Дигорский язык
Видео
ЖЗЛ
Искусство
Достопримечательности
Поэзия
Фольклор

КИЗГÆ КИНДЗИ КУ ФӔЦЦӔУЙ, УӔД УОЙ ӔГЪДӔУТТӔ ÆМА КУВДТИТӔ,

КИЗГÆ КИНДЗИ КУ ФӔЦЦӔУЙ, УӔД УОЙ ӔГЪДӔУТТӔ ÆМА КУВДТИТӔ,

КИЗГÆ КИНДЗИ КУ ФӔЦЦӔУЙ, УӔД УОЙ ӔГЪДӔУТТӔ ÆМА КУВДТИТӔ,

КИЗГÆ КИНДЗИ КУ ФӔЦЦӔУЙ, УӔД УОЙ ӔГЪДӔУТТӔ ÆМА КУВДТИТӔ

Изӕрӕй кизгӕ ку фӕннӕхстӕр кӕнуй, уӕд кизги хӕццӕ къохбӕлхуӕцӕг, ӕндзиуаргин фидӕн айдӕнӕ ӕ къохи, никки ӕ хӕццӕ еу дӕс лӕхъуӕни, ӕма хӕдзарӕмӕ ӕфсинтти размӕ бацӕунцӕ, рӕхиси разӕй рацӕуӕн, зӕгъгӕ. Бацӕунцӕ ӕма рӕнгъӕ ӕрлӕуунцӕ хӕдзари ӕфсийни рази. Уӕд Хестӕр ӕфсийнӕ ӕртӕ къерей хӕццӕ устур къоси рахӕссуй бӕгӕни. Ӕма ин адӕн фӕззӕгъунцӕ, «Нӕ мадӕ, дӕхуӕдӕг раковӕ, дӕу кувд барстдӕр уодзӕнӕй, хуцауӕн ӕхцӕуӕндӕр уодзӕнӕй, дӕ къохӕй нӕ рафӕндараст кӕн». Уӕд ӕфсийнӕ раковуй;

- Йе, хуцау, аци саби фӕндарастӕй цӕуӕд,
Кумӕ цӕуй, оми амондӕй цӕрӕд,
Махмӕ нивӕ куд ниууадза,
Йе носи хӕдзарӕмӕ нивӕ куд фӕххӕсса,
Уӕхӕн нивӕ хуцау радтӕд,
Ӕ нива хӕдзари бӕрзонд бадӕд.
Уасгерги къохбӕлхуӕцӕг кӕмӕн адтӕй,
Мадӕмайрӕн ӕндзиуаргин кӕмӕн бадтӕй,
Никкола ӕ фарсмӕ кӕмӕн лӕудтӕй,
Изӕдтӕ, идаугутӕ - киндзхон цӕттӕй,
Омӕн ӕнбал ранӕхстӕр уӕд нӕ къохӕй,
Нæ хӕстӕгутӕ, нӕ синхонтӕн ба сӕ цорӕй.
- Гъа-уай, йе 'нсувӕр, раковӕ, райсӕ,
Раковӕ, разарӕ, ниуазӕн дӕхемӕ байсӕ.

Къохбӕлхуӕцӕг ниуазӕн райсуй ӕма раковуй:

- Йе, хуцау, фесгун хуӕрӕ-ӕрвадӕ нӕ фӕккӕнӕ, Адӕнта кæбӕл ковунцæ, еци нивӕ нӕмӕ ӕркӕнӕ.
Йе, хуцау, берӕ адӕн аци гъудтагбӕл куд ковонцӕ,
Аци сабий ниви хузӕн куд коронцӕ.
Йе, хуцау, аци сабийӕн ӕ зӕрдӕ - раст,
Ка нӕ 'й уарза, омӕн ба ӕ зӕрдӕ - баст.
Хуцауæй имӕ устур нивӕ ӕрцӕуӕд,
Дзӕбӕхдзийнадӕ ӕ хӕццӕ ӕрцӕрӕд.
Йе, хуцау,
Каркау бӕдолгин,
Арсау хъӕболгин,
Фурау мӕкъургин,
Уӕхӕн нивӕ хуцау радтӕд,
Ӕ нивӕ адӕни нивти сӕри бадӕд.
Ами ци адӕн ес, онӕй рохсӕй цӕун,
Хуцау син радтӕд бера бӕнтти цӕрун.
Мӕрдти дӕр, уæлæбӕл дӕр
Ме 'нсувӕр-хуӕрӕ,
Дæ лӕги хӕццӕ нивӕ, амондӕй цӕрӕ!

Ӕма кохбӕлхуӕцӕг ковӕгкаг кизгӕн исахуадун кӕнуй, ой фӕсте ба низзаруй:

Едилӕ, едилӕ, киндзӕ ку ссӕуй,
Уӕхӕн киндзӕ некӕд иссудӕй
Ӕ еу усхъӕбӕл 'йӕ исхӕссуй
Хори тунтӕ,
Йе 'ннӕ усхъӕбӕл йе исхӕссуй Зурнӕ айдӕнтӕ.
Омӕн ӕ къохбӕлхуӕцӕг - Уасгерги!
Йе 'ндзиуаргин - Мадӕмайрӕн,
Ӕ киндзхонтӕ - сӕумон изӕдтӕ,
Изӕйрон идаугутӕ,
Еци киндзӕ ци бони фарни нӕхстӕр кодта,
Аци киндзӕ дӕр ой бони фарни ранӕхстӕр уӕд.

Уӕд къохбӕлхуӕцӕг ниуазӕн исахуадун кӕнуй, ӕма уӕд кизгӕ дӕр дууӕ загъди фӕззӕгуй:

- Бинонтӕн куд уон уарзон,
Куд син нӕ уон сайон,
Хуарздзинадӕбӕл косӕг - мӕ зӕрдӕ,
Тухгин кустӕн федар - мӕ цӕнгтӕ.
Мӕ нивӕ ба радӕт-бадӕт,
Хуцау мин еци амонд радтӕд.
Сафа, уӕларв Сафа,
Фӕндараст мӕ фӕккӕнӕ,
Устур нивӕ мӕмӕ ӕркӕнӕ.

Ӕма гъеуӕд ранӕхстӕр уй кизгӕ йеноси хӕдзарӕмӕ. Тургъӕмӕ ку ранӕхстӕр уй, уӕд адӕн зарунцӕ, ковунцӕ; топпитӕ ӕхсунцæ, гъазти кафунцӕ, отемӕй ӕй йе 'носи хӕдзарӕмӕ ӕрхонунцӕ. Оми дӕр устур кувдтитӕ искӕнунцӕ, ӕртӕ бони дзи фӕгъгъазунцӕ. Ордиги ӕндӕмӕ цӕрун, хуӕрун байдайунцӕ.

Нифиинста ӕй Темирати Данел, 25 октябрь, 1912 анз. Йæ радзорæг бӕрӕг нӕй.

См.: ЦИНИИ-йи архив, фольклор № 14, папкӕ 17, ф. 680 - 683.

Возврат к списку