Дигорский язык
Видео
ЖЗЛ
Искусство
Достопримечательности
Поэзия
Фольклор

Темирати муггаг куд равзурстæй

Темирати муггаг куд равзурстæй

Темирати муггаг куд равзурстæй

Темирати Мурат

Темирати муггаг куд равзурстæй

Темиратӕн сӕ фиддӕлти фидӕ адтӕй Гайуати Байборухъ. Байборухъ ӕрбафтудӕй Ассиӕй Уазай ӕфцӕгбӕл.

Еци дзамани Ассиӕй - Дигоргоммӕ, Дигоргомӕй ба - Ассимӕ цудӕнцæ, сӕ фонс хезгӕ фиййаутӕ, хуӕнхти фӕхстӕбӕл, Уазай ӕфцӕгбӕл. Ка - æхе фонси хӕццӕ, ка бабӕй ихуӕрсти - лӕскъдзӕрӕни, еу ести бакосуни туххӕй.
Байборухъ дӕр ӕхе фусти дзоги хӕццӕ ӕрбацудӕй Дигоргоммӕ, ӕ фонс хезгӕ, хуӕнхтӕ-хуӕнхтӕ. Мулкӕн имӕ адтӕй ӕ фусти мӕнкъӕй дзогӕй уӕлдай ма: хуарз саргъи бӕх, дууӕ цауӕйнон куййи "Байсор" ӕма "Байаф", цауӕйнон топп, хъӕма ӕма фиййаукард. Байборухъ хуӕрзарӕхст адтӕй бӕхбӕл бадунмӕ ӕма топпӕй ӕхсунмӕ дӕр. Тӕхгӕ-тӕхгӕй, маргъ ӕргӕлдзидӕ.
Дигоргоми хуӕихтӕ уалдзӕг дӕр ӕма сӕрдигон дӕр, ӕдӕуагӕ, рӕсугъд ӕнцӕ. Байборухъи зӕрдӕмӕ фӕццудӕй Дигори ком, куд цӕрӕн бунат, уотӕ. Ӕма ӕрфусун кодта "Мӕхчески тъӕпӕни" дӕлӕуӕз, дони билӕмӕ хӕстӕг.
Еци дзамани Дигоргоми берӕ адӕм нӕма цардӕй. Æма имӕ кӕми хуӕздӕр кастӕй, уоми цӕрӕн фадуӕттӕ исаразта. Ци рауӕн ӕрцардӕй, е хундтӕй "Цъилескӕ". Еци рӕстӕги Аби салтӕ дӕр цардӕнцӕ еци коми. Абисалтӕмӕ адтӕй хуӕрзӕгъдау ӕма сӕрӕн лӕппотӕ. Ӕма'й цӕрунмӕ дæр сæ фалдзосмӕ уой туххӕй бауагътонцӕ Абисалтӕ.
Зӕгъун гъӕуй уой, ӕма еци дзамани Дигоргоми фӕсевӕд ахид аразиуонцӕ еристӕ: бӕхбӕл бадунмӕ, топпӕй ӕхсунмӕ, гъӕбесӕй хуӕцунмӕ. Еци еристӕ аразиуонцӕ ахид, уомӕн ӕма еристи архайгутӕн уайтагъддӕр рабӕрӕг уидӕ, кӕмӕ ци лӕгигъӕдӕ уидӕ, е. Байборухъ еци еристи ахид ахӕста фиццаг бунат. Уомӕ гӕсгӕ ин а лӕгигъӕдтӕ базудтонцӕ ӕгас коми цӕрӕг адӕм дӕр.
Æнзтӕ цудӕнцӕ, рӕстӕг кодта ӕ куст. Еу дзамани Байборухъ барвиста ӕ минӕвӕрттӕ Абисалтӕмӕ, зӕгъетӕ син, уарзон хӕстӕгӕн сӕ агорун, зӕгъгӕ.
Абисалтӕ неци фау, неци аййепп зудтонцӕ Байборухъмӕ ӕма ин равардтонцӕ сӕ кизгӕ.
Байборухъ ӕма Абисалонӕн рантӕстӕй цуппар лӕхъуӕни 'ма еу кизгӕ: Темира, Дзанкис, Хъазах, Саукуй ӕма Гурмехан-рӕсугъд. Темира ку рагъомбӕл ӕй, уӕд ӕ фиди хузӕн е дӕр алкӕддӕр архайидӕ, коми ци нӕртон еристӕ цӕуидӕ, уоми. Ӕма ахӕссидӕ фиццаг бунат. Бӕхбӕл уотӕ рӕсугъд ӕма арӕхсгӕ гъазидӕ ӕма, дан, еци сах уайгӕ-уайгӕй, ӕ бӕхӕн ӕ бунти фелвӕсидӕ бӕхи рагъмӕ. Топпӕй ӕхсунмӕ дӕр уотӕ. Еци еристи хуӕздӕр ка'хста топпӕй, етӕ, ахид, фиййаукард, кенӕ циргъ фӕрӕт ниссадзиуонцӕ хъабагъӕн, ӕ ком сӕхе 'рдӕмӕ, уотемӕй, ӕма уой ӕхсиуонцӕ. Еци дзамани адтӕй ӕрмӕстдӕр цауӕйнон топпитӕ. Æхсиуонцӕ си издин фатӕй, кенӕ ципхитӕй, куд багъӕуидӕ, уомӕ гӕсгӕ. Фӕттӕ ефтигътонцӕ сӕхуӕдтӕ. Карди, кенӕ фӕрӕти ком еристи ӕхсиуонцӕ издин фатӕй. Фат карди, кенӕ фӕрӕти комбӕл ку рауаидӕ, уӕд дууӕ 'мбеси фӕууидӕ. Кардӕн (фӕрӕтӕн) ӕ фӕсте уидӕ фӕтӕн ӕма бӕрзонд къӕйдор, бӕзгин буйнагӕй ӕмбӕрзт, ӕма фатӕн ӕ дууӕ 'мбеси дӕр уоми ӕрхауиуонцӕ. Издин фатӕн ӕ дууӕ 'мбеси ӕнхузӕндӕр, æмиасӕдӕр кӕмӕн рауайиуонцӕ, е рамолидӕ еци еристи, фӕууӕлахез уидӕ.
Темира дӕр еци нӕртон еристи ахид кодта уӕлахез. Адӕмӕн дессагӕн байзадӕй - еу хатт Темирай фат уӕхӕн ӕмхузӕн дууӕ'мбеси фӕцӕй хъабагъ /карди ком/ ӕхсгӕй ӕма сӕ дессагӕн, зӕлингурдӕн - сугъзӕрийнӕ барӕнӕй рабарун кодтонцӕ ӕма дууӕ 'мбеси адтӕнцӕ ӕмуӕзӕн. Еу хатт Темира Абисалтӕй еу лӕхъуӕни хӕццӕ цауӕни фӕццудӕнцӕ "Цӕгатмӕ". Темира куд рӕстдзӕфдӕр, уотӕ ӕрлӕудтӕй риндзӕбӕл, Абисали – фурт ба ӕскъӕрӕнгӕнӕг. Абисали - фурт ӕрбаскъӕрӕн кодта; сирдтӕ ӕндӕр риндзӕбӕл ралигъдӕнцӕ, уой ку базудта Темира, уӕд, уордӕмӕ уайгӕй, мӕскъи хӕрдмӕ еци-еу ӕскъӕргӕ устур сиугин саг е'нгасти фӕцӕй. Темира саг фехста, саг 'ма еу гӕпп бакодта, уӕдта ӕрхаудтӕй. Фал се 'намондӕн, сагбӕл ци фат рауадӕй, еци фат Абисали - фуртбӕл дӕр рауадӕй ӕма еци фӕдбӕл фӕммардӕй.
Темира уой уотемӕйку фӕууидта, уӕд ӕ уӕргутӕ ниххуаста, Хуцаумӕ нидздзиназта, нирдеуагӕ кодта.
Ци гӕнӕн ма адтӕй. Абисали - фурти ӕ рагъи искодта ӕма'й Абисалтӕн сӕхемӕ ӕрбахаста. Куд адтӕй, уой радзурдта.
Æма загъта, - уӕхуӕдтӕ мин ратӕрхон кӕнтӕ, ӕз мӕлунмӕ цӕттӕ дӕн, зӕгъгӕ. Абисалтӕ зундгин адӕм адтӕнцӕ. Маруни тӕрхои ин не'скодтонцӕ, фал нӕ размӕ ба куд нӕбал цӕрайтӕ, зӕгъгӕ, уотӕ рахастонцӕ тӕрхон. Темира фудгин н'адтӕй ӕма ин уомӕ гӕсгӕ ниххатир кодтонцӕ. Байборухъ ӕд бийнонтæ, æ цуппар фурти: Темира, Дзанкис, Хъазах ӕма Саукуй раййивтонцӕ сӕ цӕрӕн бунат коми иннӕ фахсмӕ, бӕрзонд Уорс хонхмӕ хӕстӕг, нур Фӕрӕскъӕттӕ ке хонунцӕ, уордӕмӕ. Уӕди уӕнгӕ уоми цӕрӕг нӕма адтӕй.
Рӕстӕг цудӕй. Байборухъи фурттӕй алкӕмӕндӕр бийнонтӕ иссӕй, райурстонцӕ, фӕйнӕ цӕрӕн бунӕтти цӕрун райдӕдтонцӕ. Ӕма Темирай бийнонти хонун райдӕдтонцӕ Темиратӕ, Дзанкиси бийнонти - Дзанкистӕ, Хъазахи бийнонти - Хъазахтӕ, Саукуййи бийнонти - Саукуйтӕ.
Темирайӕн исӕнтӕстӕй фондз фурти: Батраз, Бутъух, Хъубади, Болат ӕма Хӕмиц. Еци рӕстӕги хонхи зин цӕрӕн иссӕй; адӕм исберӕ 'нцӕ, фонс сӕмӕ берӕ. Ӕма зӕнхитӕ нӕбал хъӕрттӕнцӕ. Темира ӕгас нӕбал адтӕй, фал ӕ фурттӕ фондземӕй дӕр ралигъдӕнцӕ будурмӕ. Уӕд будури гъӕутӕ нӕма адтӕй. Фал ӕрцардӕнцӕ, нур Къора ке хонунцӕ, уой сӕрмӕ донӕн ӕ рахес билӕмӕ хӕстӕг - гъӕдрӕбун. Уоми дӕр ӕнцондӕр цӕрӕн не адтӕй. Хилтӕ цудӕй зӕнхи гӕппӕлтӕбӕл. Хаттӕй - хатт ба мӕрдтитӕ дӕр. Æма Темиратӕ уордигӕй фӕстӕмӕ хонхмӕ ледзуни фӕндӕ искодтонцӕ. Фал ӕнсувӕрти кӕстӕр Хӕмиц загъта, ӕз ардигӕй некумӕбал цӕун, зӕгъгӕ. Кӕстӕр ӕнсувӕр уотӕ ку загъта, уӕд хестӕр ӕнсувӕр Батраз загъта, нӕ кӕстӕр ӕнсувӕри еунӕгӕй куд ниууадзон, зӕгъгӕ, ӕма е дӕр уоми байзадӕй цӕргӕ. Фӕстӕдӕр, Киристонгъӕуи ӕрцӕруни барӕ ку равардтонцӕ, уӕд Темирати Батраз ӕма Хӕмиц ӕрцардӕнцӕ Киристонгъӕуи. Ӕма абони Дигорай астӕу Темиратӕй ка цӕруй, етӕ ӕнцӕ Батраз ӕма Хӕмици фӕдонтӕ, Темирæй ранимайгӕй - ӕстӕймаг фӕлтӕр.
Иннӕ ӕртӕ ӕнсувӕри: Бутъух, Хъубади 'ма Болат фӕстӕмӕ ӕрбацудӕнцӕ сӕ райгурӕн хуӕнхбӕстӕ Фӕрӕскъӕттӕмӕ.
Еци дзамани хуӕнхбӕсти алкедӕр /алли муггаг дӕр/ сӕхецӕн дастонцӕ мӕсуг. Мӕсуг амайунмӕ байхуӕрсиуонцӕ дӕсни дасгутӕ. Темиратӕ дӕр байхуӕрстонцӕ мӕсуг дасунмӕ Джапарти Уӕйуги ӕма исдастонцӕ ӕртӕуӕладзугон мӕсуг. Бунккаг уӕладзуг - Бутъухи, дуккаг уӕладзуг адтӕй Хъубадий, ӕртиккаг - Болати.
Адӕмӕн дессагӕн байзадӕй абони уӕнгӕ дӕр ма Джапарти Уӕйуги хабар: алли бон дӕр ин ӕвгарстонцӕ фус, ӕма'й еу хуӕрдӕй бахуӕридӕ бонӕ рагацау, ӕ басӕ ба ин сӕумӕй-изӕрмӕ баниуазидӕ. Еу бон ин фус ӕвгарстонцӕ, иннӕ бон ба ин устур къоси медӕгӕ, уӕрас къумӕли нинсӕндиуонцӕ хуари инсадӕй конд устур ӕртӕ гудуни. Æма еци бон уидӕ хъаурӕгиндӕр - устурдӕр дортӕ есидӕ мӕсуг дасгӕй. Еци къоси цудӕй ӕртӕ къустели донӕй. Абони дӕр ма ӕгас ӕй, ӕма ӕй Хонхи Хъазахтӕмӕ.
Темирай фондз фуртей - Батраз, Бутъух, Хъубади, Болат ӕма Хӕмици цӕуӕт куд ирӕзтӕнцæ ӕма ирӕзунцӕ, къабозгин кувддони бӕласау, уой радзоруни агъоммӕ ӕримисӕн, Темиратӕн сӕ еунӕг хуӕрӕ Гурмехани ци изӕд, ци идауӕг фӕххаста уӕларвмӕ, уой туххӕй.
...Гурмехани ӕнсувӕртӕ: Темира, Дзанкис, Хъазах ӕма Саукуй, еу фӕззигон бони карстонцӕ сӕ хуартӕ. Гурмехан син уордӕмӕ ӕрбахаста рӕфтад - хуӕруйнаг, ниуӕзтӕ - уӕрас къумӕл ӕма сӕ къохтӕ ӕхснунмӕ дон. Еци бон адтӕй райдзаст, игъӕлдзӕг. Арвбӕл еу мегъи цъоппи гӕппӕл некӕми адтӕй. Хуӕнхти тегътӕ ӕрттивтонцӕ кӕдзос айдӕнау. Гурмехан е'нсувӕртӕн ку бахуӕрун кодта, уӕд ӕ сӕрмӕ хӕстӕг, ӕвеппайди уорс, ӕнгом мегъи цъопп фестадӕй. Еци мегъи цъопп ӕхе куд ӕруагъга кизгӕмӕ, уой е'нсувӕртӕ уидтонцӕ, уӕдта ӕхе куд исиста арвмӕ ӕма куд ӕрбайсавдӕй, уой дӕр. Фал сӕ хуӕрӕ ци'рбацӕй, уой ба нӕбал рауидтонцӕ. Устур дестӕ кӕнгӕ ӕрцудӕнцӕ еци рауӕнмӕ ӕма кизгӕн ӕ кой дӕр уоми нӕбал разиндтӕй. Æрмӕстдӕр ма еци рауӕн райзадӕй ӕ еу дзабур. Берӕ фӕддестӕ кодтонцӕ, гъӕумӕ ӕрбацудӕнцӕ, сӕхе бӕлццон рӕвдзӕ бакодтонцӕ, ӕма хуӕнхти кӕмтти фӕйнердӕмӕ рандӕ'нцӕ сӕ еунӕг хуӕрӕ агорунмӕ.
Фӕййагориуонцӕ дзӕвгарӕ рӕстӕг, уӕдта ци бонмӕ бадзурд кӕниуонцӕ, еци бон ӕрӕздӕхиуонцӕ сӕ фиди хӕдзарӕмӕ, сӕ хабӕрттӕ ракӕниуонцӕ, сӕхе барӕвдзӕ кӕниуонцӕ ӕма бабӕй нӕуӕгӕй рандӕуиуонцӕ ниггидӕр изолдӕр сӕ хуӕрӕ агор.
Уотемӕй рӕстӕг дӕр цудӕй. Зумӕг дӕр ӕрхъӕрттӕй. Æнсувӕртӕ сӕ хуӕри агорунцӕ. Еу дзамани хестӕр ӕнсувӕр Темирабӕл, гурдзирдӕмӕ цӕугӕй, ӕфцӕгбӕл метбурдӕн исистадӕй. Лӕг уазалӕй батухстӕй, фӕндаг дӕр дзӕбӕх нӕбал уидта. Фал ӕнӕнгъӕлти бурдӕн ӕргъос ӕй, мет нӕбал уардта, ӕма лӕги Хуцау еу фӕдбӕл бафтудта. Фӕд адтӕй арси фӕд. Темира загъта, - аци фӕдмӕ уӕддӕр ӕ лӕгӕтмӕ бахӕсдзӕнӕй ӕма уазалӕй уоми амӕй бонмӕ мӕхе багъӕуай кӕндзӕнӕн, зӕгъгӕ.
Темира фӕд-фӕд цӕуй. Ку раталингӕ'й, уӕд ӕй и фӕд бахаста арф, талингӕ лӕгӕтмӕ. Ами еу минкъий мӕ фӕллад исуадзон мӕ нимӕти тугъдӕй, зӕгъгӕ, куд рагъуди кодта, уотӕ ин лӕгӕтӕрдиги, ӕвеппайди, хӕдзари дуари хузӕн дуар фегон ӕй. Темира нӕ фӕттарстӕй, фал еци'рдӕмӕ ӕхе фӕззилдта, ӕма ӕ хуӕри уоми, рохс — изӕдбадӕн уати бадгӕ бауидта. Ӕ хуӕрӕ имӕ фестадӕй, медӕмӕ'й ӕрбахудта ӕма сӕ цийнӕн кӕрон нӕбал адтӕй.
Гурмеханӕн ӕ фур цийнӕй ӕ цӕсти сугтӕ, ӕрттевгӕ, фӕрдгутау ӕ ростӕбӕл ӕгъзалдӕнцӕ. Е'нсувӕри къелабӕл ӕрбадун кодта ӕма ин ӕ хабӕрттӕ ракодта:
- Хуӕруйнаг уин ку'рхастон, еци бон фӕстӕмӕ цӕугӕй, дони билӕмӕ ку ӕрхъӕрттӕн, уӕд мӕбӕл циуавӕрдӕр уад - думгӕ ӕхе ӕрбатухта, денгизи цӕхъалау мӕ исӕскъафта зӕнхӕй арвӕрдӕмӕ. Æз ма сумах ӕрдӕмӕ фӕккастӕн, фал уӕ нӕбал рауидтон. Уорс мегъӕ мӕ фӕлмӕн, нӕ мади гъӕбесау, ӕ гъӕбеси ӕртухта.
Е адтӕй лӕгти изӕд, сумах Уасгерги ке хонетӕ, е мӕ Хуцауи дзурдӕй ӕхецӕн уодӕмбалӕн уӕларвмӕ исхаста. Етӕ ӕнцӕ арӕзт Хуцауи фӕндӕй ӕма Хуцауи нихмӕ нӕ бон дзорун нӕй.
Мӕнӕн фӕстӕмӕ зӕнхӕмӕ ӕздӕхӕн нӕбал ес. Фал дин мӕнӕ аци хъӕзин къос дӕдтун. Ема'й бӕрӕг рауӕн даретӕ. Алли къуӕре дӕр имӕ хуцаубони сӕумӕй ӕркӕсиайтӕ ӕма уин мӕй ӕ раздӕр бӕрӕг кӕндзӕнӕй зиан, кенӕ цийнӕ ку цӕуа, уой. Зиан ӕрцӕуйнаг ку уа, уӕд къосӕн ӕ билӕбӕл рабаддзӕнӕй дони'ртӕхи хузӕн цӕстисуг. Цийнӕ уӕбӕл ку цӕуа, уӕдта бӕрӕг кӕндзӕй уомӕй, ӕма къоси билӕбӕл рабаддзӕнæй цийни фӕрдуг, хори тунтӕ рӕдзӕхсгӕй.
Темира ӕрӕздахтӕй сӕхемӕ, ӕ хабӕрттӕ ракодта ӕма уӕдӕй абонемӕ Темиратӕ ковунцӕ сӕ уӕларвон хуӕрӕ Гурмеханмӕ.

См.: Ираф №4, 1995 анз.

Возврат к списку