Дигорский язык
Видео
ЖЗЛ
Искусство
Достопримечательности
Поэзия
Фольклор

Тауасити Сослæнбеги исфæлдистадæ

Тауасити Сослæнбеги исфæлдистадæ

Тауасити Сослæнбеги исфæлдистадæ

Тауасити Сослæнбеги исфæлдистадæ

Цӕгат Иристони ема Башкирий АССР-ти адӕмон хузгӕнӕг, ССР Цӕдеси Паддзахадон премий лауреат Тауасити Дафай фурт Сослӕнбеги номи хæццӕ ӕнӕфӕххецӕнгӕнгӕ баст ӕй ирон профессионалон скульптури райрӕзт. Сослӕнбег ирон аййевадон культурӕн фӕллӕггадӕ кодта 50 анземӕй фулдӕр. Йе сфӕлдистади Сослӕнбегӕн ирдӕй разиндтӕнцӕ, советон аййевади хуӕздӕрӕй ци характерон менеугутӕ ес, етӕ, сӕрмагондӕй ба гуманизм, арф граждайнаг ӕнкъарӕнтӕ, бӕрзонд профессионалон арӕхстдзийнадӕ ӕма националон хецӕндзийнадӕ.
Тауасий фурти уоди медӕгӕ баеу ӕнцӕ зингӕ хузгӕнӕг ӕма тохгӕнӕг адæймаги менеугутӕ. Ӕ цард-цӕрӕнбонти е тох кодта адӕймаги кӕдзос идеалтӕбӕл, бӕрзонд уодигъӕдон принциптӕбӕл, куд аййевади, уотӕ царди дӕр. Тауасий фурт устур домӕнтӕ ӕвардта фиццагидӕр ӕ уодмӕ, уӕдта е 'сфӕлдистадӕмӕ ӕма косгӕ дӕр алкӕддӕр кодта устур духовон разӕнгарддзийнади хӕццӕ. Ӕ царди фӕстаг бонти уӕнгӕ дӕр е нæ раййивта ӕ цӕстӕнгас аййевадӕмӕ, хуӕст адтӕй еу гъудибӕл, багъӕуаги реуӕмдухӕ тохи бацӕуидӕ ӕ нисан баергъӕв кӕнуни сӕрбӕл. Рӕстзӕрдӕ, алкӕддӕр принципиалон уогӕй, ӕхемӕ ӕ еци менеугутӕй ӕлваста адӕни, е 'мгъудигӕнгути. Фал еци рæстӕг хатгай Сослӕнбег фестидӕ ӕнӕхатир, ӕхецӕй райдард кӕнидӕ цардмӕ, исфӕлдистадӕмӕ куд фӕндуй цӕстӕй ка кӕсидӕ, еци адӕймӕгти. Беретау Тауасий фурт уæлдай фадуӕттӕ ӕма хуарздзийнӕдтӕ некӕд агурдта æ уодӕн, кустӕн, исфӕлдистадӕн ӕй ци гъудӕй, уомӕй ӕндӕр некæд неке нецӕбӕл бадӕмдта. Уотӕ ба 'й искодта цард ӕхуӕдӕг, кӕций медӕгӕ ӕнцон нӕдтӕ дӕр некӕд байагурдта, кӕд ин хатгай уӕхӕн гӕнӕнтӕ уидӕ, уӕддӕр.
Тауасити Дафай фурт Сослӕнбег райгурдӕй 1894 анзи Дигори коми Фӕснӕли гъӕуи мӕгур зӕнхкосӕги хӕдзари. Хæдзари берӕ сувӕллӕнттӕ ке адтӕй, уомӕ гӕсгӕ бийнонтæ æййафтонцӕ гъӕуагӕ. Куд е 'мбӕлттӕ, уотӕ Сослӕнбег дӕр, ку багъомбӕл ӕй, уӕд, ӕ бон цӕйбӕрцӕ адтӕй, уойбӕрцӕ ӕнхус кодта ӕ ниййергутӕн хӕдзари кустити, арӕх цӕуидӕ фиййау. Фал, ӕ сабийбонти дӕр Тауасий фуртмӕ ӕцӕг ӕрдзон искурдиада ке адтӕй, ӕ зӕрдӕ ин циуавӕрдӕр, иннетӕ ке нæ лӕдӕрдтӕнцӕ, уӕхӕн гъуддаг ке агайдта, е бӕрӕг адтӕй. Е 'мгарӕ биццеутӕ ӕмгулфӕй гъазунбӕл ку бацайдагъ уионцӕ, уӕд е ба ӕхе фӕххецӕн кӕнидӕ ӕма гъӕдӕмӕ, уӕлфахсмӕ исцӕугӕй, хебари амадта аллихузон сирдти ӕма тӕхгӕ цъеути хузтӕ гъӕдӕрмӕгӕй.
Ӕ царди фӕстаг бонти уӕнгӕ дӕр Тауасий фурт нӕ феронх æй æ райгурӕн бунӕттӕ, ӕ зӕрдӕмӕ хъӕбӕр арф райста Иристони алӕмӕттаг ӕрдзи дессагдзийнӕдтӕ. Ӕма уомӕн ӕнӕ уотӕ уӕн дӕр н’адтӕй, уомӕн ӕма ами, Дигоргоми, уӕдта ӕнӕгъӕнӕ Иристони алли ком, алли гъӕу дӕр уолӕфтӕй ӕма уолӕфуй фидтӕлти коми тулфӕй. Берӕнимӕцон обӕйттӕ, ӕнæсӕмведар, бӕрзонд арви реумӕ хъӕртӕг къӕдзӕхтӕ ӕма мӕсгутӕ гъæуи сӕрмӕ цидӕр ӕнахур тухӕ ӕма уӕлмонцдзийнадӕ уагътонцӕ ӕвзонг биццеуи зӕрди. Изӕрмелти - еу дзӕвгарӕ усмитӕ фӕккӕсидӕ бӕрзонд къӕдзӕхти тегътӕмӕ ӕма ӕ сӕнтти ӕвзурун кодта аллихузон фӕлгонцтӕ. Е си уидта аргъӕутти бӕгъатӕрти, уорс рехӕ зӕрӕндти, ӕстуггин ӕфсоргъти зӕд бӕхбадгутӕ ӕма уотӕ идарддӕр. Уӕлдай фулдӕр Сослӕнбег уарзта рагон аргъӕуттӕ ӕмӕ таурӕхътӕ. Фӕззигон-зуймон даргъ ӕхсӕвти хӕдзари бийнонтӕ ку ӕрӕмбурд уионцӕ фӕскуст, фӕс фонси гъудтӕ, уӕд сӕ фидӕ Дафа кӕстӕртӕн райдаидӕ ӕ дзубанди Нарти гуппурсартӕ. Сослани, Урузмӕги, Батрази, Ацӕмӕзи ӕма иннети туххӕй. О, е адтӕй ӕцӕг поэзи бӕгъатӕр, тухгин, лӕгигъӕдгун, рӕсугъд ӕма сӕребаруарзӕг Нарти адӕнбӕл. Уӕлдай зӕрдегендӕрӕй ба син Дафа ракӕнидӕ таурӕхътӕ Нарти Сослани ӕскъуӕлхтдзийнӕдти туххӕй. Дафа ӕ фуртбӕл дӕр Сослани ном исӕвардта. Ӕ уолӕвд ниссабур кӕнгӕй, минкъий Сослан лӕмбунӕг игъуста ӕ фиди таурӕхътӕмӕ. Сослан зӕрдӕй ӕууӕндтӕй, ӕцӕгӕйдӕр Нарти адӕм ке цардӕнцӕ, уобӕл. Ӕма куд нӕ. Зӕгъӕн, Мӕхчески гъӕуи фарсмӕ иссердтонцӕ устур дор, кӕцибӕл хузӕгонд адтӕй къетелӕг (Лабиринт). Ахургӕндтӕ куд исбӕрӕг кодтонцӕ, уотемӕй еци къетелӕг махмӕ ӕрхъӕрдтӕй нӕ доги размӕ 2 мин ӕнзтӕй. Бунӕттон цӕргутӕ бай нимадтонцӕ Сирдони хӕдзари бацӕуӕнтӕбӕл. Уомӕй уӕлдай ма Мӕцути, Стур Дигорӕ ӕма Фӕснӕлӕрдӕмӕ над кӕми фӕссагелӕ уй, еци рауæн ес Нарти Сослани обай. Обаййи хурфи адтӕй адӕймаги хъӕбӕр устур стӕгдар, кӕций нимадтонцӕ Нарти Сослани стӕгдарбӕл.
Гъе уотемӕйти федар кодта Сослӕнбеги духовон ирӕзт, ирон адӕмон исфӕлдистадӕ, археологион циртдзӕвӕнтӕ, аййевадӕ, адӕни материалон ӕма духовон культурӕ стур пайда фӕцӕнцӕ ӕригон скульпторӕн.
Фӕстӕдӕр Баталпашински гимназий ахургӕнгӕй Тауасий фурт равдиста ӕ дессаги ӕрдзон искурдиади минеугутӕ. Еци рӕстӕги гимназий сӕргъи лӕудтӕй 1905 анзи революцион цаути архайӕг Къессати Г. М. Къессай фурт байгон кодта гимназий аййевадон студи ӕма си ахур кодтонцӕ уӕлдай искурдиадгундӕр гимназисттӕ. Еци студи хъӕбӕр устур пайда фецӕй Сосланбегӕн фиццагидӕр уомӕй ӕма ин фадуат фӕззиндтӕй æ 'скурдиадӕ ӕнхӕстдӕрӕй равдесунӕн, ӕхебӕл косунӕн, иннемӕй ба базонгӕ 'й бӕрзонд профессионалон аййевади хӕццӕ.
Сосланбеги исфӕлдистади райрӕзтӕн устур агъаз фӕцӕй, адæмон скульптор Едзити Сослӕнбеги хӕццӕ ке базонгӕ ‘й, е дӕр. Ӕ хӕццӕ ба базонгӕ ‘й, Тауасити бийнонтӕ Синдзигъӕумӕ ку ралигъдӕнцӕ, уӕд. Зӕрдӕмӕ алци дӕр арф есагӕ Сослæнбег устур цӕмӕдесдзийнади хӕццӕ зонгӕ кодта Едзити Сослӕнбеги ӕведуйгӕ искурдиади ӕма ӕ кусти хӕццӕ. Тауасий фурт федарæй исфӕндӕ кодта, ӕнӕмӕнгӕ, гъӕуама исуа скульптор.
1916 анзи каст фӕцӕй гимнази, фал ӕ ахур идарддӕр рахъӕртун кӕнунӕн ба уомӕн фадуат нӕбал адтӕй, паддзахи ӕфсадмӕ ‘й ке ракодтонцӕ, уомӕ гӕсгӕ. Армавири фиццаг ирон бӕхгин полки рӕнгъити службӕгӕнгӕй Сослӕнбег активонӕй архайун райдӕдта сосӕг революцион къуӕрдти кусти. Адӕни 'хсӕн хӕлеу кодта паддзахи рӕстӕги цардиуаги нихмӕ финст гӕгъӕдитæ, революций идейтӕ пропагандӕ кодта салдӕтти 'хсӕн. 1917 анзи Сослӕнбег фӕстӕмӕ ӕриздахтӕй ӕ райгурӕн бӕстӕмӕ ӕма бацудӕй, Цӕгат Иристони, 1917-аг октябри ци революцион-демократон парти фӕззиндтӕй «Кермен», зæгъгæ, уой рӕнгъитӕмӕ. Ирон мӕгур адӕни революцион организаци уогӕй, «Кермен»-и парти устур агъаз ӕма устур куст бакодта бунӕттон мӕгур адӕнти зӕрдитӕмӕ пролетарон революций идейтӕ фӕхъхъӕртун кӕнуни фӕдбӕл. Е 'мзунд, е 'мтохгӕнӕг адӕни хӕццӕ Тауасий фурт дӕр карзӕй тох кодта бонгинти ӕма цъолберти нихмӕ. Сослӕнбег адтӕй, граждайнаг тугъди рӕстӕги Цӕгат Кавкази Октябри цитгин революци цӕмӕй фӕууӕлахез адтайдӕ, уобӕл бӕгъатӕрдӕрӕй ка кодта, еци искурдиадгундӕр оргаинзатортӕй еу.
Тауасий фурт бал рӕстӕгмӕ исфӕлдистадон куст фӕууадзгӕй бӕгъатӕрӕй тох кодта нӕлар Шкурой ӕма Серебрякови равзаргӕ ӕфсӕддон хӕйтти нихмӕ, Бичерахи фурти контрреволюцион бандити нихмӕ, Кӕсӕг, Пятигорск ӕма иннӕ горӕттӕ исæугъдӕ кӕнгӕй.
Граждайнаг тугъди фӕсте дӕр Сослӕнбег кодта устур партион ӕма ӕхсӕнадон куст. Зӕгъӕн, 1920 анзти райдайӕни Тауасити С. ӕма Туйгъанти М. хъӕппӕресӕй Владикавкази байгон ӕй аййевадон студи. «Нӕ гъуди кӕнун, студийӕн разамунд ка лӕвардта, уой, фал еугурей уарзондӕр ахургӕнӕг ба адтӕй Сослӕнбег, — зӕгъуй хузгӕнӕг Хасити Раисæ. Студий адтӕй дууӕ къласи — хузӕ кӕнунади ӕма скульптури. Фиццаг къласи разамонӕг адтӕй Гейне, скульптури къласи ба Тауасити Сослӕнбег. Уомӕ косунмӕ ци фӕразондзийнадӕ адтӕй, е не гасей дӕр ӕфтудта устур деси. 1923 анзи Тауасити Сослӕнбег ӕма Туйгъанти Махарбег Владикавкази исаразтонцӕ адӕмон аййевади ӕма скульптури хайадӕ гъӕууонхӕдзарадон равдисти. Уоми ӕвдист цудӕнцӕ Тауасити С. куститӕ дӕр. Æ фиццаг куститӕй дӕр бӕрӕг адтӕй, Сослӕнбег ӕрдзон ӕрмӕгӕй изӕдтон нивтӕ ке саразуй, уод бауадзун си ке 'й ӕ бон, е. Еци менеуӕг фӕууй ӕрмӕстдӕр устур дӕснитӕмӕ аййевади медӕгӕ».
Сӕ аййевадон менеугутӕй бӕрзонд уагӕбӕл конд ке адтӕнцæ Сослӕнбеги куститӕ, уомӕ гӕсгӕ сӕбӕл адӕн уайтагъд сӕ цӕстӕ ӕривардтонцӕ. Равдисти фӕсте Терски облӕстон Комитети унаффӕмӕ гӕсгӕ Сослӕнбег ӕрвист ӕрцудӕй Ленингради аййевӕдти Академимӕ. Ӕ куститӕ бустӕги тухгин хуарз ӕма зӕрдӕмӕдзӕугӕ ке адтӕнцӕ, уомӕ гӕсгӕ ин барӕ лӕвӕрд ӕрцудӕй Аййевӕдти Академий дуккаг курсмӕ бацӕунӕн. Ами Сослӕнбег цалдӕр мӕйемӕ исӕнхӕст кодта æнӕгъӕнӕ куститӕ. (Аци ӕрмӕг ист ӕрцудӕй Аййевӕдти Академий архивон ӕрмӕгутӕй).
Сослӕнбег разӕнгардӕй ахур кодта, ӕ зонундзийнӕдтӕ гъӕздугдӕр кодта, классикон скульптури хуарзӕй цидӕриддӕр адтӕй, уонӕй. Ахури рӕстӕги ци скульптурон куститӕ исаразта, етӕ хъӕбӕр фӕццудӕнцӕ ахургӕнгути зӕрдӕмӕ. Ӕ дипломон куст ба адтӕй революцион тохи циртдзӕвӕни проект. Уой хъӕбӕр хуарзбӕл банимадта Рохсади адӕмон комиссар А. В. Луначарский.
«Хуӕцӕнгарз раййивта косӕнгарзӕй, куд ӕцӕг революционер ӕма хузгӕнӕг, уотӕ», - финста А. В. Луначарский Тауасий фурти исфӕлдистади туххӕй.
Аййевӕдти Академи каст фӕууни фӕсте Сослӕибег ӕрцардай Мӕскуй, фал ӕ царди фӕстаг бонти уӕнгӕ дӕр е ӕ федар бастдзийнæдтӕ нӕ фехалдта Иристони цӕргути хӕццæ.
Академий ӕ ахургӕнӕг, зингӕ скульптор А. Т. Матвеевӕй ци фӕлтӕрддзийнадӕ райста, е ин устур ӕнхус фӕцӕй ӕ идарддӕри кусти. Берӕ духовон ӕма физикон тухӕ ес Тауасий фурти скульптурон кустити.
Зӕгъӕн, ирон адӕмон бӕгъатӕр «Чермен»-и сорӕт исаразунмӕ ирон хузӕкӕнунади Сослӕнбег бавналдта фиццагидӕр. Тауасий фурти «Чермен» адӕймаги зӕрдӕмӕ арф ниххезуй ӕ лӕгигъӕдгун ӕнгасӕй ӕма цӕсгони ӕвæрдӕй. Фиццагидӕр ӕ бартӕбӕл е истох кодта, фӕууӕлахез ӕй тасдзийнадӕбӕл ӕма реуӕмдухӕй ӕрлӕудтӕй е 'фхуӕргути нихмӕ.
Скульптор нин лӕмбунӕг ӕвдесуй Чермени цӕсгони мӕти ӕнцъулдтӕ, ӕлвӕст билтӕ, къуппӕ тӕрних, арф гъудигин цӕститӕ ӕма ӕнцъулд ӕрфгутӕ. Фиццаг бакасти уотӕ рӕсугъд нӕ зиннуй Чермени цӕсгон, фал имӕ лӕмбунӕгдӕр ку ӕркӕсай, уӕдта си, ӕнӕмӕнгӕ, бафеппайдзӕнӕ устур духовон рӕсугъддзийнадӕ æма тухӕ.
Чермени сорӕт нимад цӕуй айдагъ нӕ Иристони нӕ, фал нӕ Цӕдеси аййевади устурдӕр ӕнтӕститӕй еуебӕл. Фиццагидӕр скульптурӕ ӕй хузгӕнӕг скульпторӕн ӕхе цӕстӕнгас ӕвдесӕг, иннемӕй ба Чермени ӕгас цӕсгон дӕр уолӕфуй революцион цӕхӕрӕй, ӕртиккагӕй ба Сослӕнбег байархайдта, е 'снивӕнст куст цӕмӕй алли адӕймагӕн дӕр лӕдӕрд уа, уобӕл.
«Æнӕгъӕнӕ дуйнеон идейтӕ хумӕтӕг хузи равдесун сæ къохи ӕфтудӕй ӕрмӕстдӕр еугай, гениалон, устур искурдиадӕгун адӕймӕгтӕн. Ӕма уони ӕмрӕнгъӕ федарӕй ӕрӕвӕрӕн ес Тауасити Сослӕнбеги дӕр», — финста еци кусти туххӕй Туйгъанти Махарбег.
«Чермен»-ӕй райдӕдта скульптор ӕ бӕгъатӕрти сорӕттæ аразун. Ӕ дуккаг куст адтӕй горельефон композици: «Керменисттӕ гъӕуай кӕнунцӕ Дигоргом 1919 анзи». Уоми нин скульптор ӕвдесуй граждайнаг тугъди уӕззау цаутӕ, кӕцитими тор ӕхуӕдӕг дӕр адтӕй активон архайӕг. Дигори партизантӕ куд бӕгъатӕрӕй тох кодтонцӕ уорсгвардионти нихмӕ, е ӕвдист ӕрцудӕй ӕцӕгхузӕй, цӕстӕбӕл фӕууинӕгау.
Аййевадон ӕгъдауӕй тухгин уогӕй, сӕребарӕбӕл тохгӕнгутӕ ӕвдист цӕунцӕ еци бӕрзонд сӕрисӕфӕн къӕдзӕхтӕбӕл уотӕ ӕцӕгхузӕй, ӕма адӕймаги бауӕр базир-зир кӕнуй сӕ цӕсгӕмттӕмӕ син ӕркӕсгӕй, уойбӕрцӕбӕл бӕгъатӕр ӕма хъазауатдзийнадӕ сӕмӕ ес. 20-маг ӕнзти скульптори къохи ци исфӕлдистадон ӕнтӕститӕ бафтудӕй, уони ‘хсӕн сӕрмагонд бунат ахӕссуй «Хуӕнхаг адӕймаг», зӕгъгӕ, е, кӕци конд ӕрцудæй гъӕдæй. Еци куст ӕй эмоционалон ӕгъдауӕй тухгин, пластикон исконд ӕй монументалон, ес ин героикон-романтикон рахаст. Уӕхӕн менеугутӕй хайгин ӕй ӕ иннӕ горельеф «Хуӕнхаг адӕни тох Советон хецаудзийнадӕ ӕрфедар кӕнунбӕл». (1934 анз). Уоми нин автор ӕвдесуй, ирон адӕн куд бӕгъатӕрӕй тох кодтонцӕ нӕуӕг царди исарӕзтбӕл, уой.
Тохи романтикӕ ӕма фӕстохи уӕгъдебари куст ӕвдист ӕрцудӕй, Мӕскуй стадион «Электрикӕн» ци композици исаразта, уоми дӕр. Еци ӕнзти Тауасий фурт архайдта Мӕскуй театртӕй еуeй нӕуӕг анзгъунст исфӕлгонц кӕнуни конкурси ӕма исаразта «Октябри уӕлахез», зӕгъгӕ, уӕхӕн композици. Куд æ иннӕ композицити, уотӕ ами дӕр Сослӕнбег идарддӕр хӕссуй героикон темӕ ӕндиудӕй, нифсгунӕй ӕма разӕнгардӕй.
Еци еу рӕстӕг Тауасий фурт ӕнтӕстгинӕй косуй, минкъий пластикæ ке хонунцӕ, еци жанри дӕр. Мади сорӕт, спорти ӕма Мӕскуй метрополитени темитӕ адтӕнцӕ ӕ кустити сӕр еци ӕнзти. Ӕма кӕд асӕй минкъий адтӕнцӕ еци скульптуритӕ, уӕддӕр нимад цудӕнцӕ, куд монументалон, уотӕ.
Тауасий фурт ӕвӕллайгӕй куста скульптурон дӕсниади технологи фенхӕстдӕр кӕнунбӕл дӕр. Ӕхуӕдӕг ӕргъуди кодта ӕма исаразта сӕрмагонд косӕнгӕрзтӕ, ӕма етӕ устур ӕнхус фӕцӕнцӕ, куст цӕмӕй тагъддӕр цудайдӕ, уомӕн. Агурдта нӕуӕг ӕрмӕгутӕ, сӕ менеугутӕ ӕма федардзийнадӕ син бӕрӕг кæнгӕй, аразта аллихузон фӕлварӕнтӕ. Ӕвӕллайгӕй куста Сослӕнбег тугъди рӕстӕги дӕр. «Мастесӕг», зӕгъгæ, еци кусти Сосланбег ӕвдесуй хуӕнхаг адӕймаги сорӕт. Немуцаг лӕгмарти нихмӕ кæронмӕ тох кӕнунмӕ цӕттӕдзийнадӕ, райсунмӕ разӕнгарддзийнадӕ ӕма ӕнӕтӕрсон каст, етӕ ӕнцӕ скульптури сӕйрагдӕр менеугутӕ.
Фидибӕсти Устур тугъди рӕстӕг Башкирий эвакуаций уогӕй косун райдӕдта башкираг адӕни легендарон бӕгъатӕр, Пугачеви змӕлди рӕстӕг ӕ адӕни ка сразӕнгард кодта ӕфхуӕргути нихмӕ тохмӕ, еци Салават Юлаеви сорӕт исфӕлгонц кӕнунбӕл. Ӕнӕгъӕнӕ инсӕй анзей бӕрцӕ ибӕл фӕккуста Сослӕнбег. Ӕма ӕ куст фӕррӕстмӕ 'й. Уфай горӕти цӕугӕдони билӕбӕл ӕфсӕн бӕхбӕл бадуй Салават Юлаев, цума æ саргъæй фестадӕй ӕма нуртӕккӕ нигъгъӕр кӕндзӕнӕй ӕ уарзон адӕммӕ, уой хузӕн зиннуй. Горӕтӕй цалдӕр километри идарддӕрӕй дӕр зиннуй Салавати фӕлгонц. Салават Юлаеви циртдзӕвӕн ке исаразта, уой туххӕй Сослӕнбегӕн 1967 анзи лӕвӕрд ӕрцудӕй аййевӕдти Академий сугъзӕрийнӕ майдан, 1970 анзи ба ин еци кустбӕл равардтонцӕ ССР Цӕдеси Паддзахадон преми, куд ирон ӕма советон аййевади устурдӕр ӕнтӕститӕй еу, уотӕ.
Тауасий фурти хуӕздӕр скульптуритӕй еу ӕй, г. Орджоникидзей гъӕууонхӕдзарадон институти размӕ нӕ номдзуд бæгъатӕр, ӕфсади инӕлар Плити Иссӕн ци бюст исарӕзта, е дӕр. Арӕзт ӕрцудӕй 1952 анзи. Тауасий фурти къохи бафтудӕй Плити Исси фӕлгонц, ӕцӕгӕйдӕр царди куд адтӕй еци легендарон адӕймаг ӕма тугъдон бӕгъатӕр, еци хузи 'й равдесун. Искурдиадгун тугъдон разамонӕг, ӕндиуд ӕма нифсхаст бӕгъатӕри цӕстӕнгаси еци еу рӕстӕг иссерӕн ес хӕларзӕрдӕ адӕймаги менеугутӕ дӕр.
Фӕстугъд ци куститӕ исаразта Тауасий фурт, уони хсӕн ма бӕрӕг даруй, архитектор Гайнутдинови хӕццӕ Хетӕгкати Къостайӕн ци циртдзӕвӕн исаразта, е. Циртдзӕвӕн ӕвӕрд ӕрцудай 1954 анзи ирон театри размӕ. Куд ССР Цӕдеси адӕнти националон культури архайгути фӕлгонцти хуӕздӕртӕй еу, - уӕхӕн аргъ ин скодтонцӕ ӕгас бӕсти адӕнтӕ дӕр.
Къоста националон дарӕси уогӕй ӕ еу къохӕй хуӕцуй къохфинстбӕл. Сабур, арфгъудигин, кӕсуй размӕ ӕ уарзон Иристонмӕ. Ӕ цӕстингаси тухуорӕд хъаурӕ, ӕма сӕрбӕрзонддзийнадӕ.
Ӕ иннӕ монументалон кустити 'хсӕн ма уӕлдай ахсгиагдӕр ӕнцӕ М. В. Фрунзейӕн ци циртдзӕвӕнтӕ аразуйнаг æй горӕттӕ Мӕскуй ӕма Фрунзей исӕвӕрунӕн, етӕ. Гъулӕггагӕн, еци куститӕ кӕронмӕ арӕзт нӕбал ӕрцудӕнцӕ.
Берӕ исфӕлдистадон фӕндитӕ ма адтӕй Тауасий фуртмӕ, фал ӕ къохи нӕбал бафтудӕнцӕ, ӕнӕхатир мӕлӕт ӕй ратудта, зӕрддагонӕй ци адӕн уарзта, уони 'хсӕнӕй. Фал ци саразта, етӕ ба ӕностӕмӕ хуарз ӕвдесӕн уодзӕнӕнцӕ ӕцӕг искурдиадӕн унгӕг националон арӕнти уӕвӕн ке нӕййес, ӕгас дуйне дӕр ин хӕдзарӕ ке ӕй, уомӕн.

Коцти Юля
Аййевадӕ ертӕсӕг. ССР Цӕдеси хузгӕнгути Цӕдеси иуонг.

Cм.: Ирæф №2, 1991 анз.

Возврат к списку