АЗНАУРИ КАДӔНГÆ
Таухъани фурт Ибахъ ку адтӕй;
Азнаури мӕгур Еунӕг уод
Ка бахуардта, е ба Сау Ногъай
И бӕрзӕйгин Сидахъ-ӕлдар ку адтӕй.
Азнаурӕн ӕ уосӕ ба Абайти кизгӕ
И рӕсугъд Кумусхан уӕд ку адтӕй,
Ӕ енцег ӕрвадӕ ба Хъайтухъи-фурт
Хамурз-ӕлдар уӕд ку адтӕй.
Хамурз-ӕлдар Азнаурмӕ уӕд ферветуй:
«Ӕрцо, Азнаур, ме 'нцег ӕрвадӕ,
Мах ба ӕрбатӕрӕн Сау Ногъай
И барзӕйгин ӕлдар Сидахъи бӕхӕргъау».
Уоци хабар фегъосгӕй, Азнаур
Ӕ уосӕ Кумусхани-рӕсугъдмӕ бадзоруй:
«Тагъд мӕ рарӕвдзӕ кæнӕ,
Ӕз ба дӕлӕ Сау Ногъай бӕхӕргъау ӕрбатӕрон».
Саурӕсугъд Кумусхан дӕр дин
Зонӕнгин кӕми н'адтæй,
Ӕма ин дзиуаппӕн загъта:
«Ӕз дæ уӕд исрӕвдзӕ кӕндзӕнӕн,
Ӕма мӕнмӕ мӕрддзогойнӕ,
Байсати Дзӕнай разӕй мардӕгъдаугӕнгӕ,
Ку 'рбацӕуиуонцӕ
Ӕма сæ цӕстисуг ехӕврагъау мӕнмӕ ку хъӕрта.
Ӕма и уӕллагон думгӕ сау дзигкоти
Пӕскъутӕ мегъи стугау ку хӕсса,
Ӕз ба мӕ уорс базгутӕ пъӕстугай ку тонон
Ӕма мӕ сау дзигкотӕ мартъий метау
Тъӕпбилӕй ку калон,
Ӕз ба дӕ гъе уӕд исрӕвдзӕ кӕндзӕнӕн».
Азнаур ба ин загъта:
«Нӕ-а, ӕз мӕ уоди тасӕй нӕ ниллӕудзӕнӕн!»
«Уа-нӕуа дӕр кӕд нӕ лӕууис,
Уӕд мӕ цӕгат Абайтӕмӕ
Сау уйрӕгтӕ сау хъумӕцтӕ
Беурӕ ӕрластонцӕ, ӕма дин
Сау даритӕй мӕ сау фӕлуст
Дӕ рацудмӕ уӕд исрӕвдзӕ кӕндзӕнӕн».
Азнаур ӕ уоси дзурдмӕ кӕми байгъуста,
Бауадӕй ӕма ӕ борцъух бор аласабӕл
Ӕ сау саргъ ӕнгом февардта
Ӕма ин е 'лвасӕнтӕ итинг ӕрбалваста.
Ӕ уӕле кӕрдагӕ сау хъӕндзал кард ӕрбаста,
Е 'хсагæ хъӕрӕймаг топп дӕр ӕрауигъта,
Е згъӕр цӕнгтӕ 'ма е згъӕр ходӕ дӕр
Ӕ уӕле ӕркӕнгӕй, ранӕхстӕр ӕй.
Хъосбарти хедмӕ ку нихъхъӕрттӕй,
Уӕд уоми ӕ еунӕг косӕг Майрӕнхъул
Ӕ уӕргутӕбӕл тӕрсӕ 'ндзалӕ тӕссармӕ ‘ривардта
Ӕма уотемӕй еци хедбӕл ӕрбадтӕй.
Майрӕнхъул ин загъта:
«Еунӕгӕй мӕ ку уадзис, мӕгурӕй.
Уа-нӕуа дӕр мӕ кӕд уадзис еунӕгӕй,
Уӕд мӕ бафӕдзӕхсӕ Айдаболти
Дзандарӕй, Дзӕрӕхмӕтӕй есгӕбӕл».
Азнаур ин загъта фӕстӕмӕ дзиуаппӕн:
«Гъе, хъулхъасхан, ду дӕр ма мӕ фингӕбӕл
Ку сӕвардтай», - ӕма уотемæй, æ бӕх
Ниццӕфтӕгӕнгӕй, ӕ еу фӕрсти багӕпп ласта.
Уотемӕй уайун байдӕдта
Ӕма Хъайтухътӕмӕ нихъхъӕрттӕй.
Ӕ борцъух бор аласай исфӕсахсӕн кодта
Ӕма ӕ сау нимӕтӕй ӕхе бамбарзта, - рарӕхстӕй.
Уӕд ӕрбайгъал ӕй ӕма хӕдзарӕмӕ бацудӕй.
Хамурз-ӕлдарӕн ӕ фун радзурдта:
«Ӕз аци бон фӕууидтон дессаг фун, –
Мӕ бӕхи цуппар къахей астӕуӕй
Баллон берӕгъ фелвӕстӕй
Ӕма мӕ цъӕх арцӕй ӕрбарӕхуста,
Еци фун ци уодзӕнӕй, уомӕн неци зонун мӕхецӕн».
Хамурз-ӕлдар ин загъта дзиуаппӕн:
«Нæ уоди тасӕй нӕбал байзайдзинан мах,
Фал цӕудзинан нӕ надбӕл».
Ранӕхстӕр ӕнцӕ 'ма цӕунтӕ байдӕдтонцӕ.
Уӕд ин Азнаур загъта фӕндагбӕл:
«Хамурз-ӕлдар, мӕнӕ мӕ рӕуӕг дзауматӕ
Райса дӕхецӕн ӕнцонӕн».
Хамурз-ӕлдар ӕрбайста Азнаурӕй
Ӕ хъӕрӕймаг - ӕргъӕвагӕ топп,
Ӕ сау хъæндзал кӕрдагӕ кард,
Е згъӕр ходӕ,
Е згъӕр цӕнгтӕ 'ма сӕ ӕргӕлста ӕ уӕле.
Уалинмӕ рахъӕрттӕнцӕ Стур Ногъай бӕстӕмӕ,
Ӕма рагъӕр кодтонцӕ Сау Ногъай и устур
Бӕрзӕйгин ӕлдар Сидахъи бӕхӕргъаубӕл,
Ӕма сæ сæ разӕй тӕрунтӕ байдӕдтонцӕ.
Уалинмӕ сӕ Сау Ногъай
Содзгӕ фӕдес сорунтӕ байдӕдтонцӕ.
Хӕстӕг кӕнун сӕмӕ ку райдӕдтонцӕ,
Уӕд сӕмӕ раздӕр исхъӕрттӕй Сидахъ-ӕлдар
Ӕма сӕмӕ дзоруй:
«Фӕццӕун уӕ фӕнддзӕнӕй,
Фал нӕ фӕццӕудзинайтӕ!»
Уотӕ рӕхги бастадӕй Хамурз-ӕлдари бӕх.
Азнаур имӕ уӕд дзоруй:
«Мӕнӕ хуӕздӕр бӕхбӕл ду рабадӕ».
Хамурз-ӕлдар рабадтӕй Азнаури борцъух бӕхбӕл
Ӕма ибӕл, ниццӕфтӕгӕнгӕй,
Фӕллигъдӕй ӕ уоди тасӕй.
Азнаур ӕй ралгъиста: «Мӕ тӕрегъӕдӕй дӕ
Хуцау ӕгадӕ 'лдарæй фæццӕрун кӕнӕд
Биасланти астӕу ӕма дин синони хай
С' астӕу макебал раттӕд».
Азнаурӕн Хамурз-ӕлдари аласа ку бастадӕй,
Уӕд загъта: «Мӕнӕн аци бон мӕ борцъух бӕх,
Мӕ сау хъӕндзал - кӕрдагӕ кард,
Мæ хъӕрӕймаг - ӕхсагӕ топп,
Ме згъӕр, ме згъӕр ходӕ,
Ме згъӕр цӕнгтӕ мӕхемӕ ку адтайуонцӕ,
Уӕд искодтайнӕ Сау Ногъайӕн ӕносмӕ
Тангъада 'ма тамаса,
Адӕмӕн ба ӕносон дессаг ӕма ӕмбесонд».
Уалинмӕ 'й, Азнаури, исаййафуй Сидахъ-ӕлдар
Ӕма имӕ дзоруй: «Гъой, гиаур, церкес!..
Фӕццӕун дӕ фӕнддзӕнӕй, уадзӕг дӕ ку уа, уæд!
Цӕвӕ, гъе нур, лӕг кӕд дӕ, уæд!»
Азнаур имӕ, е 'ргон рахатгӕй, дзоруй:
«Цӕмӕн дӕ цӕвон? - Мӕ борцъух аласабӕл
Ӕз ку на бадун, ме 'хсагӕ хъӕрӕймаг топп,
Мӕ кереке, ме згъӕр,
Ме згъӕр ходӕ, ме згъӕр цӕнгтӕ
Ӕма мӕ сау хъæндзал - кӕрдагӕ кард
Мӕнмӕ ку нæ 'нцæ».
«Мӕ фидистӕн, ӕдта ӕз иттӕг ефтонг дӕн!» -
Зæгъгæ, имӕ дзоруй
И бӕрзӕйгин Сидахъ-ӕлдар
Ӕма ибӕл исуадзуй
И бӕдӕйнаг хъӕрӕймаг топп,
Ӕма и налат фат исӕнбӕлуй
Азнаурӕн ӕ зӕрди сӕри.
«Ӕз дӕр ӕдта дӕу фагӕ ефтонг ба исуодзӕнӕн!» –
Азнаур имӕ уотӕ дзоруй фӕстӕмӕ,
Ӕма ибӕл ӕ уруссаг топп,
Фелвасгӕй, исуадзуй,
Ӕма Сидахъ-ӕлдарӕн
Ӕ тӕкка тӕрнихи исӕнбӕлуй.
Сӕ дууæ дæр бӕхтӕй рахаунцӕ,
Ӕма кӕрӕдземӕ ӕрхӕстӕг унцӕ,
Ӕма сӕ кӕрӕдзей фӕрсунтӕ райдайунцӕ:
«Кӕмæй æй, ка ци ӕй», -
Зӕгъгæ, еу инней бафӕрсуй,
Уалинмӕ етӕ дууӕ ӕмхуӕрифурти разиннунцӕ,
Кӕрӕдзебӕл кӕунтӕ, лӕдарунтӕ райдайунцӕ,
Еу инней на зонгӕй ке рамардта, уой туххӕн.
«Ци дин кӕнон? –
Азнаурмӕ дзоруй Сидахъ-ӕлдар, –
Мӕнӕ мӕ бӕх уӕддӕр хуӕздӕр ӕй,
Ӕма ибӕл рабадӕ, цæмæй дӕ
Уӕддӕр уӕ бӕстӕбӕл банцойнӕ кӕна».
Бӕхбӕл рабадгӕй, Азнаур ранӕхстӕр ӕй.
Цӕунтӕ байдайуй ӕма бахъӕртуй Лӕутигъӕумӕ.
Лӕутигъӕуи дони хеди гъоси ӕ уодӕн нӕбал адтӕй
Ӕма æ бæхæй ӕрфестӕг ӕй зӕнхӕмӕ.
Уалинмӕ уӕллагон думгӕ разилдта сихирна.
Азнаур уой фӕууингӕй загъта:
«Йа уӕу-уӕй! Сихирна дӕр ма, сӕдӕ цъаси уогӕй,
Мӕ фӕрсти пӕрпӕргӕнгӕ разилдӕй,
Ӕз ба ами, Лӕути дони хеди гъоси,
Мадзал куд фӕккӕндзӕнӕн».
Уӕд уотемӕй нӕуӕгӕй бӕхбӕл исбадуй,
Цӕунтӕ байдайуй ӕма бахъӕртуй Байсатигъӕумӕ,
Ӕ иуазӕгдонӕмӕ бацӕуй ӕма хъурмӕ кӕнун байдайуй,
Хъурмӕ кӕнун байдайгӕй, Азнаур загъта:
«Мӕ сон ка ‘й, е Хъайтухътӕй енцег исхӕссӕд,
Баллон берӕгъау ӕнбалхуар етӕ ку 'нцӕ.
Мӕ сон ка ‘й, Абайтӕй дӕр кизгӕ ракорӕд, –
Се ‘лгъистӕ ка й, е сау хъӕндзал кардау кӕрдуй».
Уотемӕй ма тӕрхъосдзарӕй дууӕ уафси бахуйун кодта
Ӕма иуазӕгдони рацо бацогӕнгӕй син
Сӕ дӕлфӕдтӕ исхаун кодта.
Уой фӕсте ламаздухъ ӕриста
Ӕма, Хуцаумӕ баковгӕй, ӕ уод исиста.
Кадӕнгӕ ракодта Салӕгати Бадзай (дала-фандурӕй цӕгъдгӕй). Стур Дигорӕ, 1898 анз. Нийфинста Собити Инал Тотурухъи фурт. ЦИГСӔИ-й архив, фольклор №11, 5 п., 304 - 315 ф.
«Дигорские сказания по записям дигорцев И.Т.Собиева, К.С.Гарданова и С.А.Туккаева, с переводом и примечаниями Всев. Миллера. Труды по востоковедению, издаваемые Лазаревским институтом Восточных языков, Москва, 1902 г.», - 57 ф.
