Дигорский язык
Видео
ЖЗЛ
Искусство
Достопримечательности
Поэзия
Фольклор

ДИГОРӔ САЙТАНИ КУД БАСАЙДТОНЦÆ

ДИГОРӔ САЙТАНИ КУД БАСАЙДТОНЦÆ

ДИГОРӔ САЙТАНИ КУД БАСАЙДТОНЦÆ

ДИГОРӔ САЙТАНИ КУД БАСАЙДТОНЦÆ

Дигорон лӕг Секъина хуасӕ карста Цъифгуни, рӕфти рӕстӕги имӕ ӕрцудӕй еу лӕг ӕма ӕ зӕрдтӕй ӕхе уой хузӕн лӕг худта. Еци лӕг ӕ еу кӕрони карста хуасӕ, ка имӕ ӕрцудӕй, е ба имӕ еу сахат фӕккастӕй. Сӕ цори бӕласӕ адтӕй, хӕреси гъӕдӕ. Ӕрцӕуӕгкаг лӕг ка адтӕй, е бӕласӕмӕ ниццудӕй ӕма бӕласи къадотӕ ралух кодта, цӕвӕг си искодта ӕма игуӕрдӕнӕн ӕ иннӕ карони хуасӕ кӕрдун байдӕдта еци цӕвӕгӕй.
Уӕдта æй Секъина базудта: «А лӕг нӕ ‘й, фал сайтан ӕй.» Секъина æ цӕвӕг циргъ кӕнун ку райдӕдта бӕлӕгъбӕл дорӕй, уӕд и сайтан дӕр донмӕ ниццудӕй ӕма еу дор исиста. Еци дорӕй е дӕр хӕресин цӕвӕг циргъ кодта. Уотемӕй Секъина ӕхецӕн загъта: «Аци сайтан, ӕз ци кӕнун, е дӕр уой кӕнуй, мӕн фӕнзуй алцӕмӕй дӕр».
Бӕндӕнтӕ бийун байдӕдта кӕрдӕгӕй ӕма ку сбидта, уӕд сайтан дӕр сбидта. Уӕдта Секъина ӕ къӕхтӕ сбаста, ци бӕндӕнтӕ исбидта, уонӕй. Сайтан дӕр, ци бӕндӕнтӕ исбидта, уонӕй ӕ къӕхтӕ сбаста. Уӕдта Секъина æ къохтӕ дӕр сбаста федар, ӕма сайтан дӕр ӕ къохтӕ сбаста уой хузӕн.
Уой фӕсте лӕг фиццаг ӕ къохти баст ӕхе ӕфсӕйнаг цӕвӕги комбӕл ислух кодта, уӕдта цӕвӕг исиста ӕма си ӕ къӕхти баст дӕр слух кодта. Сайтан дӕр ӕ къохти баст ӕ зӕрдтӕй лух кодта ӕ хӕресин цӕвӕгбӕл, фал ӕ гъӕдин цӕвӕг ци слух кодтайдӕ ӕма ӕ бӕститӕн исуӕгъдӕ кӕнуни мадзал нӕбал иссердта.
Секъина уой ку базудта, уӕд ӕ цӕвӕг раскъафта ӕма бауадӕй сайтанмӕ ӕма ин цӕвӕгӕй ӕ сӕри сӕрдасӕндзӕф фӕккодта. Уӕдта ин сайтан загъта: «Дӕу сайуйнаг адтӕн, фал мӕбӕл ду фӕхъхъӕбӕрдӕр дӕ. Нур мӕн Хуцау дӕуӕн равардта ӕма мӕ хонӕ уæ хæдзарӕмӕ.»
Сайтан ке адтӕй, уой ба фиццаг уомӕй ӕргъуди кодта, ӕма ӕ къӕхтӕ фӕстӕмӕ арӕзт ке адтӕнцӕ, уой туххӕй. Секъина сайтани фӕххудта ӕ хӕццӕ ӕма ин фӕндагбӕл сайтан загъта: «Нур ку бацӕуӕн хӕдзари дуармӕ талинги, уӕд ду раздӕр бацо хӕдзарӕмӕ. Мӕн ба ниууадзӕ ӕндӕдуар ӕма бийнонтӕн мӕн хабар радзорӕ, уӕдта син зӕгъӕ, ӕз ку бацӕуон, уӕд мӕбӕл маке баходӕд, кенӕ ба ка бахода, уомӕн хуарз нӕ уодзӕнӕй. Уӕдта цирагъ ӕма арт ниххуссун кӕнӕ, хӕдзари рохс куд нӕбал уа, уотӕ; уӕдта мӕмӕ рацо ӕма мӕ бахонӕ хӕдзарӕмӕ дӕхуӕдӕг ӕма зӕгъдзӕнӕ: «Хуарз иуазӕг ӕрцудӕй», - дӕхуӕдӕг ба цирагъ искӕнун кӕнӕ.» Хӕдзари дуармӕ ку бахъӕрттӕнцӕ, уӕд сайтани ӕндегӕй ниууагъта ӕма ин сайтан ци загъта раздӕр, уони исӕнхӕст кодта. Уӕдта рацудӕй ӕма сайтани дӕр бахудта.
Рохс ку искодтонцӕ, уӕди уосӕ ку фӕууидта, сайтани къӕхтӕ фӕстӕрдӕмӕ ке адтӕнцӕ уой, уӕд ниххудтӕй, ӕма фӕрсмӕ куд худтӕй сайтанбӕл, уотӕ еци арӕзтӕй ходгӕ-ходгӕй байзадӕй.
Сайтан сӕ хӕццӕ цӕрун байдӕдта, уотемӕй сӕбӕл амонд кӕлун байдӕдта. Сайтан, цид, ӕ дӕс ӕнгулдзебӕл дӕс къибилай цолпий хӕццӕ фӕххӕссидӕ донмӕ сӕумӕй ӕма, цид, дони билӕбӕл исбадидӕ, донмӕ кӕсун байдаидӕ ӕма ӕ цолпийӕй еу лӕбурд донмӕ фӕккӕнидӕ, ӕма ӕй е дзагӕй фелвасидӕ, уотемӕй ӕй къибилати ӕвгӕдта.
Донмӕ, цид, ку фӕллӕбурдта, уӕдта еу сахат хумӕтӕги дони билӕбӕл фӕббадидӕ. Уӕдта бабӕй еу хатт фӕллӕборидӕ донмӕ ӕма бабӕй ке исесидӕ, уой къибилати никкӕнидӕ. Уотемӕй, цид, цалинмӕ къибилатӕ байдзаг кодта, уалинмӕ ибӕл байзӕр уидӕ, ӕма, цид, изӕрӕй идзаг къибилати хӕццӕ ӕрбацӕуидӕ хӕдзарӕмӕ. Хӕдзари ӕй бийнонтӕ бафӕрсиуонцӕ: «Дӕхебӕл, сӕумӕй ку фӕццӕуис, уӕд цӕмӕн байзӕр кӕнис, ӕма донмӕ ефстаг лӕбурд цӕмӕн фӕккӕнис, дзӕгъӕл бадт ку фӕккӕнис? - Уӕд сӕ, цид, тагъд райдзаг кӕнӕ ӕма сӕ ӕрбахӕссӕ».
Сайтан син загъта: «Ефстаг лӕбурд донмӕ уой туххӕй фӕккӕнун ӕма донӕн, ӕз ци сахат фӕллӕборун, еци сахат рахъӕртуй ӕ кӕдзос, уӕдта уотид ку фӕббадун, уӕдта ӕ цъумур фӕццӕуй ӕма ин ӕ цъумурӕй ба ӕз нӕ фӕййесун, цалинмӕ ӕ кӕдзос рахӕццӕ уй, уалинмӕ, ӕма мӕбӕл изӕр дӕр уой туххӕй бауй.»
Сайтанӕн алли сабатизӕри дӕр ӕ сӕри сӕрдасӕндзӕф кодтонцӕ, уой ку нӕ кодтайуонцӕ, уӕд ин сӕ хӕццӕ фӕццӕруни мадзал надтӕй. Инайӕ, цид, ку кодтонцӕ ӕма кӕрӕ ку кӕдзос кӕниуонцӕ фиййагӕй думгӕмӕ, уӕд, цид, еу фиййаг раст исӕнтъохидӕ кӕри сӕрмӕ, еу, кенӕ дууӕ фиййаги ба мосӕй ӕндӕмӕ дзӕгъӕли ӕнтъухта. Ку ӕй бафӕрсиуонцӕ: «Ӕндӕмӕ ба ма ‘й цӕмӕн ракалис?» - уӕд, цид, загъта: «Ӕндӕмӕ ба уой туххӕй калун, ӕма, ке калун, е мах амонд нӕ й; ку'й бафснайӕн, уӕддӕр ӕй миститӕ бахуӕрдзӕнӕнцӕ. Мах амонд ка нӕ уа, уомӕй уӕддӕр махмӕ неци ӕрхӕццӕ уодзӕнӕй». – Уотемӕй цардӕнцӕ ӕма хӕдзарӕ гъӕздуг кӕнун байдӕдта.
Уӕдмӕ сӕ гъӕумӕ берӕгъ багъомпал ӕй ӕма си алли изӕр дӕр сувӕллон хаста. Еу кӕми адтӕй, уоми бабӕй сабатизӕри берӕгъ еу биццеу раскъафта, сайтанӕн ӕ сӕри сӕрдасӕндзӕф афонӕ ку адтӕй, уӕд. Бийнонтӕ еугурӕй дӕр фӕдеси фӕцӕнцӕ, баргъон си кадӕр адтӕй, етӕ. Сайтан хъурмӕ кӕнун байдӕдта, сӕхе хӕдзари ин ӕ сӕри сӕрдасӕндзӕф ка фӕккодтайдӕ, уӕхӕн ку нӕбал адтӕй, уотемӕй сӕрдасӕн райста ӕма ӕй сӕ синхонтӕмӕ, кӕми еуемӕ, кӕми иннемӕ лӕвардта ӕма си курдта: «Мæ сæр мин еске сӕрдасӕндзӕф фӕккӕнӕд». - Ӕхецӕн ба уой кӕнӕн надтӕй, уонӕй дӕр неке бакумдта.
Уотемӕй ӕ сӕрдасӕндзӕф афонӕ евгъуйун байдӕдта. Уӕдта арв дӕр гӕрӕхтӕ кӕнун байдӕдта, сайтан дӕр зир-зир кӕнун байдӕдта. Секъинатӕн сæ дӕллӕй, Фӕрӕскъӕтти гъӕуи, нади уӕллӕй еу устур дор ес, сайтанӕн мадзал ку нӕбал адтӕй, уӕд еци дори бунмӕ ниллигъдӕй ӕма ма фӕстӕмӕ Секъинатӕмӕ уотӕ сдзурдта: «Байуарун фӕткӕ уин ма уӕд, гъӕздуг кӕнетӕ; ка байуара, етӕ ба игургӕ ӕма мӕлгӕ кӕнӕнтӕ, еуӕй-еумӕ цӕуӕнтӕ».
Уотемӕй, ка байурста, етӕ мӕлгӕ дӕр арӕх фӕккодтонцӕ, еуӕй-еумӕ дӕр цӕунца, сӕ мулк ка 'дтæй, уой дӕр бахуардтонцӕ, Секъинатӕмӕ нур дӕр ес уӕхӕн ӕгъдау, ӕма сӕ медӕггойни алли анз дӕр кувд кӕнунцӕ талинги ӕма фӕззӕгъунцӕ: «Нӕ хуарз ӕрвади туххӕй кувд кӕнӕн».
Кувд ба, сайтан ци бон фесавдӕй, еци бон дори буни фӕккӕнунцӕ. Кувдӕй - бӕгӕнийӕй дӕр, арахъӕй дӕр, хуаллагӕй дӕр, косартӕй дӕр сӕ кизгуттӕй еске лӕгмӕкуӕрцӕуй, уӕдуомӕндӕрнӕбалфӕддӕттунцӕ, нӕфӕтгагсинфӕууйеци кувд. Нури уӕнгӕ дӕрӕй кӕнунцӕ. Хӕресинцӕвӕгдӕрнури уӕнгӕ ӕгасадтӕй.

Cм.: Вс. Миллер «Осетинские Этюды». Владикавказ, 1992, 90-94 ф.

Возврат к списку