Дигорский язык
Видео
ЖЗЛ
Искусство
Достопримечательности
Поэзия
Фольклор

Уæхатӕги фурти зар æма Дзандзирахъ

Уæхатӕги фурти зар æма Дзандзирахъ

Уæхатӕги фурти зар æма Дзандзирахъ



ДЗАНДЗИРАХЪ
Сау Къаматӕ, донӕй уорс,
Баагоретӕ уæ Дзандзирахъи!
Ранинӕймардӕй муггагӕй,
Гьолгъазӕни устур хъуммӕй
Фӕлластӕй бӕрзæ цӕгкагӕй.
Донӕй уорс, сау Къаматӕ!
Еугурӕй ибӕл исдзоретæ муггагæй!
Аци зар Сугъдӕ скъӕтти федауй,
Донӕй уорс, сау Къаматӕ,
Уæ Дзандзирахъ нӕ агоретæ,
Ӕндӕра уин Гъолгъазæни устур хъуми
Ӕ дууӕ сау дзигкой и цӕугӕ дон
Дууердамæ фелауй,
Ӕ марæг Буалцауи фурт Алдут ӕй,
Гъӕй-уӕ-уæй! Ци рæдуд фӕккодтай!
Мӕнмæ сон ка’й,
Е æ сау рæсугъди рамарæд
Еске цъухи ардудæй.

Кертибий дзурдтӕй, 2 дек., 1898 анз.

УÆХАТӔГИ ФУРТИ ЗАР

Уӕлӕ Уорси сӕрӕй ба Уорс Елиай къӕрӕхтӕ цӕуй. Уорс Елиай къæрӕхтӕ нӕ уодзӕнӕнцӕ, фал Уӕхатӕги фург минкъий Хуймани хӕтæли гъæртæ 'нцӕ. Сау хонхи айнӕгбӕл уорс сиуӕ ма сау дзӕбодур рамардта 'ма ‘й кӕстау куд кодта, уотӕ æнгархуар Хъасполат ӕрбахъӕрттӕй:
- Берӕ дин Хуцау радта, зӕгъгӕ, имӕ дзоруй ӕнгархуар Хъасполат. - Еумӕ нин ӕй Хуцау равардта, зӕгъуй Хуйман.
Уалӕнги ӕнгархуар Хъасполат сау айнӕги билӕй ӕхе ракӕсӕг кодта 'ма ниддестӕ кодта:
- Далӕ и ком сирдӕй байдзаг ӕй, ду ба дӕркъи коййи бацудтӕ. Уӕхатӕги фурт дӕр ӕхе нӕбал бауорӕдта, кӕми, зæгъгæ, 'ма гъæуӕйттӕ кӕнун райдӕдта.
- Далӕ къӕхӕнрӕбун и коми, зӕгъгæ, имӕ дзоруй Хъасполат. Кӕд сæ нæ уинис, уӕдта дин мӕ мудзура дӕ думæгкӕгти рацӕвон 'ма уотемӕй билӕй дӕхе рауадзæ 'ма ракӕсæ!
Уæхатӕги фурт минкъий Хуйман куд кастӕй, уотӕ ин ӕнгархуар Хъасполат ӕ мудзура фелваста 'ма билӕй расхъиудтӕй мӕгур Хуйман. Ӕ сау селæн бӕргӕ нинниудта, никъкъес-къос кодга 'ма имӕ ниууадӕй, фал Уӕхатӕги фурт цӕрунӕн нӕбал адтӕй. Айдагъ уотӕ ма исдзурдта:
- Мӕ сау селӕн, мӕ тогагор ӕма мӕ гъӕргӕнӕг фӕууо!
E дӕр нинниудта 'ма Хуймани хӕдзарӕмӕ нихъхъӕрттӕй. Уоми ба и фӕсдуарӕй и къолисӕрмӕ ӕ дууӕ фӕстаг къахебӕл цӕугӕ кодта, ӕ раззӕгтай ба мӕрдӕгъдауи ма ӕхе тудта, уотемӕй цудӕй.
- Цидӕр æй, уӕддӕр нӕ лӕг ӕгас нӕбал ӕй. Ӕ куй хумӕтӕги еунӕгæй не 'рцудӕй 'ма нӕ неуй, зӕгъгæ, 'ма фӕффӕдес кодтонцӕ. Фӕдесӕн сӕ разӕй рацудӕй еци сау селӕн ма сæ марди уӕлсӕргъӕмӕ бахудта. Мард рахастонцӕ, адӕм дӕр ибӕл куд нӕ кудтайуонцӕ?
Уӕлӕнги дин ӕнгархуар Хъасполат ахӕй кӕугӕ ӕрбацудæй, æ уӕргутæ, ӕ тӕрних хуайгӕ. Дуармӕ ӕ сӕр куд рагубур кодта, уотӕ ибӕл Уӕхатӕги фурти сау селӕн ӕхе ниццавта, е 'скъели ин рафедар ӕй 'ма ин е скъели науӕртӕ исуагъта. Адӕм сӕ кӕрӕдземӕй рацох кӕнун нӕбал фӕразтонцӕ. Уотемаӕй и куй Хъасполати бахуардта 'ма Хуймани тог райста.

Махческæ, 12 окт., 1903 анз.


Журнал «Ирæф» 1995 (№1)
Гарданти Михал. Æрмæг ниффинста зундгонд уадзимисæ лæг, адæмон зарæг æма хæзнатæ гъæуайгæнæг Кертибити Кертибий дзурдтæй.


Возврат к списку