Дигорский язык
Видео
ЖЗЛ
Искусство
Достопримечательности
Поэзия
Фольклор

ЦУППАР ДЗУРДЕЙ АРГЪАУ

ЦУППАР ДЗУРДЕЙ АРГЪАУ

ЦУППАР ДЗУРДЕЙ АРГЪАУ

ЦУППАР ДЗУРДЕЙ АРГЪАУ

Раги ма раги цардӕй ӕма адтӕй ӕртӕ лимӕни. Еу кӕми адтӕй, уоми ба еу гъӕумӕ фӕллӕбурдтонцӕ, фӕйнӕ биццеуи раскъафтонцӕ ӕма сӕ Гурдзимӕ фӕххастонцӕ уӕйӕмӕ. Дууӕ лӕгей биццеутӕ фӕууӕйӕ 'нцӕ. Сӕ аргъӕй син балхӕдтонцӕ барбек хъумӕцтӕ. Инна лӕги биццеу ба нæ уæйæ кодта. Уӕд имӕ е 'мбалтӕ дзорунцӕ:
- Гъенур мах исрӕвдзӕ ан ӕма цӕугӕ кӕнӕн, ами нӕ нецибал гъуддаг ес. Иннæ лӕг дӕр загъта:
- Æз дӕр цӕуон мадта, ами еунӕгӕй куд лӕууон, зӕгъгæ, - ӕма рандӕнцӕ. Ку ранӕхстӕр ӕнцӕ, уӕд еу унги ӕрцудӕнцӕ ӕма сӕ лӕгтӕ фӕрсунцӕ: - Ци уин ӕй аци саби, кумӕ 'й хӕссетӕ?
И лӕг ба син загъта:
- Уæйæ ‘й бӕргӕ кӕнун, фал мин ӕй ӕлхӕнӕг нӕййес.
Уӕд ин еу лӕг загъта:
- Ӕз дин ӕй балхӕндзӕнӕн, ӕцӕгӕй, хъумацӕй дӕр - нӕ, ӕхцайӕй дӕр - нӕ, фал дзурдтӕй.
И лӕг ниддес æй ‘ма загъта:
- Дзубандитӕй бабӕй мин ӕй куд балхӕндзӕнӕ?
Е ба ин загъта:
- Ӕртӕ дзурди дин зӕгъдзӕнӕн, цуппӕрӕймаг дзурд ба дин ралӕвар кӕндзӕнӕн.
Лӕг дӕр загъта:
- Гъӕумӕ ‘й ку фӕххӕссон, уӕд мин мӕхе дӕр ма рамардзӕнцæ, уой фӕлтау бай радтон, ӕма и биццеуи равардта ӕртӕ дзурдебӕл.
Еу дзурд адтæй:
- Будури дӕбӕл ескӕд талингӕ ку кӕна ӕма ӕхсӕвеуат ку кӕнай, уӕд коми макӕд ниххуссӕ.
Дуккаг:
- Гъӕуи дӕ фусун кӕнунмӕ еске ку 'здаха, уӕд ӕнӕбаздӕхгӕ ма фӕууо. Ӕртиккаг:
- Силгоймаги макӕд бастауӕ, нӕлгоймаги ба макӕд бафауӕ.
Цуппӕрӕймаги ба дин лӕвар кӕнун:
-Дӕ рахес къохӕй цӕвунмӕ ку гъавай, уӕд ӕй дӕ галеуӕй ба бауорамӕ. Лӕг биццеуи равардта, ӕ бӕхбӕл рабадтӕй ӕма рацудӕй, е 'мбӕлтти ӕрӕййафта. Ци рацудӕнцӕ, Хуцау зонуй, уӕдта сӕбӕл еу коми ӕрталингӕ ‘й ‘ма дууӕ ӕмбали загътонцӕ, мӕнӕ ами ӕрфусун кӕнӕн, зӕгъгӕ. Инней зӕрди ба, еци лӕг ин ке загъта, е ӕрбафтудӕй 'ма загъта:
- На, ӕз ами нӕ хуссун, цӕуӕнтӕ уӕлбилӕмӕ 'ма уоми ниххуссӕн.
Е уӕлбилӕмӕ рандӕй ӕма уоми еу бӕласи буни ниххустӕй, е 'мбалтӕ ба коми байзадӕнцӕ. Ӕхсӕвӕ ба уӕхӕн уарун ӕрцудӕй, уӕхӕн, ӕма коми байдзаг ӕй донӕй. И дууӕ лӕгей дон фӕлласта. Сӕумӕ ба, уӕлбилӕ к 'адтæй, е кӕсуй, ӕма дин ком - донӕйдзаг. Ӕ бӕхбӕл рабадтӕй ӕма коми билтӕбӕл рацудӕй. Бӕхи мӕрдтӕ 'ма лӕги мӕрдтӕ дон фӕйнердӕмӕ куд рагӕлста, уой фӕууидта ӕ цӕститӕй.
Бацудӕй ӕма еу гъӕуи фӕммедӕг ӕй изӕрӕрдӕмӕ. Нихӕси рӕзти ӕруадӕй ‘ма ин лӕгтӕ фестадӕнцӕ, загътонцӕ ин: «Дӕ фӕндаг раст!» Е дӕр син загъта:
- Уӕ бонтӕ хуарз.
Уӕд ин еу лӕг зӕгъуй:
- Изӕр ку 'й ӕма кумӕ цӕуис, фусун дин ан, ранӕмӕздӕхӕ.
Е ба ин загъта:
- На, кӕд ма ести рауаинӕ, мӕ над рацубурдӕр кӕнинӕ, - 'ма рандӕй. Еу минкъий рацудӕй, уӕдта, биццеуи ци дзурдтӕбӕл рауӕйӕ кодта, етӕ ӕ зӕрди ӕрбафтудӕнцӕ, фездахтӕй ӕма еци лӕгӕн загъта:
Дӕу дзурд растдӕр ӕй, нецибал равгӕрддзӕнӕн мӕ надӕй, кӕд мӕ ӕздахис, уӕд цӕун.
- А!.. Цӕмӕн уотӕ зӕгъис? Иуазӕг Хуцауи иуазӕг ӕй.
Рауай, зæгъгæ, ‘ма 'й баздахта. Бацудӕй ӕма дин уоми ба еу силгоймаг ӕхе фарсбӕл ниддӕлгоммӕ кодта, уотемӕй лӕууй. Иуазӕг дестӕ кӕнуй, - кӕми 'й, ӕма уӕдта дзоруй:
- Дзӕгъӕлдзорӕ иуазӕги тӕргӕ дӕр ракӕнунцӕ, фал уӕ уӕддӕр фӕрсгӕ кӕнун: аци силгоймаг уин ци ӕй, мӕлӕти ӕфсӕрмигӕнагӕ ку ӕй?!
Уотӕ рӕхги ба еу хӕфсӕ тъӕп-тъӕппӕй рацудӕй 'ма тъӕригъоси артмӕ ӕ
гӕбӕт тавта. Етӕ ба ин загътонцӕ:
- Нӕ фидӕ иуазӕггади адтӕй еу хӕдзари, ӕ уоси ба уӕззауӕй ниууагъта, кӕмӕ адтӕй, уони уосӕ дӕр уӕззау адтӕй, - ӕма загътонцӕ:
- Нӕ еуемӕн лӕхъуӕн игурдзӕнӕй, иннемӕн ба - кизгӕ, гъема аци кизгӕ махмӕ цӕруй дӕлӕ уой номбӕл.
Иуазӕг ба загъта: «Нӕлӕстӕги номбӕл дор ку уа, дор, уӕддӕр ин ӕгъдау дӕтгӕ 'й.» - И хӕфсӕ уой ку фегъуста, уӕд ӕ хӕфси цар раскъудӕй ӕма си сугъзӕрийнӕӕстугкин лӕхъуӕн ралӕуирдта. Адӕм куд нӕ ниццийнӕ адтайуонцӕ. Кизги цӕгатмӕ дӕр фервистонцӕ. Дуйней мийнасӕй байдзаг кодтонцӕ. Иуазӕги дӕр ӕхсӕз анзи нӕбал рауагътонцӕ сӕхемӕ. Ӕхсӕз анзи ибӕл ӕхсӕз мӕйей хузӕн раевгъудӕнцӕ, уӕдта æ хæдзарӕ ӕ зӕрди ӕфтуйун байдӕдта ӕма мӕтъӕл кӕнун райдӕдта. Сагъӕс кодта:
- Мӕ уоси уӕззауӕй ку ниууагътон ӕма куд бацӕй?
Уӕд ӕй фӕрсунцӕ:
- Цӕбӕл мӕтъӕл кӕнис?
Е ба син загъта:
- Мӕ хӕдзарӕ мӕ зӕрди ӕфтуйуй ‘ма уобӕл мӕтъӕл дӕн.
- Мадта е ба, ка 'мбӕлуй, еци гъуддаг ку æй, - ‘ма ин файтон дууӕ бӕхи сугъзӕрийнӕ гъолти хӕццӕ равардтонцӕ ӕма сӕхемӕ ӕрхъӕрттӕй.
Бацудӕй хӕдзарӕмӕ ӕма дин ӕ уоси хуссӕнӕй дууӕ адӕймагей хур-хур цӕуй. И лӕг бангъӕлдта, мӕ уосӕ кедӕр хӕццӕ хуссуй, зæгъгæ, ‘ма ӕ хъӕма фелваста. Ниццӕвон сӕ, зӕгъгӕ, куд загъта, уотӕ ба ӕ къох иннемӕй райахӕста ма ӕ къохбӕлхуӕцӕгмӕ бацудӕй. Е ин загъта ӕ хабар. Е ба ин загъта: «Уӕ, гъӕла, нур ами ӕхсӕз анзи ке нӕма адтӕ, уой нӕ зонис? Биццеу дӕр дин ке ес, уой дӕр зонис, уобӕл ба цӕуй ӕхсӕз анзи».
И лӕг ниццудӕй, ӕрцудӕнцӕ 'ма и уоси дӕр райгъал кодтонцӕ, фӕммийнасӕ кодтонцӕ, уӕдта сугъзӕрийнӕ гъолтӕ райурстонцӕ æ къохбӕлхуӕцӕги хӕццæ 'ма ма нур дӕр цӕрунцӕ.

Гатути Дзанбеги дзурдтӕй сӕй ниффинста Тӕкъоти Хъазбег.
Ӕ финсуни рӕстӕг бӕрӕг нӕй.
ЦИППУ-й архив, ЮНЕСКО–й кафедрӕ. Аци аргъау ӕй сувӕллӕнтти аккаг арӕзт.


УАРЗОНДЗИЙНАДӔ

Рагон тауӕрӕхъ

Еу зӕронд лӕг ӕ фурти тӕскъӕ бийгӕ фӕууидта. Баймӕцудӕй ӕма 'й фӕрсуй зӕронд лӕг:
- О мӕ фурт, уомӕй ба ци кӕни?
И фурт имӕ дзоруй:
- Дӕу си ниввӕрдзӕн 'ма дӕ кӕд дони багӕлдзинӕ. Зӕронд дзоруй ӕ фуртмӕ:
- Ма ‘й федардӕр исбийӕ, дӕхе дӕр багъӕудзæй.

Райдзурдта Золойти Данел Даукуййи фурт, 90-анздзуд, 1971 анз.
Нийфинста Золойти Изетӕ.
ЦИПУ, уруссаг литератури кафедри архив, 1971 анз, № 34.

Возврат к списку