ДЗӔГЪӔСТУХЪИ ФУРТ ЦОПЕЛЛЕУИ КАДӔНГӔ
ДЗӔГЪӔСТУХЪИ ФУРТ ЦОПЕЛЛЕУИ КАДӔНГӔ
Саримӕ цудӕнцӕ Ӕстур Дигорӕ фонс кӕнунмӕ.
Етӕ ба адтӕнцӕ ӕртӕ лӕги.
Сæ еу - Дзӕгъӕстухъи фурт Цопеллеу,
Иннӕ ба - Уарӕсей фурт Дзадза,
Ӕртиккаг ба - Мамион Хъарадзау.
Дзагъӕстухъи фуртӕн ӕ уосӕ
Абайти кизгӕ адтӕй Фатума-рӕсугъд.
Загъта ин: - Кумӕ цӕуис, Дзӕгъӕстухъи фурт Цопеллеу,
Мӕ цар ӕ лигъзбӕл мӕнӕн ку ӕй,
Мӕ хузӕ ӕ ирдбӕл мӕнӕн ку ӕй,
Ӕрдӕгӕхсӕви уотемӕй мӕ фарсӕй цӕмӕн истис?
Маргин гобӕнттӕй дин дууӕ дӕ буни ку никкӕнун,
Сӕмӕлазе гъӕццолтӕй дин
Ӕртигӕйттӕ дӕ уӕле ку нимбӕрзун,
Бумбули бӕзтӕй дин цуппар дӕ нивӕрзӕн ку никкӕнун,
Уӕд уотемӕй ӕрдӕгӕхсӕви мӕ фарсӕй ку истис!
Уӕддӕр имӕ нӕ байгъуста
'Ма цайдани дзаг арахъ райста,
Ӕртӕ ӕхцини скодтонцӕ
‘Ма Уасгергий бунмӕ бацудӕнцӕ;
Уоми сӕ кӕрӕдземӕн уасхӕ равардтонцӕ.
Уотемӕй уордиги ранӕхстӕр ӕнцӕ
‘Ма Нациуасци ӕрдозӕмӕ ӕрбацудӕнцӕ,
‘Ма уоми ӕхсӕвӕ сӕ фусун ӕркодтонцӕ.
Ӕмбесӕхсӕвӕ ку адтӕй, уӕд хуӕнхтӕмӕ кастӕнцӕ,
'Ма хонхи цъасӕй еу рохс цудӕй.
Цӕун имӕ байдӕдтонцӕ
‘Ма æхсæвӕ бакастӕнцӕ артмӕ хонхи цъасӕмӕ.
Уоми еу лӕг, ӕ фур зӕрондӕй ка ниббитдзеу ӕй, уӕхӕн,
Иннӕ, ӕ фур битдзеуӕй ка низзӕронд ӕй, уӕхӕн.
'Mа бацудӕнцӕ, ‘ма син хъæбæр гъӕдӕй ниндзарстонцӕ.
Ӕма син артмӕ сӕ сӕртӕ тавун райдӕдтонцӕ,
‘Ма загътонцӕ: - Ци кӕнтӕ? Ци уин хилӕ кӕнӕн?
Цӕмӕн нӕ маретӕ, Хуцау кӕмӕн нӕййес, еци адӕм? –
Хабарбӕл уӕ фӕрсӕн, ‘ма нин ести хабар зӕгъетӕ, -
Нӕбал сӕ уагътонцӕ етӕ ба.
- ‘Ма уин ци хабар зӕгъӕн?
Нурӕй тасхъӕйдӕр некӕд иссердзинайтӕ Ӕстур Ассий,
Æстонг сæбӕл никкодта,
'Ма, æ къахбӕл е 'ркъе кӕнунгъон к 'адтӕй,
Етӕ хонхмӕ рандӕнцӕ сӕ уодти мадзалӕн,
‘Ма сӕ бабӕрӕг кӕнтӕ.
Уотемӕй раздахтӕнцӕ ма бабӕй Нациуасци ӕрдозӕмӕ
Фӕстӕмæ ниццудӕнцӕ.
Еци Уарӕсей фурт Дзадза ба къахӕй хуарз адтӕй,
‘Ма ин загътонцæ:
- Цӕугӕ, ‘ма нин бабӕрӕг кӕнӕ Ӕстур Ассий,
Есге си ес ӕви нæ?
Ма фӕццудæй Ӕстур Ассимӕ.
Уоми ба гъӕунгти бацудӕй,
‘Ма имӕ цъеу дӕр нӕ ракастӕй,
Неке си адтӕй силӕстӕгутӕй фӕстӕмӕ.
Еу хӕдзарӕмӕ бацудӕй 'ма уосӕн загъта:
- Ӕстонгӕй мӕлун,
‘Ма мин ести хуаллаг ракӕнӕ, -
Уотемӕй нӕбал уагъта уоси.
Уосӕ ба ин загъта:
- Ци дин кӕнон? Ӕстонг анз нӕбӕл искодта,
Нӕхе сувӕллӕнттӕн дӕр хуӕруйнаг нӕбал ес,
‘Ма ма дӕуӕн ба ци кӕнон?
‘Ма ‘й нӕбал уагъта, ес-нӕййес,
Уӕддӕр мин иссерӕ, зӕгъгӕ.
Ку нӕбал æй уагъта, уӕд цихт рахаста
‘Ма ин фондз ӕхцини искодта,
‘ Ма си дууӕ уоми бахуардта,
Ӕртӕ ба си ӕ хурдзинти сивардта
‘Ма сæ æ хæццӕ рахаста е 'мбалтӕмӕ,
Барӕй сӕ рахъӕртун кодта
Ӕстур Ассийӕй Нациуасци ӕрдозӕмӕ.
Загъта е ‘мбалтӕн:
- Нурӕй тъасхӕйдӕр некӕд иссердзинан Ӕстур Ассий,
Цӕуӕн сӕ гъӕумӕ.
Бацудӕнцӕ Ӕстур Ассимӕ
‘Ма, цидӕр иссердтонцӕ къахбӕл цӕуниау,
Уой сӕ разӕй ратардтонцӕ,
Ӕма са Ӕстулий ӕфцӕгбӕл ракодтонцӕ.
Уоми ба син се ставд цӕгъдун байдӕдтонцӕ,
Сӕ листӕг ба есалгъӕй (къӕхтӕй) тардтонцӕ;
Сӕ рагъӕймаг к 'адтӕй, уони цӕнгиуарӕ кодтонцӕ.
Басиати рӕсугъд ӕфсинттӕ ку загътонцӕ:
- Саримӕ фӕццӕунцӕ фӕдеси,
Се ставд син цӕгъдунцӕ,
Сӕ листӕг син есалгъӕй тӕрунцӕ,
Сӕ рагъӕймаг син цӕнгиуарӕ кӕнунцӕ.
Басиати рӕсугъд ӕфсинттӕ сӕ рагъӕймагбӕл кӕунцӕ.
Райдзурдта Салӕгати Даукуй. 27-анздзуд, 10 июль, 1910 анз, Одола, Стур-Дигори зилд. Фегъуста æй æ фидӕ Бадзайӕй.
Е ба ей фегъуста Куцукти Айдаболӕй. Нийфинста Дзагурти Губади.
ЦИГСӔИ-й архив, Дзагурти Губадий фонд. 1 æр., 3 гъ., 13-16 ф.
