БӔГЪАТӔР ТИКИС
Рагима-раги еумӕ цардӕнцӕ арс, тускъа, берӕгъ ӕма тикис.
Тикис сæ хӕццӕ нӕ федудта ӕма си байурста. Бӕгъатӕр тикис рандӕй еунӕгӕй надбӕл, иссердта надбӕл ӕстигъд фуси мард ӕма уой хурфи балӕстӕй.
Уой фӕсте берӕгъ дӕр рахецӕн ӕй е 'мбӕлттӕй, рандӕй еци надбӕл ӕма иссердта еци фуси мард. Берӕгъ хуӕрунмӕ бавналунмӕ, ниххунц кӕнунмӕ куд гъавта, уотӕ ба ймӕ тикис ралӕбурдта и хуалий хурфӕй. Берӕгъ фӕттарстӕй, фӕллигъдӕй ӕ фиццаг цӕрӕн хӕдзарӕ - гъӕдӕмӕ. Уоми ба дин бадуй арс ӕма тускъа.
Берӕгъ гъастгӕнгӕй радзурдта арс ӕма тускъайӕн ӕ хабӕрттӕ.
Сирдтӕ истаси ‘нцæ тикисӕй ӕма бафӕндӕ кодтонцӕ уой зӕрдӕ естӕмӕй балхӕнун, ӕрфӕлмӕн кӕнун.
Берӕгъ загъта:
- Ӕз фиййаутӕй фус исдавдзӕнӕн, ду ба, арс, муддартӕй - муд, мӕнӕ тускъа ба хӕдзари зелӕнтӕ бакӕнӕд, бай ӕфснайӕд, ӕма ‘й дзӕбӕх фӕххинцдзинан, кӕд нӕмӕ ӕ зӕрдӕ фӕффӕлмӕн уайдӕ, ӕндӕра нин надбӕл рацӕуӕн нӕбал ес.
Берӕгъ ӕхуӕдӕг фус исхаста, арс - муд, уотемӕй нӕртон фингӕ исаразтонцӕ. Сирдтӕ уотӕ гъудитӕ кодтонцӕ, тикис мах фингӕбӕл ӕрбаддзӕнӕй, хуӕрдзӕнӕй, мах ба уой фуси мард бахуӕрдзинан. Сирдтӕн сӕ фингӕ исцӕттӕ 'й. Нур гъæуй тикисмӕ хонӕг. Тикисмӕ хонӕгӕн сирдтӕ рарвистонцӕ берӕгъи. Берӕгъ коруй тикисӕй:
- Рацо нӕмæ, нӕ хӕдзарӕ нин фӕууинӕ, ардӕгӕй фӕстӕмӕ гъӕуама лимӕнӕй цӕрӕн, ци нин нӕ хъӕртуй? Ес нӕмӕ гъӕлати фӕрци алцидӕр... Нур уой ку зонисӕ, мах дӕуӕн цӕхӕн фингӕ исаразтан, уӕдта...
- Цӕун, цӕун... фал фестӕгӕй ба неци бакӕндзӕнӕн, - зӕгъуй хӕлӕфӕй тикис. - Финги коймӕ тикисӕн ӕ били дӕнттӕ ӕруадӕнцӕ.
Берӕгъ дар ниццийнӕ ‘й:
- Кӕд ӕнвӕрсис, уӕд мӕнӕ ме усхъи рабадӕ ӕма дӕ сабургай бахъӕртун кӕндзӕнӕн нӕхемӕ.
- Нӕ мӕ бафӕраздзӕнӕ, хуӕдмӕлхуар!
- Ӕрбахезӕ ме рагъмӕ, равзарон дӕ хӕссун, ку нӕ дӕ фӕразон, уӕдта ӕндӕр ести фӕрӕзнӕ дӕр кӕндзинан.
Тикис дӕр гӕпп, ӕма берӕгъи рагъи рабадтӕй. Фӕццӕуй берӕгъ синк- синккӕй гъӕдрӕбунти пихсити бунти ӕма дзоруй тикисмӕ:
- Уӕзӕй рӕуӕг ку дӕ, уӕд дӕмӕ уӕхӕн тухӕ кӕцӕй ес? Тухгин цӕмӕн дӕ? - Тикис дӕр имӕ фӕккомӕги ’й, фетхалдта зустӕй:
- Рӕуӕг дӕн?.. Барӕнай, ӕз ба дӕбӕл мӕ уӕзӕ ӕма мӕ тухӕ ӕруадзон. Тикис берӕгъи фӕсонти ӕ нихтӕ ниссагъта. Берӕгъ фестъӕлфтӕй, фӕгъгъӕр кодта:
- Уау, уауу!.. Ци уӕззау дӕ, ци? Берӕ ‘й, мӕлун... мабал уадзӕ мӕбӕл дӕ уӕзӕ!
Тикис ӕма берӕгъ надбӕл дзӕвгарӕ рафӕстеуат ӕнцӕ. Арс ӕма тускъа сагъӕсти бацудӕнцӕ: «Ци ‘й а? Ци ӕрӕгӕмӕ ӕнцӕ? Ӕвӕдзи нин тикис не ‘мбали бахуардта, ӕндӕра неци... Нур ба ‘й махмӕ дӕр гъӕуй, хуӕргӕ нӕ кӕндзӕнæй. Нӕхе баримӕхсӕн, кенӕ ба нӕ бахуӕрдзӕнӕй.»
Тускъа фӕсдуар ӕхе ругӕ пихси бугъи буни никкодта, ӕ гъос ба ма хӕрдмӕ зингӕ ниууагъта, ‘ма си игъуста думги, гъӕди удзӕлмӕ. Арс ба исрӕдӕхстӕй хӕдзари тугурмӕ. Уалинмӕ ӕрхъӕрттӕнцӕ тикис ӕма берӕгъ, бацудӕнцӕ медӕгмӕ ма дин фӕсдуар бугъи-руги бунӕй тускъай гъос фезмалдӕй. Тикис тускай гъосбӕл ӕхе ниццавта, ӕ нихтӕ си ӕрсагъта, - мистӕ ‘й рангъӕл адтæй.
Тускъа нихъхъес-хъес кодта, рагӕпп ласта ӕ хуссӕнӕй ӕма дин фӕлледзуй пихси ӕмпурсӕнтӕгӕнгӕй. Тикис фӕттарстӕй тускайӕй ӕма тугурмӕ исгӕпп кодта. Арс дӕр бабӕй фӕттарстӕй тикисӕй, - уоххай, хуӕруй мӕ, мӕнмӕ ислӕуирдта и тикис, зӕгъгӕ, ӕхе тугурӕй гупгӕнгӕ ӕргӕлста, берӕгъбӕл фæцӕй ӕма дин уартӕ ӕнпурсӕнтӕгӕнгӕй фӕттӕхуй. Берӕгъ ӕваст фӕгъгъӕла ӕй, ракӕсӕ-бакӕсӕ ракодта хӕдзари къумтӕмӕ, уӕдта е дæр фӕлледзӕг æй.
Хӕдзари ма ӕризадӕй хидӕгмӕ еунӕгӕй тикис, гъургъургӕнгӕ ӕрхизтӕй тугурӕй, ӕрбадтӕй идзаг фингӕбӕл ӕма нур дӕр ма уоми хуӕруй ӕма цӕруй.
Райдзурдта Собити Сергей Къалай фурт, 9 май, 1928 анз, Киристонгъӕу. Нийфинста Гарданти Михал. ЦИГСӔИ-й архив. Фольк. № 163-6, 50 п., 61-66 ф.
