еу, 'ма ибӕл хъал адӕм ходӕгӕй туппур ӕскъудтӕ кодтонцӕ:
- Раинхуарун кӕнайтӕ-ра, уӕд хуӕздӕр ракафдзӕнӕй, карӕдземӕ дзурдтонцӕ зӕрӕндтӕ.
Равардтонцӕ ин хуӕруйнаг. Тулабег дӕр, мӕгур, тумбул фингӕ раревӕд кодта, ниуазгӕ дӕр ракодта. Уой фӕсте бабæй æй нæуæгæй кафунмӕ рагӕлстонцӕ. Е дӕр уӕдта ракафта фингӕн тӕккæ ӕ билтӕбӕл, фингӕй къӕбӕр нӕ фезмалдӕй. Фӕстаг зилди ба цума фӕккиудтӕй, уотӕ зилдӕй цирӕгътӕ ракъуӕрдтитӕ кодта, ӕхуӕдӕг ба фӕллӕбурдта 'ма и родзингӕ ӕрискъудта, уой хӕццӕ фӕсдуар хунгондбæл бунккаг ӕскъӕтмӕ ниггӕпп кодта сӕ косӕрттӕмӕ.
Адӕм фӕддес ӕнцӕ ма 'й идӕрдти агурдтонцӕ, е ба искъӕти медӕг косӕрттӕгтӕ ниццагъта ӕма сӕбӕл сау хӕрӕг байурста. Сӕумӕрагиау ба й сугъдӕ скъӕтти бауидтонцӕ ӕма имӕ банхъерӕн кодтонцӕ, хъӕбӕрдӕр Абисалтӕ сӕ кардӕй. Тулабег дӕр ӕхе хормӕ рауагъта ӕма сӕмæ уотемӕй дзурдта:
- Берӕ 'й, уæ цӕрӕнбон берӕ! Мабал хъиамӕт кӕнтӕ ӕд-кӕстӕр, ӕд-хестӕр хуарз уин ку байурстон, ӕнӕхай уи ку неке ниууагътон, цӕбӕл дзансахъ кӕнетӕ? Хайвӕндагӕн хай бакӕнетӕ, хъаугъа ма скӕнетӕ, кӕбӕл не 'мбӕлуй, уонӕй ба ӕнӕбари хай, макӕмӕн радтетæ!
- Оххай, нӕ берӕгъи хай бабӕй нин цидӕр бакодта, нӕ косӕрттӕгтӕ нӕ бӕрӕг гъӕуй.
Фӕдесонтӕ ӕрбацудӕнцӕ, рабӕрӕг кодтонцӕ сӕ косӕрттӕгтӕ ма сӕ иссирдтонцӕ хуарз гъудгондӕй сау хӕрӕги хӕццӕ ӕмӕвгӕрстӕй.
Еци маст Дигорӕ сӕ зӕрдӕбӕл бадардтонцӕ. Никколай сабати Донифарси кувдмӕ куд рандӕ адтайуонцӕ, уотемӕй Дигорӕ исфӕндӕ кодтонцæ Фарси силӕй, сабийӕй ка байзайа, уони бансӕндунбӕл. Дигори ӕфсад изӕрӕй ӕрбахизтӕй Хезӕнти, Дӕллаггъӕди. Се 'хсӕвеуат ӕфсадӕн адтӕй Ирӕфи билӕбӕл, бӕрзонд къӕхӕнти. Согдзаутæй æй ӕригъуста еци хабар Тӕрион Тулабег. Ӕ хӕццӕ райста еу ӕмбал ӕма уоми рамедӕг ӕй. Сӕ бӕрӕг син ку ӕрзудта, уӕдта загъта е 'мбалӕн:
- Цо, Турменти къобосгинтӕн фегъосун кӕнӕ: Хуцау нин равардта Дӕллаггъӕди сӕгти ӕруӕз. Уӕдта уобӕлти бацо ӕма Хагуати Дзӕгъарсартӕн дӕр фегъосун кӕнӕ. Е дӕр уобӕлти исцудӕй ӕма дорти буни балӕстӕй ӕма фур тасӕй рамардӕй, адӕмӕн ба неци фегъосун кодта. Ӕфсадбӕл дӕллаггъӕди ӕрӕхсӕвӕ 'й. Тулабег дӕр син сӕ рӕзтӕ хезуй. Ӕхсӕвӕртӕбӕл ӕфсад бафӕндӕ кодтонцӕ:
- Сӕумӕ адӕм кувдмӕ ку рандӕ уонцӕ, уӕдта сӕмӕ бацӕудзинан сӕ исусти ӕма сӕ ӕримпурсдзинан. Ӕфсӕдтӕ къӕхӕни фарс федарӕн бадардтонцӕ ӕма уоми ӕрхустӕнцӕ. Тулабег дӕр син сӕ рафунӕй бахизта, уӕдта е дӕр уони астӕу исхустӕй. Сӕ еуей уӕллӕй дӕр, се 'нней уӕллей дӕр ӕрбахуссидӕ ӕма 'й билӕй фенсонидӕ, дӕлдӕр хуссӕ, зæгъгæ, уотемӕй сӕ Ирӕфмӕ фӕккалдта. И сӕумӕ ӕфсӕдтӕ ӕркастӕнцӕ ӕма фӕууидтонцӕ сӕ цагъд: хъӕбӕр истӕнӕг ӕнцӕ ӕма хауӕгкагмӕ ӕрифтудӕнцӕ. Тулабег дӕр сӕмӕ ӕхе бавдиста ӕма 'й базудтонцӕ:
- Мӕнӕ ку ӕй нӕ сайтани хай, зӕгъгӕ, ӕма фӕлледзӕг ӕнцӕ е дӕр син сӕ байзайӕгкаг къӕрӕхтӕ кӕнун исамадта. Абисалти устур Абисали ба ӕрахӕста ӕма 'й Ӕхсинттӕбӕл баефхаста.
- Цъеутæй дӕр ма еу иуазӕг фӕууй, зӕгъгӕ. Абисалти Абисал Морги лигъзӕй, кӕрдтути бунӕй, и ардӕгмӕ Тулабеги бафӕсмардта е ӕфсади тонау куд иурста, уотӕ 'ма имӕ ӕ кард исласта, ниййимӕ и тилдта ӕма загъта:
- Барӕн, некӕми дӕ ердзӕнӕн, сау дӕ хӕдзарӕ кӕнуй, мӕ къохмӕ да гъӕуй, уӕдта дин баамондзӕнӕн!
Къулух Дохцихъо исгъомбӕл ӕй ӕма Донифарсбӕл ӕфсад искодта, фал син се 'хсир ке бададта, уой туххӕн ба сӕ астӕу тугъд не 'рцудӕй. Æрӕгиау ба куддӕр-куддӕрти хийнитӕй, къӕрнӕхӕнхӕццӕй, къулух Дохцихъо Хъанухъти ӕфсӕндуарӕй еу зӕгӕлбӕл хуӕст фӕцӕй. Уомӕй æ бӕхӕн цӕфхати зӕгӕлтӕ искодта ӕма ӕ фиди цирт ниххуаста:
- Дӕу уосиат ӕнхӕстгӕнгӕй Хъанухъти ӕфсӕндуарӕй мӕ бӕхӕн цуппар цӕфхати искодтон, мӕрдти надӕй уой хӕццӕ дӕ зӕрдӕ мабал дзорӕд!
***
Тулабеги зӕнӕги фӕлтӕртӕ: Хъаирон, Тулабег, Тотай, Сосо, Нигко, Хацу, Хъубади.
Аци тауӕрӕхъ ниффинстон раги, уой фӕсте бай 1899 анзи июли 8 бони исӕнхӕст кодтон Донифарси, Хъубадий рази. Уӕдта 'й исаразтон Донифарси, нихӕси зӕронд адӕми дзурдтӕмӕ гӕсгӕ.
Махческа. 1899 анз, августи 19-аг бон.
1. Аци адӕмон зар цӕмӕдессаг ӕй уой туххӕн, ӕма дигорӕнтти хецӕн гъӕути кӕрӕдзей хӕццӕ рахастдзийнӕдтӕ, уӕдта сӕ царди социалон уагӕвӕрд ӕвдесуй.
2. Хъубади Уӕдати ма ӕгас ӕй, рацудӕй Донифарсӕй Лескенмӕ. Уой дзурдтӕй ниффинстон аци зар ӕ райдайӕнӕй кӕронмӕ; еу минкъий ӕндӕрхузи ӕй, аци киунуги куд ӕй, уой хӕццӕ, рабаргӕй фал ӕхуӕдӕгка ӕй хецӕнхузи вариант.
Журнал «Ирæф» 1995 (№1)
Гарданти Михал. Æрмæг ниффинста зундгонд уадзимисæ лæг, адæмон зарæг æма хæзнатæ гъæуайгæнæг Кертибити Кертибий дзурдтæй.
