Секъинати Солтан
Минкъий сатирикон радзурдтæ
Æцæг хабæрттæ
ТОХ БЕРÆГЪИ ХÆЦЦÆ
Дзандари ӕ гъӕубӕстӕ ӕздӕн, схъӕл лæгӕй зудтонцӕ. Бӕрзӕндти кастӕй, ӕ къӕхти буни сау зӕнхӕ некӕд бафеппадта. Еу хатт, дан, дууӕ лӕги хӕснӕ ракодтонцӕ. Уӕртӕ Дзандар ӕрбацӕуй, мӕнӕ мӕ сурх туман ӕ рази ӕвӕрун. Кӕд ӕй бафеппайа, уӕд дин уӕр ӕвгӕрдун. Кӕд нӕ, уӕдта ду.
Бакодтонцӕ уотӕ, сӕхе еуварсмӕ райстонцӕ, идардӕй имӕ кӕсунцӕ ӕма кӕми? Тумани сӕрти бахизтӕй.
Еу дзаман ку адтӕй, уӕд хонхӕй будурмӕ хӕргутӕбӕл рацудӕй. Cay гъӕди еу дзӕвгарӕ ку бауадӕй, уӕд дзухълӕуд фӕккодта, ӕ зӕрди гупп-гупп исцудӕй. Нади бӕрӕг астӕу дӕргъӕй-дӕргъӕмӕ еу берӕгъ нихъхъанӕй. Бӕлццон нӕдӕр размӕ, нӕдӕр фӕстӕмӕ рацӕун ӕндеуй. Цубур загъдӕй, цавддор фестадӕй.
Берӕ фӕллӕууни фӕсте ӕхе ӕрлӕдӕрдтӕй. Берӕгъ мард ӕй, зӕгъгӕ, хабар ку базудта, уӕд рагъуди кодта, фадуат ин ке ес бӕгъатӕрдзийнадӕ равдесунӕн, уобӕл. Ӕ кард фелваста мард берӕгъи си цалдӕр цӕфи никкодта, адӕм мӕбӕл хуӕздӕр баууӕнддзӕнӕнцӕ, зæгъгæ, ӕ еунӕг къӕредӕ кӕрцӕ дӕр цалдӕр цъаси фӕккодта.
Хъодзастони гъӕубӕл уайтагъд райгъустӕй Дзандари бӕгъатӕрдзийнади хабар, гъе, дан, цалдӕр сахаттей дӕргъи мӕлӕтдзаг тох фӕккодта силӕ агъуд берӕгъи хӕццӕ ӕма 'й бӕл фӕхъхъӕбӕрдæр æй.
Дзандари бӕгъатӕрдзийнади хабар уайтагъд байгъустӕй дохтуртӕмӕ,етæ фӕффӕдес кодтонцӕ, кӕд и берæгъ агъуд адтӕй, зӕгъгӕ 'й, раскъафтонцӕ сӕйгӕдонӕмӕ. Ӕвӕстиатӕй ин февналдтонцӕ уколтӕ кӕнунмӕ. Нӕ бӕгъатӕр ресун, тухсун ку байдӕдта, уӕд рабӕрӕг ӕй ӕцӕг хабар. Ӕ бон куд адтӕй, уотӕ гъӕр кӕнун райдӕдта.
Ӕз ӕй нӕ рамардтон, мардӕй ӕй иссердтон...
- Ниммӕуадзетӕ, рандӕ кӕнтӕ уӕ теман содзинттӕ.
ХЪУӔЦӔ КУ КӔНА?
Демур дессаги пецдасӕг баскъуӕлхтӕй, ӕнӕгъӕнӕ коми е пец кæмӕн не скодта, уӕхӕн цӕрӕг си берӕ нӕ байзадӕй. Нӕуӕгконд пецбӕл ӕхцинтӕ ка искӕнидӕ, е си Демури цӕрӕнбонбӕл ӕнӕ раковгӕ нӕ фӕууидӕ.
Устур зӕрдибунӕй куста дууӕ боней дӕргъи ӕ хӕстӕг Дзамилханӕн нӕуӕг пец кӕнунбӕл. Пец конд ку фӕцӕй, рӕфтадбӕл ку ӕрбадтӕй Демур, уӕд имӕ Дзамилхан бакъолтӕ кодта: - Демур, мӕ хор, пец мин бӕргӕ искодтай, фал мин хъуӕцӕ ку кӕна, уӕд ин ци ракӕндзӕнӕн? Ести мадзал мин бамонӕ.
Демур ӕ хуӕрун фӕуагъта ӕма Дзамилхани гъоси дзоруй: - Еунӕг амал ес уомӕн. Хъуӕцӕ дин ку кӕна, уӕд си арт мабал кӕнӕ ӕма гъезӕмарӕй фӕййервӕздзӕнӕ.
КЪОХМÆКÆСÆГ
Хъабани кӕддӕр биццеуӕй арв ӕрцавта, фал арази еунӕг хуцауæй, фӕййервазтӕй. Адӕми ӕхсӕн ба рахӕлеу ӕй, ома, дан, арв ке ниццӕва ӕма ӕгасӕй ка байзайа, е дӕсниадӕ кӕнун райдайуй, къохмӕ кӕсӕг исуй. Еци хабар Дзибиртти гъостӕбӕл ӕрцудӕй. Еу бон бабӕрӕг кодта Хъабани, ма 'й нӕбал ӕма нӕбал уагъта, мӕ къохмӕ мин ӕркӕсӕ, зӕгъгӕ. Хъабан райста Дзибиртти къох, фӕрракӕсӕ-бакӕсӕ имӕ кодта, уӕдта загъта:
- Дзибирт, дӕ къохи тогдадзинттӕмӕ дин фӕккастӕн ӕма амонунцӕ: ӕстонг ку фӕуис, уӕд дӕмӕ хуӕрун фӕццӕуй.
Дзибирт æ къохтӕ ниццагъта, мӕнӕ дессаг алӕмӕт, куд ӕй базудтай, ӕцӕгӕй дӕр уотӕ фӕууй. Ӕстонг ку фӕуун, уӕд дӕмӕ хуӕрун фӕццӕуй.
Дзибирт кӕбӕлдӕр ӕмбалдӕй, уонӕн устур дессагӕн дзурдта, Хъабан ци дессаги дӕсни ӕй, уой.
МÆ САУ КАРК КÆМИ ЗАЙУЙ?
Хонхи Сафи гъӕуи цӕргутӕ Хъурманетӕмӕ ӕрӕмбурд ӕнцӕ. Хъурман еци бон горӕтӕй ӕрласта радио. Хъурман син ӕппӕлгæй дзурдта, ома, дан, уӕхӕн дессаги дзаумау ӕй ӕма дин алцидӕр базондзӕнӕй, кӕми ци цӕуй, еци хабӕрттӕ, еугурӕй дӕр.
Хъурманмӕ лӕмбунӕг фегъуста синхаг зӕронд уосӕ Елмусхан, уӕдта ӕхе бамӕгуртӕ кодта ӕма лихстӕ кӕнгӕй дзоруй Хъурманмӕ:
- Мӕ сау карк дзӕгъӕл кӕмидӕр зайуй, тӕходуй, тӕходуй уой мин ку базонидӕ ӕма ӕй ку зӕгъидӕ, уӕд дӕ, Хъурман, бӕргӕ дзӕбӕх фӕууининӕ.
ÆНÆ КЕЗУЙӔЙ
Гоцойӕн тугъди е уӕнгтӕ ӕзнаги фӕттӕ ниппурх кодтонцӕ, нур тугъди инвалид ӕй. Еу бон ӕ хӕстӕгутӕмӕ горӕтмӕ исцудæй, еу устур тукани цори ӕрлӕудтӕй, еу минкъий ами мӕ фӕллад исуадзон, зӕгъгӕ. Фарсбӕл кӕсуй игъосункӕнуйнаг: «Аци тукани, тугъди инвалидтӕ ӕма архайгутӕн товартӕ уӕйӕгонд цӕунцӕ ӕнӕ кезуйӕй.
Байгъӕлдзӕг ӕй Гоцо, ӕгайтима нӕ не ронх кӕнунцӕ, нӕ ном нин ерунцӕ, сӕ цӕрӕнбон берӕ. Фӕрраст ӕй туканмӕ, фал дести бацудӕй: адӕм си ӕппундӕр нӕ фӕуидта. Кӕсуй тӕрхгутӕ ревӕд. Уӕйӕгӕнгутӕ тукани устур уати еу къуми бамбурдӕнцӕ, цӕбӕлдӕр еци-еу зӕрдиуагон дзубанди кӕнунцӕ.
Кезуйӕй дӕр ӕма ӕнӕкезуйӕй дӕр уӕ тукани тӕрхгутӕбӕл ку неци зиннуй, - аййевӕй бафеппайдта Гоцо.
- Хуарз лӕг, хатир бакӕнӕ, кӕд нӕмӕ ести товартӕ ӕрбаласонцӕ аци анз, уӕд тӕккӕ фиццаг дӕу кезу уодзӕнӕй, дзуапп равардта хуӕрзхузтӕ, сурх уадолӕ кизгӕ.
ДАУКУЙИ БАЛЦИТÆ
Дигоргоми алли гъӕуи дӕр адтӕй циргъзунд, дзурдарӕхст, гъазагӕ, уадзимисӕ лӕгтӕ. Уонӕй еу адтӕй Фӕснӕли цӕрӕг Охъазти Даукуй. Ӕ хабӕрттӕй ин ӕрхӕсдзӕнӕн еу цалдӕр цауи:
ÆЗ ДÆР ДÆУӔЙ ЦИ ЗОНУН, УОЙ ЗÆГЪГӔ КӔНУН
Дигоргоми колхозтӕ исаразтонцӕ 1935 анзи, уалдзӕги. Колхози правлени Даукуйи исӕвардтонцӕ ӕхсӕви галгӕс. Даукуй еу изӕр базийнадӕ кодта, нӕ ракастӕй галтӕмӕ. Хуцау ниддӕлӕ-уӕлӕ кодта ӕма стонг, гӕбӕр берӕгътӕ дууӕ галей бабун кодтонцӕ. Даукуй ӕрцудӕй тӕрхондонӕмӕ, зал адӕмӕй байдзагӕй. Фудгини нихмӕ уӕлдай карздӕрӕй дзурдта прокурор Брихин, ӕхе гъӕуккаг. Паддзахадон зулунгӕнӕг тӕрхони лӕгтӕй курдта, цӕмӕй Даукуй колхози къассӕмӕ бафистайдӕ 8 мин соми.
- Брихин, гъе нурма мӕ нихмӕ ести ку зӕгъай, уӕд нӕ фегъустон ма зӕгъӕ. Ӕз дӕр дӕуӕй ци зонун, уой аци фӕрнгун адæми ӕхсӕн зӕгъгӕ кӕндзӕнӕн, ӕ медбилти мӕстмарӕн худт бакӕнгӕй загъта Даукуй.
Прокурор фестъӕлфтӕй, гъудити ранигъулдӕй, уӕдта тӕрхони лӕгтӕй ракурдта еу фарста ма Охъази-фуртмӕ радтуни туххӕй.
Табуафси загътонцӕ етӕ.
- Правлени дӕ галгӕс ку ӕрвистонцӕ, уӕд дæмӕ топп равардтонцӕ?
- Ӕппундӕр неци, лӕдзӕгӕй ӕндӕр мӕмӕ неци дзаумау адтӕй.
Мӕнӕ дессаг ӕма алӕмӕт, ӕхуӕдӕг ма ӕгас ке байзадӕй, кӕд агъуд берӕгътӕ адтӕнцӕ, уӕд ин ӕхе нӕ бахуардтайонцӕ? Ами фудгин ӕй правлени, Даукуй гъӕуама исраст уа, - гъӕддухӕй загъта прокурор.
Ке зӕгъун ӕй гъӕуй, Даукуй исраст ӕй. Ӕмбурд рахӕлеу æй. Даукуйбӕл ӕртумугъ ӕнцӕ, тӕрхондони ци берӕ адӕм адтӕй етӕ, ӕма 'й нӕбал уагътонцӕ, радзорай нӕ прокурорӕй, ци зони, уой.
- Ци ин зонун ӕ гъуддӕгтӕн, ӕз къудурони хузӕн, ӕнахургонд, фал ибӕл еу анзи бӕрцӕ ку цудӕй, уӕд ма æ буни ке мизта, уой ин загътайнӕ.
Адӕм ходӕгӕй мардӕнцӕ, Даукуй ба ӕ цӕстӕ ӕхемӕ къуӕрдта ӕма уой фӕсте колхози галтӕ сӕхе барӕ некӕдбал ниууагъта...
ЦИ ДАРГЪ БАБӔЙ ÆЙ РАУАГЪТАЙ
Даукуйи хӕстӕгутӕй беретӕ цардӕнцӕ будури гъӕути ӕма сӕ арӕх рабӕрӕг кӕнидӕ. Еу хатт кӕми адтӕй, уоми хонхӕй рабалци кодта будурмӕ, фездахтӕй ӕ хӕстӕгутӕмӕ. Зӕронд уосӕ ин уайтагъд фингӕ рарӕвдзӕ кодта: нартихуари кӕрдзин, цихт, арахъхъ. Даукуй ракувта, уӕдта агувзидзаг раниуазта, йе 'рфуг дӕр нӕ балӕкъун кодта, дӕлиауӕй ниууолӕфтӕй, ӕ сӕр ӕнӕбаригомау батилдта ӕма загъта:
- Мӕ бон бакӕла, Нана, ци даргъ бабӕй ӕй рауагътай? Фӕлмаст арахъхъ ӕй, - багъинцъун кодта ӕфсийнӕ. Фӕлмаст ци хонис, абони ардӕмӕ ку нӕхстӕр кодтон, уӕд Сарди донбӕл мӕхе фӕддӕлгоммӕ кодтон, ӕма гъе уазал дон, а ба гъар дон.
- Тог уæбӕл ниууара мӕнӕ лӕгтӕ, ӕгӕр ӕй ниуазетӕ, ӕма уӕ коми нецибал адӕ кӕнуй. Мадта си абони еу уруссаг ба раниуазта ӕма мин ӕй е ба цистай вода ку худта.
Даукуй ӕ медбилти фӕлмӕн бахудтӕй.
- О, о, Нана, чистай вода æй ку фӕххонунцӕ, уӕд си расуг фӕуунӕй тӕссаг нӕ фӕууй...
КУМÆ’Й ЛАСЕТÆ?
Раздӕр будури гъӕутӕй хонхмӕ — Дигоргоммӕ арӕх ластонцӕ, реути незӕй ка садӕй, уӕхӕн сӕйгити, кӕд син цъетедон ести фенхус уидӕ, зӕгъгӕ.
Еу сӕрдигон тӕвдӕ бони Даукуй ӕхе рарӕвдзӕ кодта, колхози фонс кӕми дардтонцӕ, еци отармӕ. Надбӕл ибӕл фембалдӕнцӕ цъетедзаутӕ, брички ластонцӕ, хъӕбӕр ка исцола æй, уӕхӕн уӕззау сӕйги. Уомӕ кӕсгӕй Даукуйи зӕрдӕ ӕрбаунгӕг ӕй ӕма сӕ аййевӕй бафарста:
- Кумӕ ‘й ласетӕ?
- Уалӕ Фӕснӕлмӕ, Сарди донмӕ, уой гъӕстӕ ку фӕууа, уӕд кӕд сæйгӕ ӕ уасӕ иссеридӕ.
Даукуй ӕ бӕх фӕстӕмӕ раздахта ӕма сӕ хӕццӕ фӕццӕуй.
- Хуарз лӕг, ду ба будурӕрдӕмӕ ку цудтӕ, уӕд фӕстӕмӕ цӕмӕн раздахтӕ? - фӕрсунцӕ 'й бӕлццӕнттӕ.
- Сумах уӕ сӕйгӕ кумӕ ласетӕ еци рауӕн уӕлмӕрдти ивӕрд ӕнцӕ мӕ хъазар мадӕ ӕма фидӕ. Цъетедон сӕбӕл ӕрбауадздзӕнӕн, кӕд етӕ дӕр райгас уйонцӕ ӕма гъазгӕ-ходгӕй мӕрдтӕй фӕстӕмӕ раздӕхионцӕ.
МÆН БАФÆНЗÆ
Даукуй ӕ синхаг Ботаси хӕццӕ балци рацудӕнцӕ хонхӕй будурмӕ, фездахтӕнцӕ сӕ хӕстӕгутӕмӕ, ӕма уинунцӕ дессаги цау: силгоймаг уагъта арахъхъ ӕма ‘й ӕвӕдзи ахуадгӕ цудæй. Еу цубур дзурдӕй бунти-буни расуг фӕцӕй, хур-хурӕй хустӕй бӕлӕгъи фарсмӕ, арт ӕрнидӕн ӕй, хӕтӕлӕй арӕхъхъ ци къосмӕ калдӕй, уой ниуӕстгун силгоймаг йӕ къахӕй ракъуӕрдта ӕма е дӕр зӕнхи барӕ бацӕй.
Даукуй уайтагъд гъуддаг балӕдӕрдтӕй, расуг силгоймаги нӕбал райгъал кодта. Ӕхуӕдӕг бандзарста, ӕ еу къохӕй хӕтӕл ӕсдудта, иннемӕй ба устур къоппа дардта. Ку ин байдзаг æй, уæд е 'мбалмӕ дзоруй:
- Ботас, бакӕнӕ, ӕз куд бакодтон, уотӕ ӕма мӕ раййафӕ. Даукуй дӕуæн арахъхъ неци фӕуадздзӕнӕй...
См.: Ирæф №2, 1991 анз.
