Дигорский язык
Видео
ЖЗЛ
Искусство
Достопримечательности
Поэзия
Фольклор

Миллери сфæлдистадон бунтæй

Миллери сфæлдистадон бунтæй

Миллери сфæлдистадон бунтæй

ВСЕВОЛОД МИЛЛЕР

Миллери сфæлдистадон бунтæй


Нӕ тугури сугъзӕрийнӕ лӕдзгутӕ. (Хори тунтӕ).
Куй фӕсхонх ниллидта ӕмӕ е'смаг ардӕмӕ рахъӕрдтӕй. (Давонӕ).
Ами тъуп, уоми тъуп, Тирани ӕфцӕгӕй ралӕуирдта. (Зӕрбатуг).
Мӕнкъӕй мӕсугӕй хъуӕцӕ цӕуй. (Лолӕ).
Нӕ къолисӕри, кӕугӕ киндзӕ. (Тӕдзунӕг).
Гал скъӕтмӕ тардтон, ӕ думӕг ба мӕ къохи райзадӕй. (Кӕрдту).
Нӕ фарсбӕл муди гӕбӕт. (Дзедзе).
Даргъ мӕсуг дорӕй даст. (Нартихуар).
Даргъ лæгбӕл цубур къӕредӕ. (Хед).
Къӕдзтӕ-мӕдзтӕ кумӕ цӕуис? Къӕдзал-мудзул нӕ мӕ уадзис. (Хъуӕцӕ ӕма рӕхис).
Цӕуй, цӕуй, ӕнтӕс ба ин нӕййес. (Авдӕнӕ).
Мӕнкъӕй куй еу рауӕн лӕууй, хуӕцгӕ дӕр нӕ кӕнуй, рӕйгӕ дӕр на кӕнуй. (Къума).


Дигорон ӕмбесӕндтӕ

Цалх дӕндаггай зелуй.

Мӕнги къах цубур ӕй.
Хуарз ма кӕнӕ, ӕма фуд ма ерай.
Фиди уосӕ - фиди рун.
Гъӕуӕн галӕй гъӕуӕн лимӕн хуӕздӕр ӕй.
Расти дон дӕр нӕ ласуй.
Еунӕг гъог кӕвдӕслий.
Хор бони ӕнӕ нимӕт ма цо.
Еу бон райгурдтӕн, иннӕ бон рамардтӕн.
Дӕ дзосӕ кӕми нӕ уа, уоми дӕ къӕбӕр ма толӕ.
Кӕддӕр Ӕрӕдон дӕр хъӕбунтӕ ласта.
Ке кой кӕнай, къӕсӕрмӕ цӕуй.
Биццеумӕ дӕ дӕндӕгутӕ ку ӕвдесай, уӕд сӕ цигъд ӕнгъӕлуй.
Уосӕ ӕма хайуанбӕл ӕууӕнкӕ нӕййес.
Идардбӕл ӕрзелӕ ӕма дӕ хӕдзарӕмӕ ӕгас ӕрцо.
Гал ке адтӕй, уой роди хунӕ дӕр нӕбал фӕцӕй.
Алке дӕр ӕхе гоми фарс хуайуй.
Хӕфсӕмӕ дӕр ӕ бӕдолӕ хори тунӕ кӕсуй.
Бӕхи хӕрӕги фарсмӕ ку ниббӕдтай, уӕд ин е 'гъдӕуттӕ райсдзӕнӕй.
Басӕ ке басодза, е донӕй дӕр тӕрсуй.
Цалӕнмӕ тӕвдӕ уа ӕфсӕйнаг, уалӕнмӕ'й нӕмӕ.
Фиди лимӕн - фиди хӕзна.
Лӕхӕ размӕнтӕ, ӕма бӕстӕ нисмаг кӕндзӕнӕй.
Биндзитӕ кӕми уа, уоми муд дӕр уодзӕнӕй.
Сабур - Хуцауи лимӕн.
Хуи кӕрӕмӕ ку бауадзай, уӕд ин ӕ сӕрмæ исхездзӕнӕй.
Гъавӕгӕй лӕборӕг фӕффиццагдӕр ӕй.
Къода гал ӕхе биндзитӕ сорун нӕ фӕразта ӕма ӕгас ӕргъауи биндзитӕ сурдта.
Дӕсни лӕгӕн гъӕдӕ хӕстӕг ӕй.
Берӕгъ ӕ синк-синк нӕ ниууадздзӕнӕй.
Мӕгурӕй ка исхъал уа, е' æ Хуцауи дӕр феронх уй.
Еунӕг лӕг дорбӕл дӕр фӕццӕрдзӕнӕй.
Хӕдзаргӕнӕги мард — фӕсдуар.
Мет дӕр уорс ӕй, фал къӕхтӕ суйун кӕнуй.
Минкъий фӕрӕт устур бӕласӕ ракалуй.
Ӕндагон мистӕ хӕдзарон мисти расурдта.
Хуарзӕн бун ма скӕнӕ; лӕгъузӕн ба бун ма ниууадзӕ.
Уӕлдай берӕгъӕн дӕр нӕ тайуй.
Фӕстаги хай хӕлӕйфаг.
Еу лӕг судӕй мардӕй, иннӕ ба ин ӕ рони кӕрдзинтӕ агурдта.
Арси хӕццӕ кӕрдту ма цӕгъдӕ.
Тохӕг галӕн ӕ сиуӕ сӕдтуй.

Биндзитӕ куд рантӕстӕнцӕ Дигори, уой таурӕхъ

Биндзитӕн сӕ райгурӕн Капкай ӕй, Дигорӕмӕ ба ӕрбафтудӕнцӕ Кӕсӕгӕй. Капкайи рахес ӕрдӕгӕй ес хонх, Ахмӕти хонх. Еци хонхи цори раги цардӕй еу хуцауи уарзон пахампар. Еухатт ку адтӕй, уӕд ибӕл Хуцауи зӕрдӕ фӕххудтӕй, ӕма имӕ рарвиста уорс золкъитӕ, ӕма ин ӕ бауӕр бахуардтонцӕ. Кӕд хъӕбӕр хъиамӕт кодта, уӕддӕр Хуцауӕй гъаст нӕ кодта, фал ка рахауидӕ, уой дӕр ӕ къохӕй исесидӕ ӕма бабæй æй банихасидӕ ӕ бауӕрбӕл. Уой ку фӕууидта Хуцау, уӕд æй бафарста:
- Цӕмӕн сӕ нихаси бабӕй фӕстӕмӕ?
Пахампар ин загъта:
- Хуцау, ду мӕ сфӕлдистай, дӕ бӕрагӕ дӕн ӕма ци дӕ фӕндуй, уой мин кӕнӕ.
Уой ку фегъуста Хуцау, уӕд ин ӕртӕрегъӕд кодта ӕма загъта золкъитӕн:
- Цӕй базургин исуотӕ ӕма тӕхетӕ, лӕгӕн хъиамӕти бӕсти агъаз куд кӕнайтӕ, уотӕ.
'Мæ цæгæй уойфӕсте кӕлмитӕбӕл базуртӕ ӕрзадӕй, ӕма Ахмӕти хонхмӕ фӕттахтӕнцӕ.
Еу сӕрдӕ еци хонхи цори рафецауӕн кодта еу сирдмар, фӕккастӕй хонхмӕ ӕма уинуй: цидӕр биндзитӕ хонхи цъасӕй ратӕхӕ батӕхӕ кӕнунцӕ. «Дессаг, циуавӕр ӕнцӕ етӕ?» - загъта сирдмар, хӕстӕгдӕр фӕууинун ӕй бӕргӕ фӕндадтӕй, фал бӕрзонд адтӕнцӕ, ӕма ин гӕнӕн ку нӕ адтай, уӕд ӕрбахудта еу кадгин лӕг, ӕма сӕ дууемӕй гъӕуай кӕнун байдӕдтонца ӕгас дууӕ мӕййи. На нӕуадӕр сӕ арми ку неци бафтудӕй, уӕдта искодтонцӕ даргъ асинӕ 'ма уотемӕй исхизтӕнцӕ биндзитӕмӕ. Ку никкастӕнцӕ, уӕд дин ниййидтонцӕ муди гъостӕ 'ма фӕллӕбурдтонцӕ фӕйнӕ гъосемӕ, не ’нгъӕлуогӕй уой, ӕма син биндзитӕ ести кӕндзӕнӕнцӕ, фал биндзитӕ сӕ кӕнон ку байдӕдтонцӕ, уӕд фӕггӕлстонцӕ сӕ муди гъостӕ 'ма кӕбӕлти ӕргӕппитӕ кодтонцӕ, уой дӕр нӕбал базудтонцӕ. Зӕнхӕмӕ ку 'рхизтӕнцӕ, уӕд ӕркастӕнцӕ сӕ къохтӕмӕ, ма ниингин ӕнцӕ мудӕй. Къохтӕ ку растардтонцӕ, уӕд сӕмӕ уотӕ адгин фӕккастӕй 'ма дуйне ниддес ӕнцӕ. Бӕргӕ ма сӕ фӕндадтӕй исхезун, фал нӕбал бандиудтонцӕ биндзитӕй, 'ма рандӕнцӕ, кӕрӕдземӕн ниссомигӕнгӕй, куд некӕмӕн зӕгъдзӕнӕнцӕ ци ссирдтонцӕ, уой. Зумӕг фӕййевгъудӕй, 'ма уалдзӕг ку ӕрцудӕй, уæд сирдмартӕ фиццаг анзӕй дзӕвгарӕ ӕрӕгӕмӕдӕр ӕрцудӕнцӕ бабӕй еци хонхи цормӕ. Еци хатт цъасӕ тъунсгӕ идзаг исцӕй, уӕлӕмӕ дӕр ма кастӕнцӕ муди гъостӕ, 'ма хори тӕвдӕй и муд ка 'дтæй ейӕ зӕнхӕмӕ тагъдӕй. Уой ку фӕууидтонцӕ сирдмартӕ, уӕд нӕуӕгӕй бабӕй схезунвӕндӕ скодтонцӕ ӕма, ya - нӕуа, уӕддӕр сӕ куд ӕресонцӕ, уотӕ фиццаг ӕристъихтонцӕ балий царӕ ӕма дзи сӕмбу искодтонцӕ. Уой фӕсте ба сӕ сӕртӕ ӕрбатухтонцӕ баслӕхътӕй ӕма сӕ сӕмбуйи хӕццӕ исхизтӕнцӕ мудибиндзитӕмӕ, æр сæ 'мбурд кодтонцӕ, се 'лдар сæ хæццæ (ӕнӕ се 'лдар фӕллигъдайуонцӕ) ӕма сӕ ӕрхастонцӕ гъӕумӕ, еу минкъий син муд дӕр райстонцӕ сӕ хӕццӕ. Гъӕуи ба сӕ исарст бӕтманмӕ никъкъуӕрдтонцӕ; бӕтмани биндзитӕ сӕхецӕн ралӕсӕн цъасӕ скодтонцӕ, 'ма цид косӕг биндзита уордӕгӕй минги сахат ратӕхиуонцӕ сӕхецӕн зумӕгмӕ муд ӕмбурд кӕнунмӕ, фал ӕнхуӕц ӕвдесӕн ба нӕ котдонцӕ сӕ нӕуӕг хӕдзарӕбӕл.
Уалдзӕг ку'рцудӕй, уӕд бӕтман рацудӕй, 'ма нӕуӕг цуди дӕр хецӕн бӕтмани никъкъуӕрдтонцӕ; уотемӕй бадууӕ ӕнцӕ. Фиццаг бӕтмӕнттӕ, дан, етӕ адтӕнцӕ, зӕгъгӕ, зӕгъунцӕ муддартӕ.
Уӕдӕй ардӕмӕ дигорон лӕг цитгин кӕнуй мудибиндзитæ 'ма ковуй сӕ фӕлвӕра Аниголӕн. Анигол ка ӕй, уой бӕлвурдæй неке зонуй. Еуӕй еуетӕ зӕгъунцӕ уӕларвон хуӕрзгӕнӕг, дан, ӕй; ка бабӕй — Анигол, фиццаг сӕ ци сирдмар иссирдта, е, дан, ӕй; ес уӕхӕнттӕ, уотӕ ка зӕгъуй, Анигол, дан, адтӕй, базургин золкъитӕ ке рагъӕй фӕттахтӕнцӕ, еци пахампар. Ка 'й фӕндуй уӕд, фал муддартӕ ин ӕ зӕрдихудтӕй хъӕбӕр тӕрсунцӕ 'ма алли анз мудтӕ будурмӕ ку фӕлласунцӕ, уӕд ин кувд кӕнунцӕ. Къуар муддари, еумӕ ка ласа уӕхӕнттӕ, нард фус балхӕнунцӕ, ний ӕвгӕрдунцӕ 'ма цӕмӕй мудзад фӕууонцӕ, уой туххӕй баковунцӕ. Аци таурӕхъ ӕнӕ мӕнгӕй ке 'й, уобӕл зӕронд муддартӕ соми кӕнунцӕ, 'ма Дигори муддарӕн ходуйнаг дæр æй уой нӕ зонун, фал аци дзубандийӕй ӕндӕр ба дигорон лӕг биндзити туххӕй неци зонуй, кӕд сӕ хуӕздӕр хӕдзардар фонс ӕнцӕ, уӕддӕр.


Туккай рун
«Туккай рун дӕ фӕххӕссӕд»

Еу аст анзи мӕбӕл цӕдуӕй, уӕд ӕрбауадтӕн будурӕй мӕ фиди фиди цормӕ ӕма ин зӕгъун:
- Ацци, нуртӕккӕ еу хелагӕ ӕрбамардтон ӕз.
- О, Хуцау дин ма бакомӕд, цӕмӕн ӕй рамардтай? — зӕгъгӕ, мӕбӕл фӕгъгъӕр кодта.
- Ци кӕнуй, лӕгъуз ку ӕй хелагӕ? - зæгъгæ 'й, фӕрсун.
- Нур куд некӕд фегъустай, нӕ муггагӕн хелагӕ марун куд не 'нгъезуй уой? Мах уомӕн алли анз кувд кӕнӕн, лӕгъуз, ду ба 'й маргӕ кӕнис.
- Цӕмӕн, зӕгъгӕ, бабӕй ӕй фӕрсун.
Ацци ниуолӕфтӕй хъӕбӕр ӕма мин загъта:
- Ӕрбадӕ атӕ мӕ цори, ӕза дин ӕрдзубандитӕ кӕнон. Раги, ӕз дӕр нӕбал ӕррийафтон йеци дзӕбӕх рӕстӕг, Туккатӕ сӕ бӕрцитӕбӕл ма ку адтӕнцӕ, уӕд еунӕг хӕдзарӕй ранӕхстӕр ӕнцӕ, гъазгӕ-ходгӕ дууадӕс ӕрвадтӕлтӕ, се 'фсапъӕ ӕртиндӕсӕймаг; ракӕсгӕй сӕмӕ лӕги зӕрдӕ ирадӕй. Исцудӕнцӕ са хуасгӕрцӕмӕ ӕма кӕрдунтӕ байдӕдтонцӕ, уотемӕй ци ракарстонцӕ, Хуцау зонуй. Еу бон кӕми адтӕй, уоми ба стур сехуар афони ӕррастӕнцӕ, фӕззӕги заргӕнгӕ, сӕ уосонгӕмӕ сехуар кӕнунмӕ. Еци бон Хуцау ӕнтӕф бон искодта, 'ма куддӕр ӕрбадтӕнцӕ, уотӕ се 'фсапъӕмӕ фӕдздзурдтонцӕ, ӕма син къосӕй уӕрас дӕдтун байдӕдта радугай. Куддӕр раниуазтонцӕ фӕйнӕ къоси, уотӕ фӕйнердигӕй гъӕр кӕнун райдӕдтонцӕ: «Уӕу, мӕ артӕнтӕ лухтӕ кӕнунцӕ!» Уотемӕй минги сахат ку рацудӕй, уӕд и дууадӕс дӕр сӕ уодтӕ исистонцӕ. Се 'фсапъӕ ка адтӕй, е ба нӕма баниуазта 'ма уонӕмӕ ку 'ркастӕй, уæд никкудтӕй: «Уо, Хуцау, дӕуӕн табу! Ӕдта айӕ ци фидбилиз адтӕй, мӕ къохӕй син ци уӕрас равардтон, ейӕ син марг ку фӕцӕй». Уой фӕсте бацудӕй уӕраси гӕбӕтмӕ ӕма си къоси дзаг рауагъта; уой бал уотӕ зӕнхи ниввардта, ӕхуӕдӕг ба гӕбӕти ком фехалдта 'ма уӕрас зӕнхӕмӕ ку рауагъта, уӕд дин и уӕраси хӕццӕ зӕнхӕмӕ ӕрхаудтӕй сау устур хелагӕ. «Мӕнӕ, куййи марг, — зӕгъгӕ, загъта уой ку фӕууидта уӕд. - О, уӕууӕй! Гӕбӕти къум ку нӕ ниббастон, ӕма мӕ лӕгъуздзийнадӕй мӕгур адӕми ку фӕццагътон; етӕ кӕми нӕбал ӕнцӕ, уоми мӕнӕн дӕр мӕ мӕлӕт хуӕздӕр ӕй». Уотемӕй райста уæраси къос ӕма 'й баниуазта ӕ бунтӕй, ӕма, де 'знаг уойау ку фӕууидӕ, е дӕр рамардӕй. Уотемӕй, мӕ хор, нӕ фиддӕлтӕ еунӕг бон ӕртиндӕс марди бафснайдтонцӕ 'ма уӕдӕй ардӕмӕ ба алли анз еци бон кувдгӕнгӕ ӕрцудӕнцӕ. Мӕнӕ алли бон ци 'лгъист игъосис, — Туккай рун дӕ фӕххӕссӕд», зӕгъгӕ, е дӕр уӕдӕй ардӕмӕ 'й. Нур дӕр мах алли анз еци кувд ку кӕнӕн, байронх дӕ? Кӕд нӕ Хуцау хезидӕ еци фидбилизӕй; мӕнӕ косарт ку никкӕнӕн ӕма нӕлгоймагӕй нӕмӕ ка ес, етӕ ӕхсӕрфӕмбӕлтти хӕццӕ ӕндӕмӕ ку рацӕуӕн ӕма уоми ку сковӕн?
- Ӕндӕмӕ ма уӕд цӕмӕн фӕццӕуӕн, — зӕгъгӕ, 'й бафарстон.
- Уомӕн ӕма ӕндегӕй мард фӕцӕнцӕ, хелагӕ дӕр ӕндегæй æй, 'ма ин мах дӕр ӕндегӕй баковӕн.
Нигъгъосӕй Ацци, фал ӕз ба хъӕбӕр исмӕстгун дӕн хелагæмӕ 'ма фӕгъгъӕр кодтон;
- Амӕй ӕндӕмӕ хъӕбӕрдӕр ма сӕ мардзӕнӕн, етӕ мах ӕрвадтӕлти рамардтонцӕ!
- Ма кӕнӕ, мӕ уод, ма кӕнӕ, — зӕгъгӕ, загъта Ацци. - Хелӕгтӕ берӕ 'нцӕ, 'ма се 'нккӕтей нӕ рамардзӕнӕ, еу-дууӕ си ку рамарай, уӕдта иннети ба дӕхемӕ, фудӕнхӕ кӕндзӕнӕ, уойбӕсти Хуцауӕн цид балихстӕ кӕндзинан, цæмæй нæ сæ хуарзӕнхӕ уа, уой туххӕй.


Хӕмицати таурӕхъ

Хӕмиц фиццагдӕр ами ӕрцардӕй ӕма Тасолтантӕй кизгӕ ӕрбахудта, уонӕй устурдӕр муггаг нӕ адтӕй Биаслантӕмӕ. Уӕдта цӕмӕйдӕриддӕр сӕ сиахси бафӕливтонцӕ. «Уӕ сиахс уӕ кизги уин косӕг искодта: фагус хӕссуй, сог ӕ рагъӕй хӕссуй». Сиахс Тасолтантӕмӕ куд фӕццудӕй балци, уотемӕй ба 'й рамардтонцӕ, уӕдта сӕхуӕдтӕ ба ӕрбацудӕнцӕ: «Цӕуӕн нæ хуӕри рахонӕн!» Циртитӕмӕ куд исхъӕрдтӕнцӕ, уотӕ рарвистонцӕ сӕ хуӕрӕмӕ, сӕхуӕдтӕ гъӕумӕ нӕбал исӕндиудтонцӕ. Ӕрсӕмӕ цудӕй уордӕмӕ сӕ хуӕрӕ: ӕ фӕсдзӕуинттӕ хуӕцгӕ, басмӕхъти медӕгӕ, ефтонгӕй - камариӕй, сугъзæринӕ ӕгънӕгутӕй, алцӕмӕй дӕр ефтонгӕй. Ку ӕй фӕууидтонцӕ, уӕд сӕхебӕл фӕххудтӕнцӕ.
- Ци ми кӕнтӕ, ме ’рвадтӕлтӕ, — зӕгъгӕ, сӕ бафарста, - нӕ хӕдзарӕмӕ уӕлӕмӕ цӕмӕннӕ исцудайтӕ?
- Хуцау дин ма бакомӕд! Дӕ лӕги дин еске цъухӕй ра-мардтан, - загътонцӕ.
Еци рауӕн и уосӕ ӕ кӕрдӕн ӕ ронӕй фелваста: - Ӕз ма ци хормӕ цӕудзӕнӕн? - зæгъгæ, ӕма ӕхе рамардта кӕрдӕнӕй.
Дӕлӕ надбӕл дууӕ циртдзӕвӕни сӕ ӕвдесӕн. Еу басастӕй, иннӕ ба ма ӕгас ӕй.


Уасгергий таурӕхъ

Хонхи Уасгерги хонхи берӕ уарзта. Цӕнхиголӕн загъта: - Ӕз дин хуарз бунат иссердзӕнӕн, - ӕма 'й Хӕреси ниссагъта.
Уоми ӕ зӕрдӕ нӕ бадтӕй Цӕнхиголӕн, ӕма 'й нӕ ӕнцойнӕ кодта. Уасгерги ин Задӕлески унгӕги хъалагъуртӕ ниссагъта. Сирдон (ин) разагъта:
- Мӕн гаццай рӕуӕнттӕй ку нӕ райервӕзай, уӕд дӕ рамардзӕнӕнцӕ.
Цӕнхигол Сирдони гаццай цари бацудӕй ма уотемӕй хъалагъуртӕбӕл райевгъудӕй: «Сирдони гацца ӕй», - зӕгъгæ. Уотемӕй Цӕнхигол ӕрбадтӕй нур кӕми ӕй, уоми.
Уасгерги ӕрцудӕй 'ма хъалагъурти бафарста:
- Абӕлти цӕуӕг ести рацудӕй?
Сирдони гаццайӕй ӕндӕр неци фӕууидтан, - зӕгъгӕ, загътонцӕ.
- Ӕдта уӕ Хуцау фесафӕд, - хъалагъуртӕн загъта, - ӕз уин уотӕ ку загътон, цӕуӕг ма рауадзетӕ! - ӕма Уасгерги ӕ кард фелваста ӕ мастӕй ӕма хонх ниццавта:
- Атӕ цӕмӕн ӕй нӕ цавтайтӕ?
Хонх фӕддууехӕй Задӕлески сӕрмӕ, уӕдта ӕ мудзура дӕр фелваста, 'ма хонх фӕцъцъасӕ ӕй:
- Атӕ ӕй цӕмӕн нӕ барӕхустайтӕ?
Ӕ цӕфтӕ нур дӕр бӕрӕг, ӕнцӕ Задӕлески.

Журнал «Ирæф» 1991 (№1)

Возврат к списку