ЕС УÆХÆН ГЪУДИ
НÆ РАГФИДДӔЛТИ ДЗАМАНӔЙ НУРИ ДОГÆМÆ
Ес на Дигоргоми гъӕу, ӕ ном ӕгас Дигорӕн дæр зонгæ æй, - Стур-Дигорӕ.
Аци гъӕуӕн ӕ рагон ном адтӕй Ас-Дур-Дигорӕ. Недзамани нӕ бӕстӕн ӕхе сӕрмагонд ном адтӕй Ас-Дигорӕ.
«Ас» санскритæй æй - рохс, райдзаст. Дзурд «дур» ба ӕй кӕрздигорон ӕма нӕ рагфиддӕлти ӕвзагӕй ӕ минеуӕг ӕй «идард».
Дигори паддзахадӕн ӕ астӕу лӕудтӕй Нигулӕн Кавкази, нури Дигоргом ба адтӕй паддзахадӕн е скӕсӕн фарси кӕрони. Гъӕу Дур-Дур дӕр уомæ гæсгӕ хуннуй ӕма идард лӕудтӕй на паддзахади астӕуӕй.
ХІV-аг ӕноси Тимури ӕфсӕдти ӕрбампурсти Дигорӕй ма хуӕнхбӕстӕ ервӕзт фӕцӕй ӕрмӕстдӕр ӕ идард провинци - хуæнхбæстæ Сафириком, нур ӕй хонӕн - Дигоргом. Гъӕу Дур-Дур нӕ фиддӕлтӕ нæуӕгӕй ӕ зӕронд бунати ӕривардтонцӕ 1692-аг анзи фӕззӕги, ӕма ӕ рагон ном ӕййивд не 'рцудæй.
Нуриккон Краснодари крайи цардӕнцӕ нӕ рагфиддӕлтӕ ӕма нур дӕр ма си ес географион нӕмттӕ дигорон ӕвзагбӕл. Зæгъæн, Мостовский райони ес цӕугӕдон Уруштен. Аци рауӕн ӕз ку адтӕн, уӕд ами цӕргутӕй фегъустон: «Уруштен» уруссаг ӕвзагмӕ - «Белая речка». Гъома «уруш» ӕй уорс, ратӕлмац кӕнгæй æй «тен» ба - дон. Фал кӕци ӕвзагӕй тӕлмацгонд цӕуй, уой ба нӕ зонунцӕ.
Сау денгизи билӕбӕл Сочий рӕбун ес горӕт Хостӕ, кенӕ ба нӕхе ӕвзагӕй - хуастӕ. Денгизи дон раги дӕр 'ма нур дӕр бауӕрӕн ӕй хуасӕ, ӕма нӕ фиддӕлтӕ уой ӕнӕ зонгӕ н' адтӕнцӕ.
Уоми ма ес ӕгас дуйнебӕл игъустгонд бальнеологий курорт Мацестӕ. Ами ци ӕвдадзи сауӕр дӕнттӕй дзӕбӕхгонд цӕунцӕ адӕм, еци сауӕртӕн лӕвӕрд ӕй кизги ном, ӕвӕдзи сӕ фиццаг ка иссердта, уой ном. Еци кизги ном адтай ӕ мади ивӕрд имонау, рӕвдауӕн ном - Мӕ цӕстӕ. Нур ба аци сауӕртӕ ӕма курорт хуннунцӕ Мацестӕ. Еци кизгӕн ами арӕзт ес скульптурӕ.
Сочи ӕма Туапсе 'й ӕхсӕн денгизи билбӕл ес гъӕу Вардане. Дигорон ӕма уруссаг ӕвзӕгти исконди фӕткитӕмӕ ку ӕркӕсӕн, уӕд дигорон дзурдти фиццаг дамугъа «у» ку фӕууй, уӕд уруссагау географий нӕмтти алкӕддӕр ӕййивд ӕрцӕуй дамугъа «в»-бӕл. Дзурд «дон» ба ӕ рагон хузи - «дан»-бӕл. 'Ма уæд нур Вардане ке хонунцæ, е æй дигоронау уарундон.
Горӕт Туапсе ‘й ном дæр ку равзарӕн, уæд дзурди хай «туа» æй «дууӕ». Дзурд «псе» ба ӕй адигейаг дзурд ӕма бӕрӕг кӕнуй дон, нӕхе ӕвзагӕй ба Туапсе ӕй - дууӕ дони.
Туапсейӕй идард нӕй, денгизи билӕбӕл е дӕр, гъӕу Джубгӕ. Уой ном бӕрӕг кӕнуй (минкъий ӕййивдӕй) дзурд - дунгӕ. 'Ма ӕцӕгӕйдӕр ами ирдгӕ дунгӕ ӕнахур нӕй.
Джубги рӕбун ес денгизи донбакӕлӕн, ӕ ном ӕй дигорон сӕрмагонд нӕлгоймаги ном - Инал (бухтӕ Инал).
Джубгай цӕгатӕрдӕмӕ Геленджикмӕ хӕстӕг ес цӕугӕдон Догуаб. Дигоронау е ӕй - догъ уад. Хонхи дон ӕй, ма каци хонхи дон догъуад нӕ кӕнуй? Аци донӕн ба ӕ ном дӕр уой ӕвдесуй.
Ами ма Геленджики рӕбун ес дууӕ гъӕуи, етӕ дӕр денгизи билӕбӕл, сӕ нӕмттӕ уонӕн дӕр ӕнцӕ дигорон нӕлгоймаги нӕмттӕ - Беттӕ ӕма Дзанхот.
Фӕстаг номи дамугъа «з» рахизтӕй «ж»-мӕ, ӕма гъӕу нур хуннуй Джанхот.
Сау денгизӕй Мрамори денгизмӕ цӕуй донкъобалӕ Босфор, нӕхе ӕвзагӕй зин лӕдӕрӕн нæй - «Баст форд». Ами дууӕ денгизи хецӕнгонд ӕнцӕ аци нарӕг донкъобалӕй ӕма, ӕцӕгӕйдӕр, дууӕ форди ами баст цӕунцӕ.
Идарддӕр Мрамори денгизӕй Эгейи денгизмӕ цæуй Дарданелли донкъобалӕ. Аци донкъобалӕ дӕр Босфори хузӕн унгӕг ӕй дууӕ фордей астӕу, ӕма ӕ фур нарӕгӕй хунд ӕрцудӕй на рагфиддӕлтӕй - Дуар дон. Дарданелли номи «елл» цæуй дзурд «эллин»-ӕй, гъома, бердзейнаг (грекъаг). Бердзейнаг адӕмӕн дзурд «эллин»-ӕй хе ном. Раги дзамани аци зӕнхитæ адтӕнцӕ бердзейнаг, фал уӕддӕр ами дӕр ма географон нӕмттӕ берӕ рауӕнти байзадӕнцæ нӕ рагфиддӕлти ӕвзагӕй - скифти ӕвзагӕй. Ес ма уой зæгъæн, ӕма Франций дӕр ес гъӕу Лескен, уӕдта цӕугӕдон Уаза - ӕфтуйуй цӕугӕдон Сенӕбӕл. Дигорон дзурд «лӕскӕ»-й цæуй гъӕуи ном - Лескен. Дзурд «уаза» ба нисан кӕнуй «сугъдӕг». Аци ӕмхузон нӕмттӕ уой ӕвдесунцӕ, ӕма раги дзамани Нигулӕн Европӕмӕ берӕ скифаг адæн байвулдӕй.
ХІІ-аг æноси дигорӕнттӕ 2 милиуан адӕймагемæ минкъийдӕр н 'адтӕнцӕ. Тимури ӕфсӕдти ӕрбампурсти фӕсте ба дигорӕнттӕ ӕма ирӕнтти нимӕдзӕ ӕркунӕгӕй 22 мин адӕймагемӕ.
Историй дзӕгъӕли неци фӕууй. Дигорӕ раги дзамани адтӕй феодалти дехтӕгонд паддзахадӕ, ма алли дехи дӕр адтӕй хецӕн хецау. Хецӕуттӕ кӕрӕдземӕн знаггадӕ кодтонцӕ. Адӕм кӕрӕдзей хӕццӕ хуарз нӕ цардӕнцӕ.
Уӕд Дигори паддзахади адтӕй еу дин - киристон. Дигорон адӕм киристон дин райдӕдтонцӕ есун 6-аг ӕносæй æма 'й сугур Дигорӕ райстонцӕ 921-аг анзи. Аци анз нимад цӕуй Дигорӕн киристон дини райсуни анзбӕл.
Фал киристон дин нӕ адӕм райстонцӕ уæлбун. Дини растфӕдзӕхститӕ - кӕрӕдзей уарзун, знаггадӕ кӕрӕдземӕн нӕ кæнун - не 'нхӕст кодтонцӕ.
Нӕ сӕйраг горӕт Минкъӕс лӕудтӕй Зелӕндзули билтӕбӕл. Цӕугӕдон нуртӕккӕ хуннуй Зеленчук. Минкъӕси бунати ма байзадӕнцӕ ӕртӕ дигорон киристон аргъауӕндони.
Паддзахади киристон аргъауӕндӕнтти сӕргълӕууӕг адтӕй епископ Феодор, ӕхуӕдӕгдӕр - дигорон. Епископ Феодор ӕ бонуги финста, ами адӕм ӕнцӕ нецӕййаг, кӕрӕдземӕн нӕуарзон, зæгъгӕ. Адӕймаг рамарун син карк равгӕрдунӕй уæлдай нæй. Нӕ сӕмӕ гъарунцӕ киристон дини фӕдзӕхститӕ - адӕймаг адӕймагӕн ӕй ӕнсувӕр, ӕма ӕнсувӕрау кӕрӕдзей хӕццӕ цӕретӕ. Фарсбӕл хъӕдори нӕмгутӕ нӕ гӕлдздзӕнӕ, мӕ дзубандитӕ ӕнцӕ уоййау - анӕн. Ӕма син загътон, - мӕ дзурд ма мин игъосдзинайтӕ, фал фуд арти уодзинайтӕ.
Дини курхон лӕги аци дзурдтӕ рагацау исбӕрӕг кодтонцӕ паддзахадӕн ӕ идарддӕри цард ӕма истори.
Кӕд кæрæдзей нӕ уарзетӕ, уæд уин - мӕнӕ тӕтӕр. Ӕма 1222-аг анзи Дигори устур паддзахадӕ цӕф ӕрцудӕй тӕтӕр-манголтӕй. Дигори сӕйраг горӕт Минкъӕсбӕл тӕтӕр-манголтӕ хъазауатӕй ку бурстӕнцӕ, уӕд сӕ хӕццӕ еумӕ адтӕнцӕ дигорӕнттӕ дӕр. Гъуди кодтонцӕ: «Тӕтӕри фӕрци мах не знӕгти, ӕндӕр дигорӕнтти, ниццӕгъдзинан!»
Дигори паддзахадӕ уӕд фӕккиудтӕй ‘ма е савдмӕ цӕун байдӕдта еци гадзирахатдзийнадӕмӕ гӕсгӕ. Уӕхӕн уодиконди
æма зундирахасти хӕццӕ, - еске зиндзийнӕдтӕй дӕ гъуддӕгтӕ aразæ - некӕци паддзахадӕ исуодзӕй тухгин.
Тӕтӕр-манголти ӕрбампурстӕй дигорон адӕм неци зунд ӕма царди фӕлтӕрддзийнадӕ райстонцӕ 'ма кӕрӕдзебӕл хуӕцун гъæуй, уой хӕстӕгмӕ дӕр нӕ балӕдӕрдтӕнцӕ.
Истори дӕдтуй адӕмӕн дзӕвгарӕ рӕстӕг расагъӕс кӕнунмӕ. Мах адӕмӕн тӕтӕр-манголти фӕсте рæстӕг лæвӕрд ӕрцудæй сӕдӕ анземӕй фулдӕр. Фал кӕрӕдзей куд цагътонцӕ ӕма кӕрӕдземӕн куд неци хатир кодтонцӕ, уомӕй неци ӕййивд ӕрцудӕй.
Уӕд 1396-аг анзи фӕззиндтӕнцӕ нæуӕг тогазар Ахсахъ-Темури ӕфсӕдтӕ, бунцагъд никкодтонцӕ нӕ паддзахади фӕстаг байзайгитӕ.
Царди хумӕтӕги неци цӕуй. Алли гъуддаг дӕр ести зунд амонуй. Нӕ фидтӕлтӕмӕ адтӕй зундгин адӕм, уонӕй байзадӕй загъд: «Тохагӕ галӕн ӕ сиукъатӕ саст фӕуунцӕ». Уотӕ саст ӕрцудан, ӕма нин нӕ фиддӕлтӕй ци сӕрмагонд хе ном байзадӕй, уомӕй сӕхе хонун дӕр нӕбал ӕндеунцӕ беретӕ. Ӕййивд ӕрцудӕй нӕ Бӕсти азӕлгӕ ном дӕр.
Махӕн, Дигорӕн, знаггадӕ неке кӕндзӕй, мах нӕхуӕдтӕ ку бӕззӕн, уӕд. Нуртӕкки догӕ уотӕ 'й ӕма, кӕд тугъд нӕ цӕуй, уӕддӕр хъӕбӕр уӕззау, зин рӕстӕг ӕй. Уомӕн ӕма ӕхцатӕ алцӕмӕндӕр фӕндӕ кӕнунцæ 'ма уони алфӕн адӕмӕй беретӕ ӕвдесунцӕ сӕ тӕккӕ лӕгъуздӕр минеугутӕ мӕнгӕ, цъуххаст, зудӕ, цӕлӕмбуд, ӕнӕгъдау, кӕрӕдземӕй ӕнӕфсӕрмӕ ‘ма кӕрӕдзебӕл нӕ ауӕрдун ӕма ма берӕ уӕхӕн ниллӕг, фудконд ӕвдесӕнтӕ Етӕ адӕймаги тӕрунцӕ исӕфтмӕ. Цард уодфӕлварӕн ӕй, ӕма кӕдзос уодӕй байзайун алке бон нӕй.
Ӕгас дуйней уӕхӕн дӕнцӕ нӕййес, ӕма кӕцидӕр адӕмихатт æ къӕхтӕбӕл ислӕудтӕй ниллӕг уодирахастдзийнадӕ ӕма ниллӕг культури бӕрӕггӕнӕнти хӕццӕ.
Ма нин Устур Хуцау, табу Ин уӕд, ӕ фӕдзӕхститӕбӕл ӕндухæй, ӕмармӕй цӕрун куд фӕразӕн, еци зунд ӕма хъаурӕ раттӕд.
Владислав Дзотцоти
См.: Ирæф № 2, 2005.
